Srušio se most kod Ovčar Banje. Ljubica Mijatović i Milena Erić izgubile su život. Bile su hodočasnice. Povređeno je 10 ljudi, koji su sa “trule ćuprije” pali u hladnu i nabujalu Zapadnu Moravu.
Pročitajte još:
Na mestu ovih ljudi mogao je biti svako, a mogla sam biti i ja, pre pet godina. Ova misao proletela mi je kroz glavu i knedla se zaustavila u grlu, pukla me kao snažan šamar, nakon što sam na snimku videla viseći most i shvatila, da sam, možda i ne tako pažljivim koracima, prešla preko ove starudije, u šetnji posle planinarenja i uspona na Kablar 2017. godine.
Sa drugaricama, u okviru organizovane planinarske ture, u rano jutro, prvog maja, otišle smo u avanturu, da provedemo dan u prirodi i u borbi sa planinom. Tako je i bilo. Posle nekoliko sati hodanja uzbdro, uspeli smo. Popeli smo se na vrh Ovčar-Kablara, nakon čega smo u povratku sanjali samo jedno, da što pre siđemo i umočimo noge u reku. Odmor je kratko trajao, potom presvlačenje, preobuvanje i odmah dalje u šetnju, sve do – mosta.
Po izlasku iz pećine, pred nama se ukazao ruiniran, stari most, koji nesigurno visi na zarđalim žicama i jedva pridržava bušne, labave daske. Činio se, naravno, nebezbednim, ali naš adrenalin tražio je još i morale smo da ga pređemo. Kada smo zakoračile na daske koje škripe, cvile i mole da ih ne diramo, čak smo se i našalile, uz čuvenu repliku Bate Stojkovića iz filma “Ko to tamo peva”: “Da se ja pitam, ja bih proterao autobus ovuda”.
Tog dana bilo nam je smešno. Sada više nije.
Sećam se da smo od strane vodiča upozorene da jedna po jedna prelazimo most, da ne trčimo, ne skačemo i da se nikako ne zadržavamo dugo, već da laganim korakom pređemo na drugu stranu. Koliko je lagan bio taj korak, ne sećam se, ali znam samo da smo deo prešle na prstima i uspešno se domogle druge strane.
Pogled sa mosta u reku bio je istovremeno očaravajuć i zastrašujuć, a pomisao da samo jedna daska ili sajla pukne i povuče ostale, pa da se u trenu nađemo u vodi, nije bila prijatna. Iskoristile smo minut da se fotografišemo i nastavile šetnju na drugoj strani – žive.
Nažalost, nisu svi imali sreće kao mi. Javnost u Srbiji ostala je šokirana tragedijom koja se juče oko 10.00 časova dogodila baš na ovom mestu, u Ovčarsko-kablarskoj klisuri kada je grupa hodočasnika završila u Zapadnoj Moravi nakon što se viseći most obrušio. Po svemu sudeći, godinama je bio nebezbedan iako na stotine turista svake godine poseti ovaj kraj Srbije i prelazi preko reke.
Crni bilans tragedije su dve žene, koje su poginule. Spasilac je ispričao da one nisu imale šanse, pogotovo jedna nesrećna žena, čije je telo prvo izvukao s kolegama, a koja je bila zakačena za konstrukciju mosta. U padu je povređeno i deset ljudi, koji su trenutno na bolničkom lečenju.
Prema rečima preživelih, bili su upozoreni. Da je most nebezbedan za istovremeni prelazak većeg broja ljudi, posetioce iz Zvornika juče je upozorio sveštenik.
Međutim, nisu ga poslušali. U trenutku pada visećeg mosta, na njemu je bilo previše ljudi, što je jedan od razloga pucanja sajli.
Na ovu tragediju, ali i sramotu resornog ministarstva, koje očigledno zaostaje sa inspekcijama, reagovao je ministar građevinarstva Tomislav Momirović, koji je, naravno, odmah pokušao da skine odgovornost sa nadležnih. On, naime, tvrdi da je na mostu postojala tabla na kojoj je pisalo da je zabranjeno koristiti ovaj most, a sličnu tezu je javnosti pokušao da „poturi“ i gradonačelnik Čačka Milun Todorović.
BONUS VIDEO
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar