Čuveni reper ubijen u 25. godini, a njegova smrt je i danas misterija: Životna priča Tupaka Šakura

Njegova smrt ostala je jedna od najvećih misterija moderne muzičke istorije. Iako je od ubistva prošlo skoro trideset godina, pitanja ko je naredio likvidaciju, ko je povukao obarač i koliko su u sve bili umešani ljudi iz muzičke industrije i kriminalnog podzemlja i dalje izazivaju kontroverze. Poslednjih godina slučaj je ponovo dospeo u centar pažnje nakon hapšenja Duana „Kifa D“ Dejvisa, čoveka za kojeg istražitelji veruju da je imao ključnu ulogu u događajima koji su doveli do Tupakove smrti.

Tupak Amaru Šakur rođen je 16. juna 1971. godine u Harlemu, u Njujorku, kao Lesejn Pariš Kruks. Kada je imao godinu dana, majka mu je promenila ime u Tupak Amaru Šakur, po peruanskom revolucionaru Tupaku Amaruu Drugom, vođi pobune protiv španske kolonijalne vlasti u 18. veku. Njegovo ime od samog početka nosilo je političku simboliku i poruku otpora.

Njegova majka Afeni Šakur bila je istaknuta članica organizacije Crni panteri, radikalnog pokreta koji se borio za prava Afroamerikanaca. Mesec dana pre njegovog rođenja sudilo joj se kao delu čuvene grupe „Panter 21“, optužene za planiranje bombaških napada i drugih akcija. Na kraju je oslobođena svih optužbi, ali je život porodice ostao trajno obeležen političkim aktivizmom.

Ni ostatak porodice nije bio običan. Njegov očuh Mutulu Šakur bio je među najtraženijim beguncima FBI-ja zbog oružane pljačke u kojoj su ubijeni policajci i čuvar. Kuma mu je bila Asata Šakur, jedna od najpoznatijih aktivistkinja afroameričkog pokreta, koja je nakon bekstva iz zatvora godinama živela na Kubi.

Takvo okruženje oblikovalo je Tupakov pogled na svet mnogo pre nego što je uzeo mikrofon u ruke.

Osamdesetih godina Afeni se borila sa siromaštvom i zavisnošću od narkotika. Porodica se selila iz grada u grad pokušavajući da pronađe stabilnost. Godine 1984. preselili su se u Baltimor, gde je Tupak proveo ključne godine svog odrastanja.

Iako će kasnije postati simbol „uličnog“ repa, malo ko zna da je Tupak bio školovani umetnik. Pohađao je čuvenu Baltimore School for the Arts, gde je učio glumu, poeziju, džez i balet. Igrao je u Šekspirovim predstavama, nastupao u baletu „Krcko Oraščić“ i pokazivao izuzetan talenat za javni nastup.

Njegovi profesori govorili su da je posedovao retku harizmu. Bio je omiljen među učenicima različitih grupa, a njegovi prijatelji sećali su ga se kao duhovitog mladića koji je podjednako voleo poeziju i hip-hop.

U Baltimoru je upoznao i Džadu Pinket, buduću glumicu i suprugu Vila Smita. Njihovo prijateljstvo trajaće do kraja Tupakovog života i ostati jedna od najpoznatijih emotivnih veza u istoriji američke popularne kulture.

Godine 1988. porodica se seli u Kaliforniju, u oblast zaliva San Franciska. Upravo tamo počinje Tupakov ozbiljan muzički put.

Najpre nastupa pod imenom MC New York, piše poeziju i okuplja grupu Strictly Dope. Njegov talenat primećuje Lejla Stajnberg, koja postaje njegov menadžer i pomaže mu da stupi u kontakt sa članovima grupe Digital Underground.

U početku nije bio zvezda. Nosio je opremu, radio kao plesač i prateći izvođač, ali su svi koji su ga upoznali primećivali neverovatnu ambiciju.

„Taj momak je bio na misiji od prvog dana“, prisećali su se kasnije njegovi saradnici.

Prvi veliki korak dogodio se 1991. godine kada se pojavio na pesmi „Same Song“ grupe Digital Underground. Ubrzo potom objavio je i svoj prvi album.

Debitantski album „2Pacalypse Now“ pojavio se krajem 1991. godine i odmah izazvao buru reakcija. Dok su mnogi reperi govorili o zabavi i novcu, Tupak je pevao o siromaštvu, rasizmu, policijskom nasilju, tinejdžerskim trudnoćama i životu Afroamerikanaca u američkim getima.

Pesme poput „Brenda's Got a Baby“ i „Trapped“ pretvorile su ga u glas generacije mladih crnaca koji su se osećali nevidljivo u američkom društvu.

Album je izazvao i političke kontroverze. Potpredsednik SAD Den Kvejl javno ga je osudio tvrdeći da takva muzika nema mesto u američkom društvu. Tupak je kasnije objašnjavao da nikada nije želeo da promoviše nasilje, već da govori o stvarima koje vidi oko sebe. Uprkos kritikama, album je postao kultni klasik i postavio temelje njegove karijere.

Paralelno sa muzikom razvijala se i njegova glumačka karijera. Prvi veliki uspeh ostvario je filmom „Juice“ iz 1992. godine, u kojem je igrao Bishopa, jednog od najmračnijih likova u istoriji afroameričkog filma. Kritičari su bili oduševljeni njegovom interpretacijom i mnogi su tvrdili da poseduje prirodan glumački talenat kakav se retko viđa.

Usledili su filmovi „Poetic Justice“ sa Dženet Džekson, „Above the Rim“, „Bullet“, „Gridlock'd“ i „Gang Related“. Mnogi reditelji verovali su da bi Tupak, da je poživeo, postao jedna od najvećih holivudskih zvezda svoje generacije.

Drugi album „Strictly 4 My N.I.G.G.A.Z.“ iz 1993. doneo mu je prve velike hitove poput „I Get Around“ i „Keep Ya Head Up“. Posebno je druga pesma postala himna ženskog osnaživanja i pokazala drugu stranu njegovog karaktera. Ipak, vrhunac umetničkog sazrevanja stigao je sa albumom „Me Against the World“ iz 1995. godine.

U tom trenutku Tupak više nije bio samo reper. Postao je kulturni fenomen.

Tokom devedesetih Tupak je više puta hapšen. Bio je umešan u fizičke obračune, sukobe sa policijom, sudske sporove i razne kontroverze. Najteži udarac stigao je 1994. godine kada je osuđen za seksualno zlostavljanje. Tupak je tvrdio da je nevin i da je žrtva nameštaljke, ali je ipak završio u zatvoru.

Dok je služio kaznu, napisao je neka od svojih najličnijih dela, proučavao Makijavelija i vojnu strategiju, a upravo tada nastaje i alter ego Makaveli po kojem će kasnije objaviti poslednji album.

Sredinom devedesetih hip-hop scena bila je podeljena između Istočne i Zapadne obale. Na jednoj strani nalazili su se Tupak i izdavačka kuća Death Row Records iz Los Anđelesa, predvođena Sugeom Najtom. Na drugoj strani bili su Paf Didi, Notorious B.I.G. i Bad Boy Records iz Njujorka.

Sukob je počeo nakon pucnjave u studiju Quad Studios u Njujorku 1994. godine, kada je Tupak ranjen sa pet hitaca. Verovao je da iza napada stoje ljudi kojima je dotad verovao, uključujući Bigija Smolsa i Šona Kombsa.

Tupak objavljuje „Hit 'Em Up“, jednu od najžešćih disk pesama u istoriji muzike, a mediji svakodnevno raspiruju sukob između dve obale. Nakon izlaska iz zatvora 1995. godine, zahvaljujući pomoći Sugea Najta, Tupak potpisuje ugovor sa Death Row Recordsom.

Samo nekoliko meseci kasnije objavljuje dvostruki album „All Eyez on Me“, prvi dvostruki hip-hop album u istoriji koji postiže ogroman komercijalni uspeh. Album je prodat u milionima primeraka i danas se smatra jednim od najvažnijih izdanja u istoriji rep muzike. U tom trenutku Tupak je bio najveća zvezda hip-hopa na svetu.

Iza imidža opasnog repera krio se veoma emotivan čovek. Njegovo prijateljstvo sa Džadom Pinket trajalo je godinama i ostalo posebno do kraja života. Tupak je govorio da je ona „njegovo srce“ i da će zauvek ostati deo njegovog života. Bio je blizak i sa Madonom, Džimom Kerijem, Majkom Tajsonom, Mikijem Rurkom i mnogim drugim poznatim ličnostima.

Godine 1995. oženio je Keišu Moris dok je bio u zatvoru, ali je brak poništen deset meseci kasnije. Pred kraj života bio je u vezi sa Kidadom Džons, ćerkom legendarnog Kvinsija Džonsa.

Sedmog septembra 1996. godine Tupak je sa Sugeom Najtom prisustvovao meču Majka Tajsona u Las Vegasu. Posle borbe došlo je do sukoba sa Orlandom Andersonom, članom bande South Side Compton Crips. Sigurnosne kamere snimile su kako Tupak i njegovi prijatelji fizički napadaju Andersona u hotelu MGM Grand. Nekoliko sati kasnije, dok se vozio ka noćnom klubu, pored njihovog automobila zaustavio se beli Kadilak.

Tupak je pogođen četiri puta – u ruku, butinu i dva puta u grudi. Jedan metak probio mu je plućno krilo. Prebačen je u bolnicu gde su se lekari šest dana borili za njegov život. Preminuo je 13. septembra 1996. godine u svojoj 25. godini.

Nakon smrti pojavile su se brojne teorije. Jedni su tvrdili da iza ubistva stoje Paf Didi i ljudi iz Bad Boy Recordsa. Drugi su optuživali Sugea Najta. Pominjale su se tajne službe, policija, kriminalne grupe i razni zaverenički scenariji.

Godinama je najprihvaćenija teorija bila da je ubistvo rezultat sukoba između bandi Crips i Bloods, odnosno osveta za prebijanje Orlanda Andersona nekoliko sati ranije.

Novi obrt dogodio se 2023. godine kada je uhapšen Duan „Kif D“ Dejvis. On se izjasnio da nije kriv, a suđenje je više puta odlagano. Slučaj još nije dobio konačan epilog, pa ni danas nema pravosnažno osuđene osobe za Tupakovo ubistvo.

Iako je živeo svega četvrt veka, Tupak je prodao više od 75 miliona albuma širom sveta. Posle smrti objavljeno je još nekoliko njegovih albuma, a pesme poput „Dear Mama“, „Changes“, „California Love“, „Keep Ya Head Up“ i „Hit 'Em Up“ postale su deo muzičke istorije.

Primljen je u Hip-Hop Hall of Fame, zatim u Rock and Roll Hall of Fame, dobio je zvezdu na Holivudskoj stazi slavnih, a časopis Rolling Stone svrstao ga je među najveće umetnike svih vremena.