4
Jelena Živanović je žena koja već 17 godina ne živi normalni život poput drugih ljudi, a njen jedini "greh" je taj što je ćerka zaštićenog svedoka Zorana Đorđevića, koji je bio krunski svedok u slučaju protiv Sretena Jocića zvanog Joca Amsterdam. Njena domovina, Srbija, iako je preuzela obaveze prema njoj i njenoj porodici, sada ih je "zaboravila".
„Neki su rekli da treba da se čuvam, da nam preti opasnost. Od koga!? Ni u jednom trenutku se nisam osetila ugroženo od Sretena Jocića, ja sa njim zapravo nemam ništa. Ja sam strašno razočarana odnosom moje zemlje Srbije i nekih njenih službenika, pre svega policajaca. Oni krše naša osnovna ljudska prava i zato sam rešila da progovorim“, počinje svoju priču Jelena Živanović za portal Nova.rs.
Pročitajte još:
Sve je počelo davne 2006. godine kada je njen otac, Zoran Đorđević, inače bivši policajac, upao u probleme zbog svojih kriminalnih radnji, a istovremeno imao „lažna krila“ od MUP-a. Da bi izbegao posledice, počeo je da se „nudi“ od ambasade do ambasade kao zaštićeni svedok u vezi nekih “bezbedonosno-interesantnih osoba“ iz srpskog podzemlja.
Na kraju je otišao i do ambasade Kraljevine Holandije i njima se njegova priča o Sretenu Jociću, zvanom Joca Amsterdam, učinila dovoljno zanimljivom i vrednom da ga uključe u program zaštite svedoka. Holandija je zemlja u kojoj se Jocić proslavio i po kojoj je stekao nadimak Amsterdam.
Holanđanima su informacije o Jociću bile toliko važne da su u program zaštite svedoka uključili i porodicu Đorđević, tačnije njegovu suprugu, sina i ćerku Jelenu koja je naša sagovornica.
Holanđane nije zainteresovao neki slučaj koji se dogodio kod njih, već nešto drugo, ubistvo iz Srbije iz 1995 godine. Tada je u restoranu „Dambo“ u sportskom centru „Olimp“ ubijen Goran Marjanović (22), poznatiji kao Goksi Bombaš. U napadu koji su izvela dva bivša policajca, Miodrag Prodanović i Bojan Milosavljević, ubijena je i Marjanovićeva devojka Marija Đorđević.
„Davne 1995. godine nakon izvedenog razbojništva u Golupcu Zoran, Miodrag Prodanović i Bojan Milosavljević su uhapšeni. Nedostajala je karika koja bi povezala Prodanovića i Milosavljevića sa Sretenom Jocićem“, objašnjava Jelena.
Đorđević je svedočio protiv njih za ubistvo na Olimpu i oni dobijaju po 15 godina zatvora, a Zoran šest za teško razbojništvo.
Nakon odležane kazne, Đorđević izlazi iz zatvora i nudi se da svedoči i protiv Sretena Jocića. Holanđani su kasnije ponudili srpskim organima Zorana Đorđevića, koji je imao kontakte sa Jocićem i ljudima iz podzemlja.
„Srpskim vlastima je poslata informacija da Zoran Đorđević može da svedoči o tom slučaju, ali sudski pozivi nisu stizali u Holandiju. Održavana su suđenja, a zaštićenog svedoka niko iz Srbije nije zvao. Na kraju je sve dobilo političku dimenziju, jer se tada glasalo da se Srbiji odobri bezvizni režim. Svoj glas za bezvizni režim Holandija je uslovila i saslušanjem iskaza zaštićenog svedoka Đorđevića. Čim je on svedočio, 2009., putem video linka, Holandija, koja je pre toga glasala protiv bezviznog režima Srbiji, promenila je mišljenje“, objašnjava Jelena Živanović.
Sreten Jocić je na osnovu svedočenja Đorđevića prvo osuđen na 15 godina zatvora, ali mu je kazna kasnije smanjena na 13 godina. Zanimljivo je da je Jocić izjavio da je možda Đorđevića video dva puta u životu i da je izašao iz sudnice, jer nije hteo da prisustvuje njegovom iskazu za koji je tvrdio da je izmišljen.
Život u režimu zaštite uopšte nije lak. Čovek dobija drugačiji identitet, stari mu se briše kao da nije postojao, odnosno kako kaže Jelena „živi u laži“.
„Mozak mora da vam funkcioniše 24 sata, jer sam kući Jelena, a čim pređem prag i odem u prodavnicu, na posao, kod lekara ili bilo gde drugde ja više nisam Jelena. Tako i mama i brat, i toga mora uvek da ste svesni da ne bi došlo do greške“, objašnjava ćerka zaštćenog svedoka.
O svom ocu nema pohvalno mišljenje.
„Zoran Đorđević, moj otac, nije baš osoba čijim rečima treba poklanjati puno poverenje… Posle četiri godine zajedničkog života u Holandiji, moja mama je rešila da se razvede od njega. Holanđani su pristali, a Srbija je izašla u susret, pa su se Zoran i moja majka razveli po srpskim zakonima, iako nijedno od njih nije bilo u Beogradu i u tom trenutku. U toku razvoda bili su pod drugim indetitetom, a razvodili su ih pod pravim imenima“, objašnjava Jelena.
„To je moglo, a moja diploma je problem da se prizna“, ogorčena je ćerka zaštićenog svedoka.
