Goran Ilić: Kako tajne službe prisluškuju građane

Hronika 15. apr. 202108:09
Podeli:
Goran Ilić Foto: TANJUG/ DRAGAN KUJUNDZIC

Zamenik republičkog tužioca Goran Ilić izjavio je da je tužilaštvo, po Ustavu, samostalan državni organ, "ali kada zavirite u Ustavom i zakonima uređene odnose unutar tužilaštva videćete da od proklamovane samostalnosti ne ostaje mnogo".

„Štaviše, ustavne i zakonske odredbe idu za tim da osiguraju uticaj na tužilaštvo. Evo na primer, javni tužioci, starešine u jednom strogo centralizovanom sistemu, javnom tužilaštvu, biraju se u političkim organima. Dakle, jedna linija uticaja na javno tužilaštvo je način izbora“, rekao je Ilić za novi broj nedeljnika Vreme.

Prema njegovim rečima, „druga linija uticaja je nadređenost ili hijerarhija u tužilaštvu“.

„Unutar tužilaštva postoji sistem nadređenosti kakav ne postoji ni u jednom drugom državnom organu. Svi javni tužioci i zamenici su potpuno potčinjeni Republičkom javnom tužiocu i neposrednom višem javnom tužiocu. Kada tome dodate da se, po mom uverenju, na poziciju Republičkog javnog tužioca nepogrešivo biraju provereni i podobni, onda od samostalnosti ili autonomije ne ostaje skoro ništa“, rekao je Ilić, navodeći kao jedan od izuzetaka primer nekadašnjeg republičkog tužioca Siniše Simića.

„Ako se za javno tužilaštvo generalno ne može reći da je samostalno, samim tim nije samostalno ni kada se primenjuju mere poput ‘prisluškivanja’ i tajnog praćenja i snimanja“, napomenuo je Ilić.

Kako je podsetio „tajni nadzor komunikacije, odnosno takozvano prisluškivanje ili tajno praćenje i snimanje, određuje se na obrazloženi predlog javnog tužioca“.

Međutim, kako je naveo, „osim mogućnosti da se mere primenjuju po Zakoniku o krivičnom postupku, postoje i sasvim slične mere po Zakonu o Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA) i zakonskim propisima koji uređuju rad Vojnobezbednosne i Vojnoobavešajne agencije“.

„To znači da BIA i tajne vojne službe mogu da prisluškuju i organizuju tajno praćenje, istina pod drugim uslovima i po drugačijem postupku od praćenja i prisluškivanja koje se vrši u krivičnom postupku“, objasio je Ilić.

Prema njegovim rečima, „da bi se primenjivale posebne mere iz Zakona o Bezbednosno-informativno agenciji potreban je obrazloženi predlog direktora Agencije i odobrenje predsednika Višeg suda u Beogradu“.

On je podsetio da je „odluka da se promeni Zakon о BIA i predsedniku Višeg suda u Beogradu poveri da određuje posebne mere po predlogu direktora BIA izazvala je brojne kontroverze u javnosti“.

„Vojne službe, takođe mogu da primenjuju posebne mere prisluškivanja i tajnog praćenja, predlog za primenu mera daje direktor službe, ali primenu mera odobrava predsednik Vrhovnog kasacionog suda“, naglasio je Ilić.

Komentari

Vaš komentar