"Vređenje Dijane Hrke pokazuje da su bol i istina nepoželjni, a empatija kažnjiva": Apel psihoterapeuta povodom događanja pred Skupštinom Srbije

Saopštenje počinje citatom čuvene profesorke sa Harvarda dr Džudit Luis Herman “Ukoliko većinsko društvo odluči da žmuri na nepravdu koja se dešava onima koji su već obespravljeni, ili još gore, kada se oni krive za poziciju u kojoj se nalaze, uloga većinskog društva prestaje da bude uloga svedoka i postaje uloga saučesnika“.

Izražavaju solidarnost i punu podršku Dijani Hrki i objašnjavaju da je "štrajk glađu u procesu tugovanja teška i krajnja, ali hrabra i dostojanstvena odluka da se lično zdravlje žrtvuje za opšte dobro".

"Podržavamo zahteve koje Dijana Hrka upućuje: oslobađanje neosnovano pritvorenih studenata koji su učestvovali u protestima zbog neodgovornosti nadležnih povodom pada nadstrešnice u Novom Sadu, pokretanje pitanja odgovornosti institucija i pojedinaca čijim je propustima i nebrigom ugrožena bezbednost svih građana i građanki i raspisivanje izbora", ističe se u saopštenju.

Podsećaju se da Dijana Hrka ne traži ništa lično — već pravdu, istinu i odgovornost onih koji bi trebalo da štite živote građana i pozivaju odgovorne institucije i javnost da odmah prekinu sa upućivanjem pogrdnih dobacivanja.

"Apelujemo da se momentalno prekine sa puštanjem glasne muzike u Pionirskom parku, što predstavlja oblik verbalne i psihološke torture usmerene ka gospođi Hrka. Puštanje muzike je ruganje i svim žrtvama i njihovim porodicama i negiranje kompleksnog procesa tugovanja. Takvo ponašanje je nedopustivo i suprotno osnovnim principima humanosti, poštovanja i građanske solidarnosti. U društvu koje već nosi duboke traume, svaki novi čin nasilja, ponižavanja i manipulacije — bilo da dolazi sa ulice ili iz institucija — produbljuje osećaj bespomoćnosti i nepoverenja", upozoravaju psihoterapeuti.

Za potpisnike ovog pisma posebno je uznemirujuće "kada se pritisak i zastrašivanje sprovode nad osobom koja na miran i dostojanstven način traži pravdu i odgovornost, ne samo za sebe, već i za druge, u procesu tugovanja".

"Time se šalje poruka da su bol i istina nepoželjni, a empatija — kažnjiva. Posledice ovakvog ponašanja mogu imati devastirajući uticaj na mentalno zdravlje svih građana i građanki. Pretvaraju ličnu bol u javno poniženje, produbljuju rane i osporavaju pravo na dostojanstvo upravo u trenutku kada je podrška najpotrebnija. Takvi postupci podrivaju osećaj sigurnosti, narušavaju poverenje u institucije i stvaraju atmosferu kolektivne retraumatizacije sa dugoročnim posledicama po mentalno zdravlje stanovništva", naglašava se u saopštenju.

Potisnici ovog saopštenja apeluju da se društvo vrati univerzalnim ljudskim vrednostima, kao što su empatija, solidarnost, sloboda, sigurnost.

"Oštro osuđujemo svaki čin manipulacije, ponižavanja i psihološkog pritiska, u ovom slučaju torture i sadizma. Pozivamo nadležne institucije, predstavnike vlasti i medije da pokažu odgovornost, obustave svaki vid nasilja", zaključuje se u pismu koje je potpisalo 325 psihoteraputa i psihoterapeutkinja.