Jelena je završila srednju školu u Srbiji i htela je da nastavi školovanje u Holandiji. Holanđani su prepravili diplomu na izmišljeno ime pod kojim se Jelena krila i tako je mogla da nastavi školovanje.
U Holandiji je završila višu školu.
„Ostali smo jos dve i po godine u Holandiji, sami, ali u istom režimu zaštite svedoka. Ostali smo da bi brat završio srednju školu, ostalo mu je još dve godine i naravno nisu hteli Holanđani tek tako da nas puste da se vratimo za Srbiju, pa smo dve godine pregovarali o našem povratku. Vratili smo se jer smo to želeli i jedva smo čekali da izadjemo iz tog režima programa zaštite svedoka,“ objašnjava Jelena Živanović.
U septembru 2013., majka, brat i Jelena vraćaju se u Srbiju, ali ni taj put nije bio jednostavan.
„Zbog bezbednosti nismo mogli da putujemo avionom, da nam se ime ne bi pojavilo na nekom spisku i kad smo izašli iz zemlje, jer je procedura takva. Zato smo išli kombijem do Minhena, gde je i naša policija bila uključena u to prebacivanje. U Minhen su došla dvojica pripadnika Jedinice za zaštitu svedoka MUP Srbije, tadašnji načelnik Miloš Perović i još jedan policajac, čijeg se imena ne sećam. Oni su nas ‘preuzeli’ od Holanđana,“ objašnjava ćerka zaštićenog svedoka.
Iako su sva dokumenta dobili bez problema i brzo, zapelo je sa diplomom Jelene Živanović. Ono što su Holanđani uradili sa srpskom diplomom, MUP Srbije ne ume da uradi sa holandskom.
„Godinama ne uspevam da mi naše vlasti priznaju diplomu iz Holandije. Srpske vlasti su nas uputile na Jedinicu za zaštitu svedoka, između ostalog i Milorad Veljović. Jedinica je dva puta uputila zvanični zahtev holandskim vlastima tražeći potvrdu mog lažnog identiteta, što je nemoguće, jer bi time ugrozili zaštićenog svedoka, to jest Zorana Đorđevića. Namerno i svesno idu na ono što unapred znaju da je nemoguće“, objašnjava Jelena i dodaje.
„U Holandiji program zaštite svedoka shvataju ozbiljno i naši dosijei su zapečaćeni, jednostavno Holandija neće ostaviti nijedan trag koji bi kompromitovao zaštićenog svedoka. Naravno da su dobili negativan odgovor od Holanđana“, objašnjava sagovornica Nova.rs.
Jelena je kontaktirala razne ljude iz MUP-a, među njima i Milorada Veljkovića, bivšeg direktora policije i sadašnjeg savetnika za nacionalnu bezbednost predsednika Republike Srbije. On je uputio nazad na Jedinicu za zaštitu svedoka.
Onda je MUP Srbije počeo da „pare ruke“ od porodice Đorđević, sada Živanović, jer su Jelena i njen brat uzeli majčino prezime nakon razvoda.
„Iz MUP Srbije su nam rekli da mi jesmo bili u holandskom, ali ne i u srpskom programu zaštite svedoka, iako su oni 2006. bili kod nas u kući čuvajući Zorana 24 sata i prekršili proceduru jer nisu prethodno pričali sa porodicom, što je deo procedure i došli su na usmeno naređenje, što je opet direktno kršenje procedure. Ako je to tako, kako su nas onda srpski policajci preuzeli u Minhenu od holandskih policajaca? Zašto su uzimali račune troškova u Minhenu od Holanđana? Kako su uopšte otputovali u inostranstvo, ko im je platio dnevnice? Kome su pisali izveštaj nakon našeg prebacivanja? Kako su razveli Zorana i mamu kad ni mama nije bila u srpskom programu zaštite svedoka?“, pita se Jelena i dodaje da ima još dosta pitanja za Policiju.
Jedan od šokova koje je Jelena doživela bio je i prilikom susreta sa bivšim državnim tužiocem za organizovani kriminal Slobodanom Radovanovićem, koji joj je nakon što sam mu objasnila šta se dešava, jednostavno odgovorio: „Tada se još uvek država učila, kako da radimo i kako taj sistem funkcioniše.“
„Je l se na nama učila?“, pita ona.
„Da naglasim, da ne može sadašnja vlast da mi se vadi na prošlu, jer Milorad Veljović je savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika Republike Srbije. Slobodan Radovanović, koliko znam, zamenik je Zagorke Dolovac i još neki su tu. Znači i ova vlast je svojim nečinjenjem učinila mnogo loših stvari, ne ispravljajući svoje greške kao što su kršenje procedure ulaska u naš stan 2006., usmena naređenja i mnoge druge stvari koje su direktno ili indirektno oštetile i ugrozile nas troje, mamu, brata i mene“, zaključuje naša sagovornica i dodaje da se nikada neće predati i odustati od borbe za svoja prava, ma kolika cena bila.
„Ukoliko nam se bilo šta desi, pokuša li neko nešto da nam namesti ili bilo šta drugo uradi, to moze biti samo od strane države i njenih službenika, samo od njih…“, ogorčena je ćerka zaštićenog svedoka.
****
BONUS VIDEO: Suđenje kriminalnoj grupi Veljka Belivuka i Marka Miljkovića
Pratite nas i na društvenim mrežama:
