Opasna rezistencija na antibiotike: "Građani ih piju na svaka tri meseca i često bez saveta lekara“

Iz tog razloga Farmaceutska komora Srbije uvela je uslugu Savetnika za antibiotike u apoteke širom zemlje. Ovu uslugu pružaju farmaceuti koji su završili posebnu obuku, nakon čega dobijaju status savetnika. Koliko često građani Srbije koriste antibiotike pokazala je i nedavno urađena analizaFarmaceutske komore Srbije za period od 2021 do 2022. godine.Prilikom izdavanja preko 9.000 antibiotika u apotekama širom Srbije, skoro 25 odsto pacijenata koristilo je još neki antibiotik u prethodna tri meseca.“Jedan od značajnih uzroka rezistencije je nepravilna primena leka. Prikladnim savetovanjem se verovatnoća nepravilne primene svodi na najmanju meru. Kada pacijent dođe u apoteku sa receptom za antibiotik, savetnik proverava da li je pacijent alergičan na lek, da li je propisanaodgovarajuća doza leka i dužina trajanja lečenja, kao i da li sme da ga koristi istovremeno sa ostalim lekovima ili suplementima, koje ima u terapiji. Nakon provere i procene da je to bezbedno, farmaceut će izdati lek uz pisano uputstvo i detaljno objašnjenje o načinu primene i čuvanja leka. Pacijent izlazi iz apoteke sa informacijama kada i koliko puta u toku dana koristi lek, u kojoj dozi, koliko dana, da li ga uzima pre ili nakon obroka, da li treba da izbegava neke namirnice, dijetetske suplemente ili biljne proizvode, da li je neophodno da izbegava alkoholna pića, da se štiti od sunca, koja su očekivana neželjena dejstva i kako se mogu izbeći ili učiniti podnošljivim. Dobiće savet i o nefarmakološkim merama koje doprinose bržem ozdravljenju”, objašnjava mag. farm. Nikolina Skorupan, specijalista farmakoterapije i Savetnik za antibiotike farmaceutske komore Srbije.

Ove savetnike građani mogu prepoznati tako što na svojim radnim uniformama nose bedž na kojem piše “Savetnik za antibiotike”.“Jedan čest primer iz prakse, kada pacijenti prestanu da koriste antibiotik do kraja, jeste kada počnu da se osećaju bolje. Treba znati da se na taj način bakterije ne eliminišu kompletno, pa se infekcija ponovo javi. Takođe, dešava se kada pacijenti, da ne bi išli kod lekara, počnu da koristi antibiotik koji im je ostao od prethodnog puta, a koji im je tada pomogao. Tada se dešava dabakterije ‘zapamte’ lek koji se koristio i počinju da bivaju otporne na dejstvo tog leka. Što se bakterija češće napada antibiotikom, veće su šanse da će ‘naučiti’ kako da se brani. Tako nastaje antibakterijska rezistencija”, ističe Skorupan.Primeri iz prakse pokazuju da pacijenti često samoinicijativno prekidaju sa terapijom i ukoliko iskuse neko neželjeno dejstvo antibiotika.

“Razlog može biti da im lek ‘teško pada na stomak’, što se može izbeći uzimanjem medikamenta nakon obroka. Prestaje se sa korišćenjem antibiotika i kada se dogodi promena boje urina nakon uzimanja leka. Pacijenti se uplaše da imaju krvi u urinu, a zapravo se radi o bezazlenoj pojavi, koja potiče od boje samog leka”, kaže Skorupan.Brojni suplementi umanjuju efikasnost nekih antibiotika. Tako na primer, magnezijum, kalcijum, cink, gvožđe ili selen, ne treba da se koriste najmanje dva sata nakon primene nekih antibiotika. Farmaceut prilikom izdavanja leka pita pacijenta da li koristi bilo kakve suplemente.“Antibiotici se koriste samo onda kada ih lekar propiše, onoliko dugo i na način kako je objašnjano. Pacijenti koji imaju bilo kakave nedoumice u vezi sa primenom ili čuvanjem antibiotika, ne treba da oklevaju, već da potraže savet farmaceuta”, navodi Skorupan.BONUS VIDEO

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=profdrmilicabajetivelikajezabludadasuantibioticilekzaviruse-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4402402"]