O misterioznom slučaju nestanka suvlasnika "Pink taksija" Miroslava Rankovića, kojem se trag gubi 2016. godine nije bilo mnogo poznatih informacija, a na suđenju surovom klanu Belivuk-Miljković su se prvi put čula saznanja o tome da je Ranković navodno ubijen i zakopan. Okrivljeni saradnik Srđan Lalić je istakao kako ima saznanja da je suvlasnika taksija jedan od vođa klana, Marko Miljković ubio ašovom i lovačkim nožem, a zatim zakopao. Ovo je samo još jedno u nizu ubistava za koje Lalić tvrdi da su odgovorni članovi kriminalne grupe, ali se klan optužnicom tereti za sada za samo sedam likvidacija.
Misterizoni nestanak Miroslava Rankovića dogodio se aprila 2016. godine u Beogradu. Videvši da se ne pojavljuje i da mu je telefon nedostupan, što inače nije bio običaj, njegova ćerka je zajedno sa svojim suprugom prijavila nestanak.
Policija je započela potragu – pregledani su njegovi kontakti, provereni su granični prelazi kako bi se isključila mogućnost da je izašao iz zemlje, a porodica je tvrdila da nikome ništa nije dugovao, niti mu je bilo ko pretio, da bi imao razloga da se sakrije.
Tri meseca kasnije, njegov automobil je pronađen parkiran na Miljakovcu u Borskoj ulici. Policija je detaljno pregledala vozilo, ali nikakvi biološki tragovi sem Rankovićevih nisu pronađeni, niti je bilo tragova bilo kakve borbe sa eventualnim napadačima.
Dodatnu misteriju produbila je činjenica da je Rankovićev zet, Teodor Gaćeša, takođe nekadašnji suvlasnik „Pink taksija“ ubijen u Kozarčevoj ulici na Zvezdari. Njegovo telo pronađeno je pored „mercedesa“, a na telu je uočeno više rana od metaka. Njegovo ubistvo, baš kao i nestanak Rankovića, do danas nije rasvetljeno.
Na jučerašnjem suđenju je nastavljeno ispitivanje okrivljenog saradnika, a o ubistvu Rankovića upitao ga je član grupe Nebojša Janković.
Janković: „Koja smo još ubistva navodno vršili? Ko je zakopan?“
Lalić: „Mislim da se taj čovek zove Ranković. Drugi vlasnik Pink taksija je takođe ubijen (Teodor Gaćeša). Uveren sam u to, ali ne mogu da tvrdim.“
Lalić je istakao da sumnja da je motiv finansijska korist.
Lalić: Moje mišljenje je da ste vas trojica imali učešće i u ubistvu vlasnika Pink taksija, za Miljkovića sam siguran. Ubo ga (Miroslava Rankovića) je ašovom u vrat i onda nožem u stomak. Lično mi je Miljković ispričao kako ga je ašovom udarao i da bi bio siguran lovačkim nožem nekoliko puta izbo.
Nakon što je Janković završio ispitivanje, za reč se javio drugooptuženi Marko Miljković.
Miljković: Ja nisam hteo da postavljam pitanja, ali s obzirom da mi Lalić kači još neka dva ubistva… Koga sam ja to ašovom ubio i gde?
Lalić: Evo malopre sam rekao.
Miljković: Nisi, ispričao si bajkicu. Kako sam oteo Rankovića?
Lalić: Ne znam.
Miljković: Sa kim? Je l’ si pročitao u novinama kada je nestao?
Lalić: Ne.
Miljković: Znaš li godinu?
Lalić: 2015. ili 2016.
Miljković: Ko je drugi koga sam ubio?
Lalić: To je nešto što pretpostavljam, da je bilo jedno od motiva za ubistvo Kojića. A ovo si mi decidno rekao, rekao si da je sa tobom bio Debeli (Mirko Kojić), da si ga izbo ašovom u vrat a onda izbo nožem, nazvao si to rambo nožem.
Pretpostavlja se da je drugi koji se spominje vlasnik „Pink taksija2 Teodor Gaćeša.
Da su suvlasnik i vlasnik „Pink taksija“ „pali u ruke“ surovoj kriminalnoj grupi, koja tada još uvek nije bila ni u vrhuncu svoje moći, bilo je navoda i ranije.
Insajder je otkrio da ova dva slučaja povezuje jedan čovek blizak klanu – Mirko Kojić, koji se takođe vodi kao nestao, a sumnja se da je i on žrtva klana, koji je stradao zbog toga „što je mnogo znao“.
Kojić je bivši policajac, a u službi je prestao da radi 2000. godine. U vreme Gaćešinog ubistva Kojić je bio „skriveni“ vlasnik Alfa taksija. Njegovo ime pojavilo se na spisku građana koji su saslušani o ubistvu Teodora Gaćeše. Iako je bio sumnjiv policiji, ispostavilo se da je sve ostalo na sumnji jer nisu postojali konkretni dokazi.
U leto 2015. godine Gaćešin prijatelj i kolega Miroslav Ranković, koji nakon godinu dana nestaje, prijavljuje policiji da su u prostorije firme Pink taksi upali Mirko Kojić i Marko Miljković. Policiji ukazuje na to da mu je ugrožena bezbednost jer su mu Kojić i Miljković tražili da prepiše svoj deo vlasništva nad firmom.
Ni pretnje smrću koje su Gaćeši ispisivane na kolima, kao i pretnje Kojića i Miljkovića da im prisilno pripiše taksi udruženje, po svemu sudeći nisu procesuirani, otkrila je emisija Insajdera „Slučaj“.
Kojiću se sudilo i za ubistvo karatiste Vlastimira Miloševića, ali je, poput Belivuka i Miljkovića, pravosnažno oslobođen u tom postupku. Kojićevo ime u fokusu javnosti ponovo se našlo krajem 2021. godine, kada je saopšteno da se investitor i bivši policajac Kojić vodi kao nestao.
Da su ova ubistva „koštala glave“ Mirka Kojića, kuma Marka Miljkovića, ispričao je Lalić, koji tvrdi da je grupa ubila i Kojića.
Lalić je tokom suđenja spomenuo više od deset ubijenih ljudi, čije je likvidacije direktno ili indirektno povezao sa članovima klana Belivuk-Miljković.
Lalićeve tvrdnje o ubistvu Rankovića otkrivaju da je grupa ubijala još od 2015. godine, a uhapšeni su tek februara 2021. godine. Broj žrtava još uvek nije konačan, a ne isključuje se mogućnost da se optužnica proširi na još nekoliko likvidacija. Nije poznato kako je grupa doslovno išla ulicom otimala i ubijala ljude godinama, bez znanja nadležnih organa, te se opravdano sumnja da su uživali zaštitu.
Podsetimo, klan pod vođstvom Velje Nevolje i Marka Mesara se tereti za sedam ubistava u Srbiji, otmicu, silovanje, kao i nedozvoljeno posedovanje i stavljanje u promet droge i oružja.
BONUS VIDEO: Vuk Cvijić: Nije pitanje ko je Belivukova grupa, nego ko im je omogućio da radi