Danima su ga tukli u ćeliji i kupatilu zatvora, jedva govorio, a nadležni bili nemi na stravičnu torturu: Sudbina Stanimira (75) pokazala trulež sistema

Stanimir Brajković iz Mladenovca bacio je petardu 31. decembra 2020. godine, oko 13 časova, sa terase stana u kome je živeo.

Kako je naš portal pisao, petarda je pala pored ljudi koji su šetali bebu, a njena eksplozija ih je uplašila. O semu je obaveštena policija, koja je identifikovala Stanimira i protiv njega je podneta prekršajna prijava. Prvostepenom presudom Prekršajnog suda u Mladenovcu penzioner je oglobljen sa 10.000 dinara, ali se policija žalila na tu odluku i ta žalba je usvojena pa je odrezana nova kazna od 30.000 dinara.

Stanimir nije imao para da plati tu kaznu, pa je ona preinačena u 30 dana zatvora, a penzoner je smešten u KPZ Padinska Skela. Delio je ćeliju sa osumnjičenima i pretrpeo stravičnu torturu, a usled povreda koje je zadobio je preminuo.

Iako su optuženi tvrdili drugačije, sumnja se da su Stanimira maltretirali jer nije imao para da im kupuje stvari u kantini. Maltretirali su ga psihički, fizički i seksualno zlostavljali.

Tokom suđenja otkriveno je da su ga danima tukli, silovali, udarali. Nisu mu dozvoljavali da spava, polivali su ga hladnom vodom i vređali na razne načine.

„Dalibor ga je tukao i šutirao u paralizu noga barem jedno 30 – 40 puta, tada se Saša zaleteo i šutnuo ga nogom par puta. Dalibor ga je udarao pesnicama u rebra, po leđima i u glavu dok ga je Saša držao na podu. Razdvojio sam ih i Stanimiru sam dao vodu. Sutradan sam tražio da izvedu ili mene ili njega iz sobe, ali nisam rekao da se biju u sobi. Tada se Stanimir žalio da ga bole noge, a Dalibor ga je pitao: „Što se praviš?“ Saša ga je svukao sa kreveta, pa su ga šutirali, a onda je Dalibor uzeo metalnu šipku od džogera, tukli su ga. Saša mu je stavio jastuk na lice i gušio ga“, izjavio je jedan od optuženih monstruma.

Niko nije reagovao

Zlostavljanje se događalo u zatvoru. Danima. I niko nije reagovao, ni stražari, ni lekari. Niko nije primetio šta se događa, niti prijavio.

Zbog zadobijenih povreda Stanimir Brajković je čak išao i na pregled kod lekara, ali nije zadržan u zatvorskoj bolnici, već je vraćen u ćeliju. Postavlja se pitanje kako je moguće da lekari nisu prijavili povrede koje je Stanimir zadobio.

Zbog celog slučaja sudi se i zaposlenima u zatvoru. Optuženi su vođa smene Slađan Kovačević, komadiri - Dušan Komazec, Zoran Krstić i Stefan Pavlović, kao i Vesna Sredojević, doktorka iz Kazneno-popravnog zavoda "Padinska skela".

Dva puta ga pregledali i ništa

Prema optužnici, oni su smene ostavljali u "redovnom stanju".

Okrivljena doktorka je 1. februara u čak dva navrata obavila lekarski pregled Brajkovića i to prvi put zato što se loše osećao, drugi put zbog pada u kupatilu sobe 14 dok je obavljao nuždu, pisao je Blic.

"V.S. je 3. februara pregledala Stanimira Brajkovića i tom prilikom je konstatovala na telu Brajkovića ogrebotinu oko 10 centimetara sa nagnječenjem u okolini desnog kuka, nagnječenje u predelu nadlaktice i podlaktice tamne boje, nagnječenje na čelu frontalno desno, što je ujedno jedina dijagnoza o nastalim povredama kod Brajkovića", naveo je taj mediji i dodao da ona o tome nije obavestila načelnika Službe obezbeđenja.

Tokom suđenja svedočio je i Zoran Brajković, sin ubijenog Stanimira.  Kako je istakao tada, upravnik zatvora Padinska Skela Vladimir Bukvić rekao mu je da je njegov otac starija osoba i da je preminuo 4. februara zbog srčanih problema.

„Prvo sam otišao tamo u subotu i ništa mi nisu rekli, pa sam ponovo otišao u ponedeljak. Radnica zatvora me je poslala kući, ali tada je izašao upravnik zatvora i rekao da mi je otac umro od srčanog udara. Na prepoznavanju tela sam video da moj otac ima vidne povrede. Od njegovih stvari sam dobio jedne njegove naočare, koje su bile slomljene, dok mi druge koje je imao nikada nisu dali“, rekao je on tada.

Vapaj za pomoć

Stanimir Brajković je samo želeo da mu neko pomogne. Njegove vapaje niko nije čuo. Nisu videli i da je čovek jedva hodao zbog povreda, ali i jedva govorio. Postavlja se pitanje kako je smeo da se dogodi takav propust.

O tome koliko mu je bila potrebna pomoć nesumnjivo govori i njegova poruka pred smrt.

„Stanimir je mumlao pred smrt, pa sam mu dao papir i olovku, a on je napisao „pomoć“, zbog čega sam zvao komandira Komazeca, koji me je pitao ko maltretira dedu, ali niko nije smeo da prizna. Kada su Stanimira odneli iz sobe, došao je novi čovek koji je Srećku bio kao džak za udaranje. Srećko je pretio N. L, a svi u sobi smo se plašili Srećka, zvali su ga Bog i batina. Niko iz sobe iz straha od njega nije smeo da prijavi šta se dešava. Dedu su tukli samo Srećko i N. L. Kada sam došao u zatvor, Srećko je dedi lupao ćuške“, rekao je optuženi Petrović.

Stanimir je od teških povreda preminuo 4. februara.