Trovanje radnika u Boru: Šta nam radi olovo-oksid

Društvo 16. jun. 202120:59 > 21:17
Podeli:
Bor, biohazard, otrov, Ziđin
Foto: Shutterstock/Mirko Kuzmanovic

Olovo-oksid - gas kojim su se otrovali radnici instituta za rudarstvo i metalurgiju (IRM) u Boru prilikom uzorkovanja materijala za rudnik Ziđina - na organizam ostavlja na prvi pogled blage, ali u dužem vremenskom periodu istinski opasne posledice, pokazuje analiza koju je povodom slučaja koji je uznemiro Srbiju uradio portal Nova.rs.

Nova.rs došla je ranije do saznanja da je, prema tvrdnjama radnika, na Institutu za rudarstvo i metalurgiju (IRM) u Boru došlo do trovanja radnika olovom. Iako je direktor tog instituta Mile Bugarin demantovao te navode, naš portal je došao u posed medicinske dokumentacije gde je navodno radnica IRM-a imala i 15 puta veću količinu olova u krvi od dozvoljenog nivoa. Za naš portal stučnjaci objašnjavaju da takva trovanja mogu dovesto do oštećenja nervnog sistema.

Šta predstavlja trovanje olovom?

Pre svega, olovo-oksid pripada grupi neorganskih jedinjenja sa formulama koje obuhvataju olovo i kiseonik. Trovanje olovom nastaje nakon dugotrajnog unosa malih količina olova u organizam, gde se akumulira, vrlo retko u obliku akutnog trovanja kada se slučajno unesu velike količine.

Prvi simptomi trovanja pojavljuju se na krvotvornim organima usled delovanja olova na enzime i dolazi do pojave anemije. Kada dođe do pune manifestacije trovanja pojavljuju se simptomi i u drugim organima. Tako se među njima javlja mučnina, gubitak apetita, zatim slabost živaca.

Pročitajte i ovo

Rizik od pojave simptoma prilikom trovanja povećava se kako raste koncentracija olova u krvi. U slučaju visoke koncentracije olova u krvi postoji veliki rizik od oštećenja mozga. Trajno povišena koncentracija olova u krvi, ali u manjoj mjeri, povećava rizik za nastanak mentalne retardacije. Karakteristični simptomi kod odraslih razvijaju se nakon nekoliko nedelja ili duže. Oštećenje mozga je vrlo retko u odraslih.

Dr Petar Bulat sa Medicinskom fakulteta navodi za Nova.rs da trovanje olovo-oksidom dovodi do oštećenja nervnog, ali i krvnog sistema. Kaže da ono može biti akutno i hronično, i da je najčešći oblik hronično trovanje.

Kada se radi o hroničnom trovanju, ono predstavlja duže izlaganje toksičnoj materiji i često je u različitim industrijama, najveći broj primera takvih trovanja potiče od starih akumulatora.

Bulat je podsetio na jedan slučaj trovanja kada je rađena rekonstrukcija mosta Gazela i kada je došlo do trovanja radnika koji su sekli cevi koje su bile premazane olovnim bojama.

Naš toksikolog ističe da je klinička slika kod hroničnog trovanja slabost, malaksalost i to ako se ne reaguje onda u sledećem koraku može da dođe do jake pojave bolova u trbuhu, koje liči, a nekada se često zameni, kako kaže, bolom u slepom crevu. Isto tako kod ovog hroničnog trovanja dolazi do smanjenja eritrocita i pojave anemije, kao i oštećenja bubrega i pojave povišenog krvnog pritiska.

Trovanje izaziva i posledice na nervni sistem, odnosno dovodi do pojave slabosti u funkcionisanju. Same toksične materije deluju na čitav čovekov organizam.

Da bi se utvrdilo da je došlo do trovanja , dr Petar Bulat ističe da je prvo potrebno uraditi toksikološke analize da bi se ustanovilo da je negde došlo do trovanja, odnosno ustanovila
klinička slika.

Pratite nas i na društvenim
mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar