Vlast iz dana u dan namerno, ne slučajno, kreira jedan takav ambijent da ništa više nije nemoralno i da ni za šta ne treba bilo kakav dokaz, rekao je u emisiji "Utisak nedelje" glavni i odgovorni urednik NIN-a Milan Ćulibrk, napominjujući da to pokazuje kakvu državu bi vlast želela, a ako se mi sklonimo oni će takvu državu i dobiti.

Tema večerašnjeg „Utiska nedelje“ bile su poruke „sram vas bilo“ i „kako vas nije stid“ – koje su tokom čitave godine sa vrha vlasti bile upućene novinarima, javnim ličnostima, tviterašima, odnosno svima onima koji su se usudi da postavi neko logično pitanje.

Na pitanje čega se on stidi, Ćulibrk je rekao da ga je protekle godine bilo sramota drugih i podsetio da je celokupna redakcija NIN bila optužena da su deo organizovane kriminalne grupa koja planira ubistvo Aleksandra Vučića.

„Ako je to tako mi ne bi trebali da budemo ovde nego u zatvoru, ako to nije tačno treba da budu zatvoreni ili okrivljeni oni koji šire glasine ili lažne vesti“, ukazao je on.

„Optuživali su nas da smo lažovi, a na kaju se potvrdilo da sve što smo tvrdili, sve afere koje smo izneli su tačne, čak postoje i ugovori koji dokazuju korupcionaške i kriminalne afere u koje je upleten vrh ove vlasti“, napomenuo je urednik NIN-a.

Od toga da smo lažovi i ubice dođemo do toga da postoje dokazi na koje bi državna tužiteljka Zagorka Dolovac mogla da reaguje samo kada bi htela da radi svoj posao, ali i do toga da niko u ovoj zemlji ne reaguje, podsetio je on.

„Došli smo u situaciju da Seku Sablić optužuju da je neprijatelj, da Dragana Bjelogrlića teraju iz zemlje, da Pavlu Petroviću kažu da podnese ostavku ako mu se ne sviđaju mere vlade, da se sudijama kaže da podnesu ostavke ako neće da sude kako oni žele“, rekao je Ćulibrk.

Ja zato mislim, dodao je on, da nas ne treba da bude sramota nego mi moramo da insistiramo da radimo svoj posao, svako od nas, posebno nezavisna regulatorna tela, posebno institucije, pravosuđe…

Prema mišljenju docenta Fakulteta političkih nauka i aktiviste Inicijative „Ne davimo Beograd“ Biljane Đorđević, sramota treba da bude one koji imaju najveću moć.

„Važno je da treba odbiti to nametanje stida, ali ne smemo da se pretvorimo u one koji su besramni i bestidni, da budemo kao oni, to ne smemo da dozvolimo“, istakla je ona u „Utisku nedelej“.

Takođe je važno, dodaje ona, prevazići strah i ohrabriti se i stati u zaštitu nekoga, ali da 2kada to radiš moraš oceniti kada se nečega moraš stideti“.

„Treba se osloboditi stida, ali ne treba biti besraman“, istakla je Đorđević.

Za vizuelnog umetnika i pisca Dejana Atanackovića stid je jako važna reč.

On je ukazao da smo izloženi konstatnoj grdnji vlasti, ali da je stid ona razlika između nas građana i vlasti.

Prema njegovim rečima, vlast nastupa kao bestidna interesna grupa koja svoje ciljeve postiže na bestidan način, obrazi su im kao đonovi.

„Osećamo stid šta drugi rade. Ja se stidim u odnosu na to ko upravlja ovom zemljom – Vesići, Vučići i Dačići, podmladak ’90- tih, osećam dubok stid da smo to dozvolili, ali to je i barijera između nas i njih“, istakao je Atanacković u „Utisku nedelje“.