Radnici fabrike lekova "Galenika a.d." u Zemunu, koja je prodata 2017. godine, već treći dan štrajkuju jer su nezadovoljni platama. I dok se čeka epilog štrajka - građani Srbije čekaju lekove. Naime, kako je pokazalo istraživanje Nova.rs, u apotekama već sada nema nekih od najtraženijih lekova koje proizvodi Galenika. Ukoliko se štrajk zaposlenih nastavi, naši sagovornici upozoravaju da će uslediti daleko ozbiljnija nestašica lekova.
Oko 250 radnika zemunske fabrike lekova „Galenika a.d.“, u organizaciji sindikata Nezavisnost u tom preduzeću, štrajkuje već treći dan sa zahtevom da im vlasnik, brazilska kompanija EMS, poveća zarade.
Dok štrajkači tvrde da je u najvećem fabričkom pogonu proizvodnja lekova u potpunosti obustavljena, menadžment poručuje da je u štrajku svega 20 odsto zaposlenih.
Proizvodnja lekova je obustavljena, što je za Nova.rs potvrdio Zoran Pantelić, glavni poverenik Sindikata „Nezavisnost Galenika“.
PROČITAJTE JOŠ:
„Proizvodnja lekova se nije smanjila, proizvodnja je potpuno stala. Rukovodstvo treba da razmisli o mogućim posledicama i šteti, a ne mi. Nas zanima ispunjenje našeg zahteva, a to je da se povećaju plate za 10 odsto u odnosu na visinu prosečne zarade u fabrici. Kolektivnim ugovorom je predviđeno da se plate usklađuju jednom godišnje i shodno tome tražimo da se povećaju u traženom iznosu odmah i iz jednog dela. Mi smo spremni na razgovore sa menadžmentom u vezi naših zahteva u svakom trenutku i čim se plata poveća u iznosu koji tražimo, štrajk će biti obustavljen, a fabričke mašine puštene u rad“, kaže za naš portal Pantelić.
Pantelić dodaje da su pregovori sa poslovodstvom počeli u novembru prošle godine.
„Tada su krenuli pregovori da bi dogovor o povećanju plata mogao da počne da se primenjuje od februara ove godine. Zarade su ispod proseka. Naš zahtev za povećanje zarada je opravdan jer je inflacija prošle godine bila 12 odsto i nužno je da iznos plata bude takav da obezbedi pristojan život zaposlenih“, naglašava on.
Kako Nova.rs istražuje, u apotekama širom Srbije više od šest meseci nema antibiotske masti „Chloramphenikol“ koja se koristi kod lečenja ozbiljnih bakterijskih infekcija oka, a koju proizvodi „Galenika“.
Slična situacija je i sa mašću „Sinoderm„, kortikosteroidom koji se upotrebljava kod oboljenja kože praćenih svrabom i alergijskih oboljenja kože.
Farmaceut iz jedne beogradske apoteke potvrđuje za Nova.rs da pomenutih lekarskih proizvoda nema, te da poslodavac pronalazi zamenu za njih, ali je mušterije odbijaju.
„Za dosta lekova postoji zamena, međutim pacijenti su nekako navikli na baš taj lek i kada spomenemo da imamo zamenu, oni odustanu od kupovine. Kažu nam da im se taj proizvođač pokazao najboljim i da žele da nastave s korišćenjem njegovih proizvoda. Konkretan primer je mast ‘Chloramphenikol’ za infekciju oka koju jedno proizvodi ‘Galenika’, dok, recimo, iste kapi imaju i drugi proizvođači s kojima sarađujemo. A te masti nema pola godine“, objašnjava farmaceut.
Dodaje da postoji opravdan strah od strane mušterija, ali i apoteka da će, zbog trenutnog štrajka u „Galenici“, doći do nestašice nekih od najčešće kupovanih lekova.
„Radim u apoteci 19 godina i zaista bih mogao da izdvojim neke lekove i medicinske proizvode koje mušterije često kupuju za njihove potrebe. Recimo, od antibiotika nam najviše traže ‘pentrexyl 500 mg’, ‘palitrex 500mg‘, ‘orvagil 400 mg‘, ‘bactrim’ tablete. Što se tiče antidepresiva, najveća potražnja je za ‘bensendinom‘, zatim kupuju i ‘ksalol’, ‘flunirin‘, ‘rivotril’… Zaista ne mogu da zamislim da ih ne bude na tržištu“.
PROČITAJTE JOŠ:
Građani Srbije, dodaje on, često kupuju i „diklofen„, zatim „defrinol forte„, „gentamicin“ mast, „hydrocyciklin“ mast…
„Gentamicin’ je baš popularan, zaista. Zatim ‘daktanol‘ krem, pa ‘didermal‘ mast i krem takođe… Ljudi koji imaju određene zdravstvene probleme duži vremenski period, drže se upotrebe baš tih lekova“, kaže farmaceut.
Redakcija „Nova.rs uputila je pitanja menadžmentu fabrike lekova „Galenika“, a u vezi potencijalne nestašice istih.
Iz kompanije tvrde da je tržište snabdeveno „Galenikinim“ proizvodima u dovoljnoj količini za nekoliko narednih meseci, kao i da 80 odsto zaposlenih nije u štrajku.
„Menadžment Galenike je u stalnom dijalogu sa štrajkačkim odborom. Galeniku predvodi odgovorni menadžment, koji je kao i uvek posvećen obezbeđenju kontinuirane proizvodnje, distribucije i dostupnosti svojih proizvoda na tržištu. Podsećamo da je Galenika povećala zarade zaposlenima počev od februarske zarade, što je jedan od dva reprezentativna sindikata prihvatio, a drugi nije. Nakon odluke o povećanju zarada, drugi sindikat je odlučio da započne štrajk“, objašnjavaju iz ove firme.
Na konstataciju da u apotekama širom Srbije više od šest meseci nema popularne antibiotske masti „Chloramphenikol“ koja se koristi kod lečenja infekcija oka, a koje proizvodi „Galenika“, menadžment odgovara da deficit masti nema veze sa štrajkom.
„Sinoderm mast’ i kremu ‘Galenika’ ne proizvodi već godinu i po dana. Deficit ‘Chloramphenicol’ masti za oči nema veze sa štrajkom i predviđeno je da se pojavi u apotekama sledeće nedelje“, uveravaju iz ove firme.
Radnici „Galenike“ koji su u štrajku, pozvani su juče na razgovor sa rukovodstvom kompanije, a na kraju sastanka rečeno je da je firma „Galenika“ nastavila da vodi dijalog sa štrajkačkim odborom.
Pre sastanka, rukovodstvo je ponudilo da poveća plate iz dva dela i u manjem procentu od onog koji su radnici tražili.
„Oni su rekli da je povećanje plate ukupno 16 odsto, ali šta znači ukupno kada drugi deo povećanja ide tek za 4,5 meseci? Oni sabiraju tih 16 odsto kao da su trenutno dali, a to jednostavno nije istina. Oni su trenutno dali samo jedan ceo koeficijent, ali to nije dovoljno, oni moraju da dodaju još jedan ceo koeficijent od 5 odsto i do će onda biti ukupno onih 10 odsto na prosečnu zaradu kojih mi tražimo“, kazao je Pantelić iz Sindikata.
Inače, pored Srbije, „Galenika“ posluje na još 20 međunarodnih tržišta, dok se u ovoj godini planira proširenje poslovanja na još četiri.
BONUS VIDEO: Mršavljenje zloupotrebom lekova za štitnu žlezdu je opasno – zdrave osobe naprave sebi metabolički problem
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare