2
Sukob dve struje u srpskom pravosuđu, one koju predvodi beogradski glavni tužilac Nenad Stefanović i one na čijem čelu je republička tužiteljka Zagorka Dolovac traje već mesecima, a u javnosti se spekuliše da je Jasmina Vasović, predsednica Vrhovnog kasacionog suda najnovija "žrtva" tih nesuglasica. Ove sumnje dodatno je podgrejala i nedavna odluka ministra pravde Nenada Vujića.
Predsednica Vrhovnog kasacionog suda Jasmina Vasović razrešena je sa funkcije člana Ispitne komisije za pravosudni ispit. U rešenju piše da se Jasmine Vasović razrešava dužnosti člana i predsednika Prvog ispitnog odbora, koji je deo Ispitne komisije za pravosudni ispit. Na njeno mesto je rešenjem ministra pravde imenovan sudija Vrhovnog suda Miroljub Tomić.
Jasmina Vasović je tako prošla isto kao i vrhovna tužiteljka Zagorka Dolovac, koja je nedavno, takođe, razešena dužnosti članice Ispitne komisije za pravosudni ispit uz naknadu, što je bila duže od 10 godina.
Smena Jasmine Vasović usledila je nakon, već uobičajene, pripreme u prorežimskim tabloidima gde je optuživana za „anti-državnu delatnost“ što je uobičajena fraza koju propagandna glasila upotrebljavaju za svakog ko izrazi simpatije za studentski protest ili se jednostavno sumnja da nije dovoljno lojalan.
Čudno je da njenu lojalnost dovode u pitanje režimski mediji, i to nakon što su juna ove godine čak 120 sudija iz cele Srbije, imenom i prezimenom, pozvali sve izborne članove Visokog saveta sudstva ali i predsednicu Vrihovnog suda Jasminu Vasović da podnesu neopozive ostavke.
Sudije su tada u saopštenju navele da je Visokom savetu sudstva Ustavom poverena funkcija najvišeg organa sudske vlasti, a da njegov osnovni zadatak predstavlja obezbeđivanje i garancija nezavisnosti sudova, sudija, predsednika sudova i sudija porotnika. Sudije, međutim, napominju da ovo telo već godinama ne ostvaruje tu ulogu.
Predsednica Vrhovnog kasacionog suda je, kako tvrdi 120 sudija, kao najodgovornija za stanje u pravosuđu, trebalo da podnese ostavku na mesto predsednika Vrhovnog kasacionog suda Srbije.
Čini se da su je potpisnici peticije smatrali previše lojalnom, ali režim ipak premalo lojalnom.
Jasmina Vasović je na čelo Vrhovnog kasacionog suda došla 2021. godine uz podršku vladajuće stranke i važila je za sudiju koja ima dobre veze sa vlašću, posebno tadašnjom ministarkom pravde Majom Popović.
U trenutku kada je došla na čelo Vrhovnog kasacionog suda, Jasmina Vasović bila je najmlađa sudija tog tela i sudija sa najmanje iskustva, ali imala je veliku preporuku, doduše nezvaničnu, bila je dobra drugarica prredsednika Republike Aleksandra Vučića iz studentskih dana, kada su zajedno išli na Pravni fakultet.
Jasmina Vasović je u javnost dospela i 2023. godine, kada nije uopšte uzela u razmatranje da se produži mandat sudiji Dejanu Terziću, čije izuzeće su nekoliko puta tražili advokati osuđivanog narko-bosa Darka Šarića, koje je sudija Terzić, između ostalog nekoliko puta kažnjavao zbog odugovlačenja.
Inače, Jasmina Vasović je nakon diplomiranja 1995. godine postala sudijski pripravnik u beogradskom Prvom opštinskom sudu. Pet godina kasnije položila je Pravosudni ispit, da bi 2002. bila izabrana za sudiju Prvog opštinskog suda gde je sudila sve do čuvenog reizbora 2009. kada je prešla u Viši sud.
Tri godine kasnije prešla je Apelacioni sud, neposredno pošto je više puta odbijala zahtev za ponavljanje postupka u slučaju ubistva francuskog navijača Brisa Tatona, pisala je Nova.rs.
„Tokom boravka u Apelaciji njeno ime je osvanulo u javnosti nakon nezakonite oslobađajuće presude Stanku Canetu Subotiću zbog šverca cigareta, a koju je donelo veće u kom je bila član. Iako je Vrhovni kasacioni sud tada ocenio da je presuda bila nezakonita, sudiju Vasović to nije sprečilo da napreduje već je i sama ubrzo nakon toga postala sudija Vrhovnog suda, zajedno sa Aleksandrom Stepanovićem, aktuelnim predsednikom Višeg suda, koji je poslednjih meseci ušao u otvoreni sukob sa režimom“, pisao je naš portal.
