Miroslav Đorđević, naučni saradnik Instituta za uporedno pravo, u analizi o izmenama Ustava ističe da je pitanje koje se pred građane postavlja 16. januara 2022. na republičkom referendumu za potvrdu Akta o promeni Ustava jedno od onih koje mora biti „iznad politike“. Đorđević, koji je bio član Radne grupe za izradu Akta o promeni Ustava, napravio je sveobuhvatnu analizu izmena koje se odnose na pravosuđe.
Autorski tekst prenosimo u celosti:
„Ako se uporedi nivo političke i demokratske kulture u Srbiji sa onima iz razvijenih zemalja Zapada, jasno je da će biti uočljiva jedna znatna diskrepanca. Ali ko je za to kriv? Vlast? Opozicija? Građani? Sa jedne strane, krivi smo pomalo svi, jer demokratija u krajnjoj liniji dolazi od nas samih, a sa druge strane, to je delom i jedna neumitnost – prirodan proces sazrevanja demokratskog društva, koji se javlja u svim post-socijalističkim državama.
U Srbiji je danas prisutna politizacija svega, kao i jaka politička polarizacija oko gotovo svih pitanja, pa čak i onih kod kojih to nikako ne bi smeo biti slučaj. Po pravilu se odnos vlasti i opozicije, te njihovih postupaka posmatra kroz crno-belu prizmu, te se pruža frontalni otpor svemu što dolazi „od one druge strane“. Prevazilaženje tako krutih pogleda na stvari od opšteg značaja predstavljalo bi važan korak u sazrevanju političke kulture u Srbiji.
Pročitajte još:
Pitanje koje se pred građane postavlja 16. januara 2022. na republičkom referendumu za potvrdu Akta o promeni Ustava je jedno od onih koje mora biti „iznad politike“, jer je reč o nečemu što svojom prirodom daleko nadilazi dnevno-politički i uopšte partijsko-politički značaj. Referendum o promeni Ustava u domenu pravosuđa je upravo ono što mu i ime kaže – pitanje reforme i unapređenja pravosudnog sistema, a ne i nekakvo izjašnjavanje o tome da li se nekome trenutna vlast dopada, ili ne. Drugim rečima, bez obzira na to kako politički razmišljamo, prilikom odlučivanja na referendumu moramo se voditi samo onime o čemu je u konkretnom Aktu reč, a to se, najkraće rečeno, svodi na sledeće:
Da li smo za čvršće garancije sudske nezavisnosti i stalnosti? Da li smo za prvu suštinsku reformu javnog tužilaštva od posle Drugog svetskog rata, reformu koja treba da omogući veći nivo njegove samostalnosti, ali i odgovornosti, kao i efikasniji rad? Da li smo za implementaciju evropskih standarda i vrednosti, koje ne znače samo „otklanjanje prepreka ka EU“ (mada sasvim sigurno znače i to), već i podrazumevaju stvaranje zdrave ustavne osnove za kreiranje jednog zaokruženog pravnog okvira u sferi pravosuđa, na korist svih građana Republike Srbije – bez obzira na to kako neko od nas razmišlja o srpskim evro-integracijama.
Pročitajte još:
Sasvim je sigurno da je i u našoj Radnoj grupi za izradu Akta o promeni Ustava bilo ljudi koji politički različito razmišljaju, možda i dijametralno suprotno. Međutim, svi moramo imati na umu sledeće: Ako je neko u svojim političkim razmišljanjima za pristupanje EU, a protiv Amandmana „jer dolaze od ove vlasti“, znajte da on svojim glasom „ne“ praktično sprečava implementaciju evropskih vrednosti koje su u Amandmanima sadržane (i potvrđene od strane Venecijanske komisije) i time usporava evropski put Srbije. Ukoliko neko pak, sasvim suprotno (i nesumnjivo legitimno), smatra da Srbija ne treba da bude deo EU, te zato ne želi da podrži Amandmane, znajte da njegovo „ne“ znači de facto zalaganje da trenutna (i buduće) vlasti zadrže mogućnost većeg uticaja na pravosuđe putem izbora nosilaca pravosudnih funkcija u parlamentu („političari biraju sudije i tužioce“). Glas „ne“ na referendumu ne znači tako samo glas protiv približavanja EU, već i „ne“ za depolitizovano, pravednije i efikasnije pravosuđe u našoj zemlji.
Na kraju jedna važna napomena: autor ovog teksta je bio član Radne grupe za izradu Akta o promeni Ustava, ali nije član nijedne političke stranke. Radu sam pristupao profesionalno i savesno, kao doktor ustavnog prava, uz uzimanje u obzir svih sasvim legitimnih političkih okolnosti koje u našoj zemlji postoje. Politički se mnogi od nas razlikuju i to tako treba da bude, jer to i jeste odlika demokratije (najgore je jednoumlje). Međutim, kada je pred nama nešto što je za dobro svih i što očito nadilazi pitanja političkih razlika, npr. pozitivnog ili negativnog mišljenja o aktuelnoj vlasti itd, ostavimo onda te razlike po strani i sačekajmo pravo mesto i način za iskazivanje političkog stava – predstojeće izbore.
Građanima mora biti jasno da referendum nisu izbori, a političkim činiocima, bilo onima iz vlasti, bilo onima iz opozicije – da ovaj referendum ne sme biti „lakmus-papir“ za predstojeće izbore. To važno razdvajanje jeste nužan korak u daljem razvoju naše demokratske kulture i svesti o opštem dobru (res publica). Građani treba da se fokusiraju samo na ono što izmene Ustava u domenu pravosuđa donose i da se o tome izjasne, odgovorno i po svojoj savesti, na referendumu 16. januara 2022. Moje lično mišljenje je da taj odgovor treba da bude: da!“
BONUS video: Saša Janković o promenama Ustava
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar