BIRN otkriva sve o belgijsko-srpskom poslu: Preplaćene mašine za municiju i sumnje o prevari

Bio je to 1. jul 2017. godine. Predsednik Aleksandar Vučić je u Požegi presekao vrpcu otvorivši novu fabriku za proizvodnju municije Belom, otkriva BIRN.“….Drago mi je da vidite kako je ni iz čega, iz prirode i šume, nikla jedna od najlepših fabrika odbrambene industrije gde će se godišnje proizvoditi 100 miliona komada malokalibarske municije“, rekao je tom prilikom predsednik Srbije.

Belom je trebalo da bude još jedna firma u srpskoj namenskoj industriji koja će proizvodnjom i prodajom municije širom sveta popunjavati budžet Republike Srbije.Vlasnik Beloma je kompanija „Borbeni složeni sistemi” (BSS), koja je, s druge strane, u vlasništvu državnog giganta za trgovinu naoružanjem i vojnom opremom – Jugoimport SDPR.Međutim, pored toga što Belom šest godina od početka proizvodnje i dalje posluje sa gubitkom, firma se našla i u centru evropske afere zbog posla koji je njen vlasnik, Borbeni složeni sistemi, sklopio sa belgijskom firmom New Lauchausse (NLC) za kupovinu mašina za proizvodnju municije u Belomu.Belgijska kompanija bila je pod istragom zbog kršenja EU sankcija uvedenih Rusiji, a posao sa srpskim firmama našao se među potencijalno problematičnim – prevashodno zbog sumnji da su mašine ili municija bile namenjene za Rusiju, i da je Srbija samo tranzitna zemlja.Dokaza za to nije bilo, međutim, istraga koju je sprovela revizorska kuća KPMG, pokazala je brojne druge nepravilnosti, a na štetu srpskih firmi, a time i srpskih poreskih obveznika – i to u vrednosti od ukupno bar 13.8 miliona.BIRN je došao do dva izveštaja forenzičkog istražitelja KPMG-a iz 2022. godine, u kojima se navode „dve finansijske anomalije“ prilikom kupovine proizvodnih linija za municiju kalibra 12.7 x 108 mm koju koriste teški mitraljezi.

Jedna se tiče navodne kazne od 1.8 miliona evra zbog toga što je srpski kupac kasnio sa isplatom, dok se druga „anomalija“ tiče prenaduvane cene transfera znanja (know-how) koju je srpska strana platila za bar 12 miliona više nego što je realno.Izveštaji KPMG-a pokazuju da belgijska kompanija nije imala odgovarajuću dokumentaciju niti formalnu računicu kojim bi pravdala cene, kao ni dokaze o komunikaciji sa srpskim partnerima o kašnjenju isplate, a zbog čega bi navodno usledili finansijski „penali“.„Postoje indicije o prevari u prodaji linija za proizvodnju municije Jugoimportu”, kaže za BIRN tadašnji forenzički istražitelj KPMG-a Čihan Kuzkaja.„Bez sumnje, sve moguće prevarne radnje idu na štetu srpskih poreskih obveznika“, dodaje autor izveštaja, navodeći da je pitanje za srpsku stranu zbog čega su uopšte pristali na takve cene.Njegova istraga je otkrila i „skrivenog” posrednika u poslu – srpsku privatnu firmu Intermerkur u vlasništvu Vladimira Ivanovića.Intermerkur nije bio na listi komisionih agencija NLC-a, ali je njen vlasnik koordinisao poslove putem e-mailova, nešto sa čime nisu bili upoznati svi koji su bili uključeni u posao, tvrdi Kuzkaja i navodi da postoje „indicije da se radi o koruptivnim isplatama“.Ivanović je potvrdio za BIRN da je imao kontakte sa kupcem, srpskom firmom Borbeni složeni sistemi, kao i sa belgijskim NLC-jem, pružajući im informacije i savete. Međutim, tvrdi da mu nijedna od strana na kraju nije platila za „posredništvo“.BIRN je poslao pitanja srpskim kompanijama uključenim u kupoprodaju, kao i belgijskom NLC, ali nismo dobili odgovore do objave teksta.Bivši zaposlenik SDPR-a koji je radio u firmi u vreme kada je ugovoren posao sa belgijskom kompanijom, kaže za BIRN da je već tada bilo poznato da su proizvodne linije preplaćene. „O tome se i tada pričalo u firmi. Takođe, o nabavci mašina iz Belgije se pričalo i u vojnim krugovima. Ja sam od izvora u Ministarstvu odbrane dobio potvrdu o tome”, kaže za BIRN.“Bilo kakve indicije o izvlačenju novca putem preplaćivanja morali bi da ispitaju nadležni organi”, naglašava on.

Finansijske „anomalije“

Borbeni složeni sistemi (BSS) ugovorio je sa belgijskim partnerom dva posebna projekta za kupovinu tri proizvodne linije u ukupnoj vrednosti od 74.5 miliona evra. Proizvodne linije su bile namenjene za Belom koji je zvanično osnovan 2015. godine.BSS već u decembru 2014. potpisuje prvi ugovor sa NLC-om za kupovinu proizvodne linije i opreme za municiju kalibra 9 mm za pištolje i 7,62×39 mm za jurišne puške. Mašine su sveukupno plaćene 18.5 miliona evra. U ovom poslu revizor KPMG-a nije video nikakve „anomalije“.

Drugi posao vredan ukupno 56.2 miliona evra, ugovoren u junu 2016., odnosio se na kupovinu proizvodnih linija za municiju kalibra 12.7×108 mm koju koriste teški mitraljezi. U ovom poslu, međutim, revizor je video dve finansijske anomalije, ukazavši na potencijalnu korupciju.Naime, BSS i NLC potpisali su aneks ugovora u decembru 2020. godine kojim se cena povećava za dodatnih 1.8 miliona evra, i to kao kazna izrečena srpskoj firmi zbog kašnjenja u plaćanju.Međutim, revizor KPMG-a nije našao nikakve dokaze o kašnjenju, ističući da ni glavni direktor ni šef prodaje belgijske firme nisu mogli da objasne koja je to isplata kasnila niti da pruži bilo kakav dokaz ili računicu koja bi potvrdila visinu kazne.„Tek kada sam više puta pitao generalnog direktora za pravu pozadinu tog poskupljenja, on je priznao i pismeno mi potvrdio da je samo 600.000 evra bila kazna za zakasnelo plaćanje BSS-a, a da je ostatak od 1.2 miliona evra u stvari naknada plaćena za ubrzavanje procesa isporuke preostalih mašina“, navodi se u izveštaju.Međutim, revizor i dalje nije video nikakve dokaze koje bi opravdali te brojke, i nastavio je da traži e-mejl poruke i dokumentaciju kojom bi se povećanje cene opravdalo.„Nešto pre kraja istrage, prosleđen mi je mejl koji prikazuje osnovnu kalkulaciju koju je napravio šef prodaje. Metapodaci su pokazali da je dokument napravljen istog dana kada je e-pošta poslata“, konstatuje on, dodavši da ne može isključiti da su neka od plaćanja bile potrebe „za podmićivanje pojedinaca i državnih službenika“.

Multimilionerski „know-how”

Druga anomalija koju je označio KPMG bila je prodaja transfera znanja za istu proizvodnu liniju koja je ugovorena u vrednosti od 14.7 miliona evra.Revizor je citirao tehničkog direktora NLC-a koji je to uporedio sa ugradnjom nove kuhinje – „neko može imati najbolju kuhinju sa najboljim dostupnim alatima, međutim, bez pravog recepta nemoguće je skuvati dobar obrok”.Ipak, ispostavilo se da NLC nikada ranije nije prodavao opremu ovog specifičnog tipa, kao i da nije imao sopstveni „know-how” koji bi pružio, već je angažovao tri druge firme koje bi to uradile.Takođe, NLC „nije mogao da obezbedi nikakav dokument” kojim bi opravdao cenu, navodi se u izveštaju u koji je BIRN imao uvid. Interesantno je i da je revizor KPMG-a pregledom računovodstvenog softvera koji je koristio NLC, utvrdio da je kompanija prvobitno planirala budžet u iznosu od 11.000 evra za „know-how“.Nakon insistiranja revizora, generalni direktor NLC-a priznao je da je u stvari samo 2,7 miliona evra bilo za „know-how”, a da je ostalih 12 miliona fakturisano jer je NLC bio u finansijskim problemima.Međutim, revizor je izrazio sumnju u priču o finansijskim problemima, jer je cena od 14.7 miliona za “know-how“ bila određena još prvobitnim ugovorom, ističući da NLC nije tada mogao znati da će zapasti u probleme.O tome da je cena za „know-how“ prenaduvana govori i dokument o proceni vrednosti kapitala Borbenih složenih sistema urađen na kraju 2022. godine, a u koji je BIRN imao uvid. U dokumentu se knjigovodstvena vrednost „know-how-a“ belgijske kompanije procenjuje na oko dva miliona evra, što je minimum šest puta manje od onoga što je plaćeno belgijancima.„Ne mogu isključiti mogućnost da je cela transakcija oko ‘know-how’ u vrednosti od blizu 15 miliona evra, bila lažna transakcija, verovatno da bi se prodala još jedna linija van evidencije i/ili da bi se podmitili pojedinci, uključujući vladine zvaničnike”, navodi se u izveštaju Čihana Kuzkaje, tadašnjeg revizora KPMG-a.

Kuzkaja za BIRN kaže da bi bio zainteresovan da čuje mišljenje Jugoimporta, firme koja je krajnji vlasnik BSS-a, o ovim troškovima.„Pošto su potpisali ugovor sa New Lachaussée, moram pretpostaviti da je Jugoimport verovao da je ‘know-how’ bio vredan ove ogromne svote novca”, ističe za BIRN.

Posrednik „van knjiga“

Još jedna upitna stvar u izveštajima KPMG-a je uloga srpske kompanije „Intermerkur Machinery and services“ i njenog 50-godišnjeg vlasnika Vladimira Ivanovića.Kuzkaja navodi da je na osnovu e-mail prepiske između Ivanovića i zvaničnika NLC-a, zaključio da je Intermerkur igrao značajnu ulogu u koordinaciji posla sa srpskim kompanijama.Ipak, na papiru ne postoji ništa što bi definisalo zvanično učešće Intermerkura. Naime, interni dokumenti NLC-a navode potpuno drugu kompaniju kao svoju agenciju za srpsko tržište – Consult Company SRO.„Iz vrlo malo dokumenata koje je New Lachaussée stavio na raspolaganje, čini se da su gospodin Ivanović i Intermerkur ostali u pozadini, a ni gospodin Ivanović ni Intermerkur nisu dodati u e-mail komunikaciji između Jugoimporta i New Lachaussée“, objašnjava Kuzkaja za BIRN.„Može biti i da su samo pojedini ljudi u Jugoimportu znali za Intermerkur i gospodina Ivanovića“, dodaje on.Prema e-mail prepisci između NLC-a i Ivanovića u koju je BIRN imao uvid čini se da je Ivanović trebalo da dobije proviziju u iznosu od 15 i 17 odsto od ova dva projekta.„Ovo bi mogla biti indicija za korupcijske isplate”, napisao je Kuzkaja u svom izveštaju, etiketirajući tako visoku proviziju kao „crvenu zastavicu“ sa stanovištva standarda finansijske usaglašenosti.On za BIRN ističe da, prema njegovom iskustvu, usluge koje pružaju posredničke agencije u takvim transakcijama obično iznose oko 8-10 odsto ukupne vrednosti posla.Dva srpska stručnjaka su istakla za BIRN da u slučaju poslova sa oružjem provizija retko iznosi više od pet odsto, a često ide i ispod toga.Ceo tekst pročitajte na sajtu BIRN-a.VIDEO: Zaplena droge

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=zaplenadrogebeogradik-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5744860"]