Istraga u slučaju trovanja radnika je u toku, a policija u Boru do sada je uzela izjavu jedne od osumnjičenih, a uskoro se očekuje i saslušanje i drugo dvoje osumnjičenih, uključujući i direktora IRM-a Mileta Bugarina, saznaje Nova.rs.
Prema našim saznanjima, očekuje se da bi policija mogla da pošalje izveštaj tužilaštvu u narednih nekoliko dana. Inače, jedan od osumnjičenih nije mogao do sada da bude saslušan zbog zaraze koronavirusom, a Bugarin je bio van zemlje. Policija je saslušala i radnike tog instituta za koje se navodi da se otrovani.
Trovanje olovo-oksidom radnika Instituta za rudarstvo i metalurgiju u Boru, koji rade uzorkovanje za kineski kompaniju Ziđin, desilo se, prema navodima pojedinih radnika, novembra 2019. godine i početkom 2020. Najteži oblik trovanja imao je radnik koji je u krvi imao 25 puta više olova od dozvoljenog.
Portal Nova.rs ranije je već pisala o trovanju radnika, a sumnja se da je otrovano oko 10-ak radnika. Do trovanja nije došlo samo u laboratoriji IRM-a, nego i u susednim kancelarijama.
Jedna radnica ovog instituta koja tvrdi da je otrovana imala je 15 puta veću od dozvoljene količine olova u krvi, a velike količine ima i nakon više od godinu dana od pomenutog trovanja. Ova radnica kaže za Nova.rs da i danas trpi posledice, od bolova u stomaku, pa sve do nesanice i uznemirenosti.
Ona je radila na poslovima kupelacije u ovom institutu koji se bavi analizom sadržaja plemenitih metala za borsku fabriku „Ziđin“.
„Osećala sam ukus metala u ustima i pospanost“, tvrdi za Nova.rs otrovana radnica kada je došlo do trovanja, da bi vremenom razvila još, kako kaže, teže simptome i bolove.
Nakon što je poslata na zdravstveni pregled u jednoj lokalnoj bolnici, njen nadređeni joj je predao rezultate koji su, kako tvrdi, pokazali da ima 15 puta više olova u krvi od dozvoljenog, a izddat joj je uput za bolničko lečenje.
Od posledica trovanja, ova radnica se lečila i u Institutu za medicinu rada „Karajović“ u Beogradu.
Razloge trovanja, radnica vidi, u nedostatku adekvatne zaštitne opreme, ali i povećanom obimu posla za kinesku kompaniju „Ziđin“, koji je višestruko uvećan po smeni. Istovremeno, nije mnogo ni ulagano u opremu za topljenje.
Od opreme, kako tvrdi radnica, nisu dobijali adekvatne zaštitne maske, ali ni rukavice, odeću i tuševe, što se nakon spornog incidenta promenilo.
U prostoriji gde se vrši kupelacija i topljenje ima četiri peći, a samo jedan ventilacioni sistem koji nije mogao da prikupi sve gasove nastale procesom rada, a sami uslovi u laboratoriji bili su neizdrživi, ponajviše zbog ekstremne temperature. U toj laboratoriji radnici su provodili pauze, jeli i presvlačili se.
Da problem postoji sa ventilacionim sistemu, ukazivali su i radnice, ali ništa se nije promenilo sve dok nije došlo do navedenog trovanja.
Naime, nakon toga su u ovoj laboratoriji doneti novi ventilatori i druga sredstva za prikupljanje isparenja i gasova.
Koliko je ekstremno išlo ćutanje odgovornih, govori u prilog i jedna situacija kada je direktor Bugarin navodno rekao zaposlenima da otvore prozore kada su se žalili na uslove rada.
Do trovanja je došlo i kod radnika u susednim kancelarijama pored laboratorije, a nakon trovanja radnici su svakog dana dobijali i velike količine mleka.
Inače, ovaj slučaj trovanja radnika ispituje policija u Boru, a po krivičnoj prijavi koja je podneta protiv Mileta Bugarina, direktora Instituta za rudarstvo i metalurgiju (IRM), Jelene Petrović, glavne koordinatorke laboratorije IRM-a i jedne osobe odgovorne za zaštitu na radu.
Protiv Bugarina je podneta prijava zbog krivičnog dela teška dela protiv opšte sigurnosti u vezi sa krivičnim delom izazivanja opasnosti neobezbeđenjem mera zaštite na radu u sticaju sa krivičnim delom neotklanjanje opasnosti i krivičnog dela prinuda.
Osnovno javno tužilaštvo u Boru je nakon toga zatražilo da policija ispita navode krivične prijave. Za pomenuto krivično delo izazivanja opasnosti zaprećena je kazna od jedne do osam godina zatvora.
Kako je ranije saznala Nova.rs, radnici u tom institutu su se dugi niz godina žalili na stanje i opremljenost sredstvima za zaštitu i zdravlje na radu. Direktor tog instituta je, prema ranijim tvrdnjama našeg izvora, u februaru 2020. poslao radnike na detoksikaciju gde su bili oko desetak dana, a na radnike je vršio pritisak kako bi navodno zataškao ovaj slučaj.
O tom slučaju govorili su i predstavnici beogradske advokatske kancelarije Batić koji zastupaju jednog od radnika i koji su naveli da aktuelni direktor Bugarin zatvara oči na postojeće materijalne dokaze i da ta kancelarija ima saznanja da je 15 ili 16 osoba otrovano i da za to postoje medicinski nalazi.
„Da je to izolovani slučaj zbog nenošenja opreme naše klijentkinje zašto su se onda ti silni radnici otrovali pa čak i u kancelarijama koje ne vrše kupelaciju uzoraka“, ranije su naveli za naš portal iz ove kancelarije.
Mile Bugarin već nekoliko godina nalazi se na čelu Instituta za rudarstvo i metalurgiju u Boru, a široj javnosti je postao poznat po postupcima koji su vođeni protiv njega jer je zaposlio sina, ali i da je vozio službene automobile vredne i 20.000 evra.
Bugarin se nalazi na čelu ove ustanove od kraja 2014. godine, a već 2018. godine Agencija za borbu protiv korupcije objavila je preporuku da se on razreši sa te funkcije, jer je bio u sukobu interesa zbog toga što je zaposlio sina.
Međutim, to nije jedini postupak koji se vodio protiv Bugarina. Protiv njega se vodio postupak i zbog neprijavljivanja imovine. Naime, svoju imovinu i funkciju Agenciji za borbu protiv korupcije Bugarin je prijavio tek nakon dve i po godine.
Za Bugarina je šira javnost čula kada su beogradski mediji počeli da pišu o njegovoj navodnoj bahatosti. Mediji su pisali da vozi skupocen služben automobil koji vredi i više desetina hiljada evra, iako je, kako su mediji tada pisali, država opraštala dugove tog instituta.
Beogradski mediji ranije su pisali o tome da direktor IRM-a u Boru vozi skupocen BMW 520, čija je tadašnja cena na tržištu polovnih automobila bila oko 20.000 evra, nešto „skromniji“ vozni park tada su imala i trojica izvršnih direktora IRM-a.
Za deset godina samostalnog rada, uprava IRM-a nije prihodovala sredstva da bi vratila višemilionske dugove, pa je tako 2016. i 2017. godine Vlada Srbije IRM-u otpisala 276 miliona dinara poreskog i kreditnog duga iako je ta naučna ustanova u istom periodu prihodovala 57 miliona dinara i redovno isplaćivala zarade zaposlenima.
Inače, Bugarin se i dalje nalazi na čelu ove ustanove, a preporuka Agencije za borbu protiv korupcije za njegovo razrešenje 2018. godine stigla je pred istek mandata članova Upravnog odbora IRM-a, pa su se članovi tog odbora tada su se pravdali da zbog isteka mandata nemaju ovlašćenja da donose odluke.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare