Bezdušne ubice-kameleoni: Masakriraju žrtve, a onda glume da su ucveljeni, porodici izjavljuju saučešće i plaču po sahranama

Slađana P. iz Majdanpeka izgledala je slomljeno kada joj je saopštena vest da je telo njenog supruga Dejana P. pronađeno u zapaljenim i slupanim kolima pored jednog puta u okolini tog grada u Srbiji.Svoju tugu nije krila, potresne statuse na društvenim mrežama su iskoristili i mediji, a umesto fotografija, Slađana P. je stavila upaljene sveće, crne florove i druge znake žalosti.

A onda, posle dva meseca, kao grom iz vedra neba, odjeknulo je da Dejanova smrt za Slađanu zapravo nije bilo novost, naprotiv. Slađanu P. uhapsili su policajci zbog sumnje da je naručila likvidaciju svog supruga. Uhapšene su i dve osobe za koje policija sumnja da su direktni izvršioci ovog stravičnog zločina, jedan mladić i jedan maloletnik.

Oni su, navodno, sačekali u zasedi Dejana na tom putu a potom ga palicama pretukli do smrti. Telo nesrećenog čoveka ubacili su u kola koja su gurnuli sa strane i zapalili.Slađana P. ne samo da je naručila ubistvo svog muža, već je obavestila napadače gde će on tačno biti da bi mu postavili zasedu. Za ulogu potresene udovice se, zapravo, dobro pripremila.

Ubice-kameleoni nude pomoć porodici žrtve

Ona nije jedini surovi ubica koji je pokušao velikom tugom, zapravo velikom glumom, da zametne trag. Ponekad se dešava da ubice-kameleoni, posle izvršenog brutalnog zločina, budu i najtužniji ili ponude pomoć porodici žrtve. Jedan razlog je da ne bi bili sumnjivi, a drugi je da, preko porodice, saznaju dokle je stigla policijska istraga.

U junu ove godine u Višem sudu u Nišu na kaznu doživotnog kzatvora prvostepeno je osuđen Goran Džonić (59), penzionisani vatrogasac iz Moravca kraj Niša. On je na najtežu kaznu u srpskom zakonu osuđen zbog ubistva troje svojih rođaka, Gorana (59), Gordane (56) i Lidije Đokić (26) iz Aleksinca.Džonić je pobio rođake prilikom pljačke, jer je Goran Đokić bio vlasnik menjačnice i uvek je sa sobom nosio veću sumu novca, što je znao i ubica. Prema navodima optužnice, on je svoje žrtve ubio surovo i nemilosrdno, njihova tela je bacio na jednu obližnju divlju deponiju izapalio ih, automobil u kojem su bile žrtve je odvezao na drugo mesto.

Na sahrani troje ljudi koje je pobio, Džonić se gurao da bude što bliži grobnici. Nije krio suze, ponekad bi i zajecao. Ipak, policija mu je na kraju ušla u trag i uhapsila, a pronađen je i deo novca koji je njegov nesrećni rođak nosio sa sobom.

Delovi trupa u garaži

Porodice Obrena Zirojevića (43) i Draga Mašulovića (61) bile su u prijateljskim odnosima, posećivali se, išli jedni kod drugih na slavu. Onda je 30. januara 2015. godine Mašulović nestao. Delovi njegovog tela, trup, pronađen je u jednoj garaži zgrade u Mirijevu. Svi su bili u šoku, Zirojević je, kao porodični prijatelj, izjavio saučešće, čak je pomagao u služenju drugih ljudi koji su došli da izjave saučešće i izraze solidarnost sa porodicom Mašulović.

Zirojević je i sa svojom suprugom komentarisao kako je takav strašan zločin mogao da počini samo neki monstrum.Onda se ispostavilo da je monstrum upravo on, Obren Zirojević i on je uhapšen u februaru iste godine. Delovi tela žrtve koji su nedostajali pronađeni su u nedovršenom delu stana u kojem je živeo Zirojević u beogradskom naselju Mirijevo.Kako je kasnije tokom suđenja ispostavilo, Zirojević je Mašuloviću dugovao popriličnu sumu novca. Po Zirojevićevoj verziji, Mašulović je došao do stana u Mirijevu, gde su se posvađali, a onda i potukli. Sve se završilo tako što je Zirojević čekićem ubio Mašulovića, raskomadao telo, delove odneo u garažu a delove sakrio u stanu, a nakon toga otišao da pomogne porodici ubijenog.

Filipu Gavranoviću, vlasniku staklorezačke radnje na ekskluzivnoj lokaciji, u Resavskoj ulici u centru Beograda, 4. novembra 20‚17. godine zazvonio je telefon. Zvala ga je supruga njegovog prijatelja Nikole Ostojića, koji je iznajmio pekaru u istoj toj ulici, preko puta Gavranovićeve radnje.

Žena je zvala da pita gde je Nikola, znala je da se njih dvojica druže, da često zajedno piju kafu, ali i pivo po obližnjim kafićima. Filip je rekao da ne zna gde je Nikola, ali su svi zajedno otišli do policije da prijave nestanak. Staklorezac, Nikolina supruga i zajednički prijatelji nastavili su celu noć potragu za Nikolom, a Filip je kupio i sok i čokoladu, da se njegov drug okrepi kada ga pronađu.

Na kraju je Nikola i pronađen, mrtav, posle nekoliko dana, u radnji Filipa Gavranovića. I ovog puta je koban po prijateljstvo bio novac.Gavranović je dugovao dosta novca, dugovao je i zelenašima. Kobnog dana, u njegovu radnju ušao je njegov prijatelj Nikola, koji je kod sebe imao novac kojim je hteo da plati iznajmljivanje još jednog lokala, jer su mu poslovi dobro išli. Došlo je do svađe i na kraju je Gavranović komadima stakla usmrtio "prijatelja".Telo je zatrpao otpacima i ostavio u radnji, gde je ipronađeno. Zanimljivo je da je u radnji pronađen i deo opljačkanog novca, koji Gavranović nije potrošio.