Ko je Mile Bugarin, bahati direktor prijavljen za trovanje

Podeli:
IRM Bor, Mile Bugarin kombo
Foto: Google.maps, Shutterstock, irmbor.co.rs

Mile Bugarin već nekoliko godina nalazi se na čelu Instituta za rudarstvo i metalurgiju (IRM) u Boru, a široj javnosti je postao poznat po postupcima koji su vođeni protiv njega jer je zaposlio sina, ali i da je vozio službene automobile vredne i 20.000 evra. Inače, portal Nova.rs došla je ranije do saznanja da je u tom Insitutu došlo do trovanja radnika, a iz IRM-a se još nisu oglasili.

Direktor Instituta za rudarstvo i metalurgiju, Mile Bugarin, nalazi se na čelu ove ustanove od kraja 2014. godine, a već 2018. godine Agencija za borbu protiv korupcije objavila je preporuku da se Bugarin razreši sa te funkcije, jer je bio u sukobu interesa zbog toga što je zaposlio sina.

Međutim, to nije jedini postupak koji se vodio protiv Bugarina. Protiv njega se vodio postupak i zbog neprijavljivanja imovine. Naime, svoju imovinu i funkciju Agenciji za borbu protiv korupcije Bugarin je prijavio tek nakon dve i po godine. Za Bugarina je šira javnost čula kada su beogradski mediji počeli da pišu o njegovoj navodnoj bahatosti. Mediji su pisali da vozi skupocen služben automobil koji vredi i više desetina hiljada evra, iako je, kako su mediji tada pisali, država opraštala dugove tog instituta.

IRM u Boru je osnovala Vlada Srbije 2007. godine kao istraživačko-razvojni institut u oblasti tehničko-tehnoloških nauka – metalurgija i rudarstvo, a za obavljanje naučnoistraživačke delatnosti. Do tada je ovaj intitut bio deo RTB Bor. Zbog navodnih egzaktnih poslovnih rezultata Mile Bugarin je 2019. godine čak i nagrađen od strane Instituta za menadžment ljudskih resursa Srbije i to „Zlatnom nagradom“.

Inače, Bugarin se i dalje nalazi na čelu ove ustanove, a preporuka Agencije za borbu protiv korupcije za njegovo razrešenje 2018. godine stigla je pred istek mandata članova Upravnog odbora IRM-a, pa su se članovi tog odbora tada su se pravdali da zbog isteka mandata nemaju ovlašćenja da donose odluke.

Zaposlio sina zbog „stručnosti, a ne srodstva“

Ova nagrada dolazi nakon što je godinu dana ranije Agencija za borbu protiv korupcije preporučila da se Bugarin smeni zbog sukoba interesa kada je zaposlio svog sina Dejana koji tada praktično nije imao nikakvog radnog iskustva. Direktor IRM-a u Boru tom prilikom se branio da rodbinska povezanost navodno nije imala uticaja na zaposlenje njegovog sina i da ga je zaposlio zbog stručnih kvalifikacija, a IRM je preuzeo obuku njegovog sina za radno mesto.

Portal Pištaljka ranije je pisao o slučaju sina Mileta Bugarina, navodeći da je Odeljenje za ugalj IRM-a u Beogradu, gde je zaposlen direktorov sin otvoreno u januaru 2015. godine, mesec dana pošto je direktor Bugarin došao na funkciju. Dejan Bugarin je fakultet završio 2013. godine, a doktorske studije upisao je krajem 2015. godine. Sin direktora IRM-a dobio je posao 2016. godine, a jedan od trojice izvršnih direktora IRM-a Borivoje Stojadinović je tada zaposlenje direktorovog sina pravdao:

„Dejan Bugarin je završio ekonomiju, negde je malo radio pre ovoga. Mi ga obučavamo u oblasti ekonomike investicija i on je već veoma dobar u tome. Žena koja je to radila otišla je u penziju i tražili smo zamenu za nju“, tvrdio je tada za Pištljaku Stojadinović i negirao navode da je pomenuto odeljenje formirano samo zbog zaposlenja sina Mileta Bugarina.

