Zemlja dobija novi kontinent brže nego što se mislilo

Nalazi objavljeni u časopisu Nature Communications pokazuju da se Zemljina kora u oblasti Turkanskog rifta, 500 kilometara dugog dela ogromnog Istočnoafričkog riftnog sistema koji se proteže od Etiopije do Mozambika, dramatično stanjuje i to brže nego što se očekivalo.

Ova tektonska granica označava postepeno razdvajanje Afričke ploče od Somalijske ploče, proces koji traje već desetinama miliona godina. Na kraju će taj proces dovesti do formiranja novog kontinenta i novog okeana, prenosi N1info.ba.

Više od 4 milimetra godišnje

Istraživači su utvrdili da se ploče udaljavaju jedna od druge brzinom od 4,7 milimetara godišnje. Kako se kora rasteže, ona puca i tone, stvarajući puteve kroz koje magma iz dubine Zemlje izbija ka površini i podstiče vulkansku aktivnost širom regiona, prenosi Discovery.

Analizom retkog skupa seizmičkih podataka visoke rezolucije, naučnici su uspeli da naprave jednu od najdetaljnijih slika Zemljine kore ispod rifta do sada. Njihovi rezultati pokazali su da se kora duž centralnog dela rifta na pojedinim mestima stanjila na samo 13 kilometara, u poređenju sa više od 35 kilometara van riftne zone.

„Otkrili smo da je proces riftovanja u ovoj oblasti mnogo napredniji i da je kora tanja nego što je iko ranije pretpostavljao“, rekao je glavni autor studije Kristijan Rouan, doktorand Opservatorije za Zemlju Lamont-Doherty pri Univerzitetu Kolumbija. „Istočna Afrika je u procesu riftovanja odmakla mnogo dalje nego što se mislilo.“

Tim istraživača ovako izraženo stanjivanje pripisuje procesu poznatom kao „sužavanje“, pri kojem se kora rasteže i sužava slično kao komad razvučene karamele, piše Science Alert. Kako kora postaje tanja, ona slabi, što dodatno olakšava njeno rastezanje i povećava verovatnoću da će se Afrika jednog dana podeliti na dva odvojena kontinenta.

„Dostigli smo kritični prag raspadanja kore“, rekla je koautorka studije En Besel, geofizičarka sa Lamont-Doherty instituta. „Verujemo da je upravo zbog toga sada podložnija razdvajanju.“

Sledeća faza

Iako je proces geološki veoma značajan, on se i dalje odvija izuzetno sporo. Turkanski rased počeo je da se formira pre oko 45 miliona godina, a istraživači procenjuju da bi moglo da prođe još nekoliko miliona godina pre nego što region uđe u narednu fazu razvoja. Tada bi počelo formiranje nove okeanske kore, a morska voda bi vremenom mogla da prodre u rased.

Pored značaja za razumevanje tektonskih procesa, ovi nalazi mogli bi da objasne i zašto basen Turkana sadrži jednu od najbogatijih kolekcija ranih ljudskih fosila na svetu. U ovoj oblasti pronađeno je više od 1.200 fosila hominina starih do četiri miliona godina, što predstavlja približno trećinu svih takvih otkrića u Africi.

Istraživači smatraju da je intenzivna vulkanska aktivnost, povezana sa stanjivanjem kore, izazvala sleganje tla pre oko četiri miliona godina. Time su nastali baseni u kojima su se brzo taložili sitnozrnasti sedimenti, stvarajući idealne uslove za očuvanje kostiju i drugih ostataka živih bića.