ISTRAŽUJEMO Čeka li Srbiju talas izbeglica iz Ukrajine kao u Poljskoj

Društvo 06. maj. 202214:32 > 08. maj. 2022 18:53
Podeli:
Foto: MINISTARSTVO ODBRANE JOVO MAMULA/EPA-EFE/Joebeth Terriquez/Promo

Od početka rata u Ukrajini u Srbiju je do sada ušlo oko 27.800 ukrajinskih državljana, dok je iz te zemlje do sada izbeglo više od 5,6 miliona. Dok deo izbeglica ostaje kod nas, najveći broj njih koristi našu državu kao tranzit ka zemljama Zapada. Stručnjaci ne očekuju masovni priliv ukrajinskih izbeglica u Srbiju u narednim mesecima.

Broj izbeglica iz Ukrajine je, prema podacima UNHCR-a od 4. maja ove godine, 5.657.185 ljudi, od kojih 90 posto njih čine žene, deca i stariji. Pored izbeglica, unutar same Ukrajine broj interno raseljenih je prešao 7,7 miliona ljudi.

Do 2. maja ove godine, najviše izbeglica iz Ukrajine primila je Poljska – 3,09 miliona, zatim Rumunija 846.521, Mađarska 539.821 i Moldavija 449.605 ljudi.

Kada se govori o Srbiji, Komesarijat za izbeglice i migracije (KIRS) je za "Novu" naveo da je od 27.800 ukrajinskih državljana, njih 6.500 prijavilo boravak u našoj zemlji, a od tog broja je oko 1.800 registrovano u privatnom smeštaju.

KIRS je istakao da je broj smeštenih ukrajinskih izbeglica u prihvatnim centrima, na 4. maj, bio ukupno 69.

"Od tog broja 67 osoba, uglavnom žena i dece, smešteno je u Centru za azil u Vranju, a dvoje privremeno u Centru za azil u Obrenovcu", navode u Komesarijatu.

KIRS je istakao da Srbija ima dovoljno kapaciteta da primi sve one izbeglice iz Ukrajine koje zatraže smeštaj u prihvatnim centrima i dodao da u svakom trenutku ima 1.350 mesta u renoviranim objektima koje je moguće odmah staviti u funkciju.

Kako kažu u KIRS-u, glavni pravci ulaska ukrajinskih izbeglica u Srbiju su Mađarska, Rumunija i Bugarska.

Izbeglice iz Ukrajine
Izbeglice iz Ukrajine Foto:EPA-EFE/ROMAN PILIPEY

"Najveći broj njih nastavlja putovanje dalje ka zemljama Zapadne Evrope, dok jedan deo ostaje u Srbiji. Što se nacionalne strukture izbeglica iz Ukrajine tiče, pored Ukrajinaca, registrovani su i pripadnici ruske, mađarske, srpske, i iranske nacionalnosti", navode u Komesarijatu za izbeglice i migracije.

Iz UNHCR-a u Beogradu su za "Novu" naveli da u narednim mesecima ne očekuju masovni priliv izbeglica iz Ukrajine u Srbiju.

"Većina izbeglica koje su od 25. februara ušle u zemlju percipirale su Srbiju kao zemlju tranzita, te nastavile put dalje", poručuju iz UNHCR Srbija za "Novu".

Ukrajina izbeglice Poljska rat
Izbeglice iz Ukrajine na granici sa Poljskom Foto:EPA-EFE/DAREK DELMANOWICZ

UNHCR podseća da je EU početkom marta aktivirala Direktivu o privremenoj zaštiti izbeglica iz Ukrajine koja definiše minimalne standarde za pružanje privremene zaštite u slučaju masovnog priliva raseljenih lica.

"Sve izbeglice iz Ukrajine dobile su zaštitu koja im pripada, a koja podrazumeva (između ostalog) odobrenje privremenog boravka i izdavanje radnih dozvola u zemljama članicama. Direktiva takođe definiše mere koje će biti preduzete na osnovu principa solidarnosti, da bi se napravila ravnoteža među zemljama članicama EU pri prijemu takvih osoba", poručuju iz Agencije UN-a za izbeglice.

Đurović: Prema podacima MUP-a u Srbiji je više od 6.500 ljudi poreklom iz Ukrajine, uspostaviti efikasan sistem

Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović je komentarišući podatke KIRS-a naveo da treba uzeti podatak MUP-a o broju državljana iz Ukrajine koji su prijavili svoj boravak na privatnoj adresi u policijskim stanicama širom zemlje, navodeći da je to jedini referentan podatak.

"Njih je poreklom iz Ukrajine više od 6.500 u Srbiji", ističe Đurović za "Novu".

"Uvodi se neki novi pojam 'registrovani u privatnom smeštaju'. Nije jasno od koga registrovani, kako, kada, na osnovu kog od zakonskih ovlašćenja I propisa… Da li je to KIRS registrovao pojedine ljude da su u privatnom smeštaju po sopstvenoj inicijativi? To je neki ad hoc konstrukt i termin….", komentarisao je Đurović podatke KIRS-a.

Da bi ostavili bilo koje pravo koje im je garantnovano Odlukom Vlade Srbije o privremenoj zaštiti od 17 marta ove godine, ukrajinske izbeglice treba da budu registrovani kao lica koja su tražila privremenu zaštitu i da dobiju pozitivna rešenja i lične karte.

Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila
Radoš Đurović Foto: N1

"Nažalost u praksi smo primetili ozbiljne probleme u nedostatku informacija, funkcionisanju procesa donošenja rešenja i izdavanja ličnih karti, što predstavlja najveću prepreku za izbeglice iz Ukrajine da ostvare bilo koje od zagarantovanih prava, a posebno pravo na zdravstvenu zaštitu, na uključivanje dece u obrazovanje, na pristup tržistu rada i drugo", naveo je Đurović za "Novu".

On je istakao kako trenutno izbegli ljudi iz Ukrajine masovno borave u privatnom smeštaju o svom trošku ili uz pomoć svojih prijatelja ili porodica koje imaju u Srbji.

"Oni u Srbiji mogu da legalno borave 90 bez vize, a taj period kao i njihova finansijska sredstva se polako bliže kraju imajući u vidu da ulazimo u treći mesec od početka ratnih zbivanja u Ukrajini, a od kada su i pocele da pristižu izbeglice u Srbiju."

Đurović je istakao kako je potrebno da se što pre uspostavi efikasan sistem donošenja rešenja i i izdavanja ličnih karti za osobe koje su privremeno zaštićene u zemlji kako "ne bi došli u situaciju da u kratkom vremenskom periodu imamo veliki broj ljudi iz Ukrajine koji je u riziku da u Srbiji boravi ilegalno, posle isteka roka od 90 dana njihovog boravka bez vize, kao i da izbegnemo gužve, dalje tehničke probleme, neizvesnost, kao i da omogućimo izbeglicama iz Ukrajine da ostvare svoja osnovna zagarantovana ljudska prava u Srbiji".

"To je moguće samo kroz bolje organizovanje Kanclearije za azil, kroz njihovu bolju koordinaciju sa ostalim institucijama, kao i kroz efikasnije informisanje izbeglih iz Ukrajine o njihovom položaju, pravima i obavezama, kao i o mogućnostima kako da se registruju, traže privremenu zaštitu i kako da ostvare svoja prava kao privremeno zaštićena lica u Srbiji. Tu posebnu ulogu imaju pravne organizacije koje pružaju besplatnu pravnu pomoć, istakao je Đurović.

On je naveo kako se smeštanje ljudi u kolektivnim centrima "ne čini kao dobra opcija u ovom trenutku, jer slobodnih mesta u centrima na kraju nema dovoljno čak i za broj od 6.500 Ukrajinaca koji su prijavili svoj boravak MUP-u do sada".

"Tamo su ljudi izolovani i bez izgleda da se uključe u lokalnu zajednicu i društvo na bilo koji način u budućnosti. Isto tako je to tehnički I finansijski jako zahtevan poduhvat, a bez komponente održivosti... Sa druge strane kroz podršku boravka izbeglica u privatnom smeštaju u lokalnim sredinama, pomogla bi se lokalna sredina, izbeglice, sektor usluga, a izbeglicama bi se dala prilika da se adekvatno i brzo uključe u društvo. Ovo pogotovo jer ljudi iz Ukrajine u velikoj većini već borave u urbanim sredinama, govore sličan jezik, imaju slične običaje, ne odskaču od lokalne populacije i  željni su da se što pre integrišu u društvo. Po rečima mnogih koji se nama obraćaju, Srbija je vrlo slična domu koji su ostavili za sobom u Ukrajini", poručuje Đurović.

BONUS VIDEO - Rus pomaže izbeglicama iz Ukrajine

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar