U Srbiji svakog dana gladuje više od 450.000 ljudi, ali se porez na doniranje hrane i dalje plaća: Matić tvrdi da bi ukidanje PDV na donacije povećao broj donatora

"Mi smo jedna od retkih zemalja u Evropi u kojoj nije ukinut PDV na doniranje hrane i zbog toga se neke od kompanija mnogo lakše odluče da tu hranu unište, a ne da je doniraju mesec dana pre, jer je jeftinije. U slučaju da je uništavaju, ne moraju da plate tih 20 odsto PDV. Sigurno je i da bi ukidanje PDV na donacije uopšte povećalo broj donatora i količine donacija, a i stvorilo bi kulturu poželjnosti doniranja", kazao je Matić za agenciju Beta.

Matić je istakao da država može da podstakne dobročinstvo poreskom politikom, navodeći da je Srbija, uz Albaniju, jedina u Evropi koja nema poreske ili neke druge olakšice za individualne donatore koji doniraju skromne sume novca, ali ni za one koji su imućni i koji bi mogli da izdvoje veće sume.

"Imali smo situaciju sa jednim imućnim i uspešnim čovekom iz naše zemlje, koji ne želi da plaća PDV. Donirao je velike sume novca, ali iz ofšor zona, sa nekih svojih računa, kako bi dobio eventualno neko oslobađanje ili olakšicu, da ne bude kao dodatno izdvajanje", kazao je Matić.

On je dodao da je Srpski filantropski forum predložio Vladi Srbije i Ministarstvu finansija da se formira Kompenzacioni fond i mogućnost povraćaja PDV-a kada se završi određeni donatorski projekat, ali da još nema konkretnog odgovora u vezi sa tim.

"Oni su nam tražili da nađemo dobre primere evropske prakse i mi smo tu praksu pronašli u Danskoj i Irskoj gde je upravo formiranje kompenzacijskog fonda pomoglo da se za veoma visoke procente duplira ili triplira pomoć i doniranje već iduće godine", objasnio je Matić.

Podsetio je da je Fond B92 svojevremeno izgradio šest sigurnih kuća za žrtve porodičnog nasilja, a da su za visinu PDV, koji je tada plaćen, mogle da se izgrade još dve sigurne kuće.

Matić je naveo da su u Srbiji donacije dominantno u novcu, ali i u hrani.

Dodao je da je trend da kompanije umesto finansijske transakcije grade partnerstva sa neprofitnim organizacijama i pružaju im mentorsku i poslovnu podršku.

Prema njegovim rečima, na zdravstvo je išlo 34,4 odsto dobrotvornih akcija, kao i 65 odsto doniranih iznosa, a građani su podržali više od trećine dobrotvornih akcija i donirali više od dve trećine ukupno poklonjenog novca.

Matić je podsetio da je 2022. godine donirano 33 miliona evra u Srbiji, prema procenama fondacije "Katalist Balkans", i to su građani donirali 18 miliona evra, a ostatak novca, oko 16 - 17 miliona evra, donirale su kompanije i korporacije.

"U odnosu na 2021. zabaležen je pad od 20 odsto 2022. godine i to je uglavnom pad zabeležen kod kompanija, a rast indidualnih i malih donatora", dodao je on.

Govoreći o najugroženijim gupama stanovništva u Srbiji, kojima su donacije najpotrebnije, Matić je istakao da su to stariji građani, prema kojima je jako malo donacija usmereno.

"Veliki je procenat starih u našem društvu koji nemaju nikakva primanja, nikakve penzije ili su penzije ispod svakog nivoa dostojanstva i to je nešto što je veoma teško staviti u fokus donatora", objasnio je Matić.

Takođe, među ugroženima su i osobe sa invaliditetom.

Matić je podsetio da je Srpski filantropski forum 2020. pokrenuo inicijativu da se formira Nacionalni centar za prevođenje za osobe sa invaliditetom i gluve osobe.

"Uspeli smo da prikupimo sredstva iako je to posao države. Država mora da se bavi takvim stvarima, ali uspeli smo i to sada funkcioniše", istakao je on.

Naveo je da Srbiji nedostaju socijalne karte, po kojima bi se svaka pomoć - društvena, državna i ona koja dolazi od Evropske komisije i međunarodnih organizacija (Crveni krst, Unicef, UNDP...), delila na "pošteniji način" i "da svi dobijaju jednako, a ne da ima onih koji su nevidljivi".

"Posebno ugrožena grupacija su Romi koji su zapostavljeni na svim mogućim nivoima. Stalno se hvalimo da nismo rasisti, a zapravo cela grupacija je potpuno društveno nevidljiva. Njihova ljudska prava su zgažena, diskriminacija je jako izražena, obrazovanje je daleko od njih", kazao je on.

Prema njegovim rečima, Srpski filantropski forum, trenutno okuplja 37 članica, kompanija i fondacija, a očekuje se priključenje još dve multinacionalne kompanije, ali saradnja postoji sa mnogo više kompanija i manjih firmi koje sarađuju na projektima koje Forum pokreće.

Dodao je da je Srpski filantropski forum uvek reagovao u krizama i prikupljao donacije i za ljude koji nisu iz Srbije.

"Prikupljali smo i isporučili pomoć za ugrožene u Srbiji i regionu tokom poplava, pandemije i zemljotresa u Hrvatskoj, rata u Ukrajini", kazao je Matić.

Podsetio je i da je Srpski filantropski forum, posle razornog zemljotresa u Turskoj i Siriji, pokrenuo akciju prikupljanja sredstava za pomoć postradalom stanovništvu putem platforme donacije.rs i prikupili su više od šest miliona dinara.

BONUS VIDEO Utisak Nedelje - Veran Matić, Miodrag Majić i Vuk Cvijić