Bogati vozni park, a Vlada Srbije im oprašta dugove

Beogradski mediji ranije su pisali o tome da direktor IRM-a u Boru vozi skupocen BMW 520, čija je tadašnja cena na tržištu polovnih automobila bila oko 20.000 evra, nešto „skromniji“ vozni park tada su imala i trojica izvršnih direktora IRM-a.

Prema navodima Pištaljke do 2017. godine, za deset godina samostalnog rada, uprava IRM-a nije prihodovala sredstva da bi vratila višemilionske dugove. Tako je 2016. i 2017. godine Vlada Srbije IRM-u otpisala 276 miliona dinara poreskog i kreditnog duga iako je ta naučna ustanova u istom periodu prihodovala 57 miliona dinara i redovno isplaćivala zarade zaposlenima.

Isto tako IRM je redovno obnavljao svoj vozni park, ali i isplaćivao prihode članove Upravnog odbora. Direktor Instituta ovo je pravdao time da je zbog „široke lepeze delatnosti ovaj broj minimalan“.

„Reč je o skoro svakodnevnim putovanjima inženjera i tehničara iz različitih oblasti koji imaju obavezu da obilaze terene korisnika naših usluga… Bez takvog pristupa poslu, izlasku u susret zahtevima korisnika i nastupa na otvorenom tržištu, uz veliku konkurenciju, Institut ni blizu ne bi ostvario dobre rezultate u poslovanju“, tvrdio je tada direktor Bugarin.

Kineski Ziđin dobio 7.000 kvadrata IRM-a na 50 godina bez naknade

Lokalni mediji do sada su već pisali da je dolaskom kineske kompanije Ziđin u Bor, IRM izgubio mnoge poslove koje je obavljao za bivši RTB Bor i da je to navodno bila jedna od tema na sastanku u februaru ove godine sa resornom ministarkom Zoranom Mihajlović.

„Danas IRM raspolaže savremenim laboratorijama, kadrovski je ojačan, a prihode ostvaruje na tržištu, kroz učešće u projektima i pružanje usluga u zemlji i inostranstvu“, rekao je tom prilikom Bugarin.

Ranije su lokalni mediji preneli da je kineskoj kompaniji Ziđin data na korišćenje kompletna zgrada Instituta za rudarstvo i metalurgiju sa šest i osam spratova sa potkrovljem, čija je površina prostorija zapravo desest puta veća od navedene i iznosi oko 7.000 metara kvadratnih.

Greše i ljudi u NASA

Centar za istraživanje korupcije (CIK) ranije je istraživao o navodnim otrovnim oblacima koji su prekrivali Bor 2003. i 2004. godine, a koji su navodno ostavili katastrofalne posledice po zdravlje stanovnika ovog grada. Naime, prema pisanju ovog medija tada je u Topionici i rafinaciji bakra u Boru pretopljeno oko 20 puta više toksične rude iz rudnika zlata „Čoka Marin“ nego što je bilo dozvoljeno, a oko 200 tona teških metala palo je, kako se navodi, tada na grad.

CIK je u istraživanju, 13 godina kasnije, utvrdio da su respiratorna oboljenja i maligne bolesti navodno u konstatnom porastu, a godišnje se javi oko, prema tvrdnjama CIK-a, 200 novoobolelih samo od kancera.

Preduslovi za stvaranje navodne ekološke katastrofe stvoreni su kada je Ministarstvo za rudarstvo i energetiku u avgustu 2003. dalo saglasnost za istraživanje rude i uzimanje tehnološkog uzorka u rudniku „Čoka Marin“, u sastavu Rudnika bakra Majdanpek. Radovi su počeli u novembru te godine, a posao je dobilo preduzeće „Ruding“ iz Knjaževca. Iako je bilo odobreno da se izvadi 500 tona, otkopano je oko 9.000 tona rude, prema nekim informacijama čak i 12.000, koja je sadržala velike količine žive, arsena, kadmijuma i drugih otrovnih materija.  Poređenja radi, u odnosu na sadašnji koncentrat koji se prerađuje, koncentracija kadmijuma bila je 30 puta veća, žive 3,48, a arsena dva puta.

Prof. dr Milorad Grujić sa Rudarskog fakulteta u Boru objasnio je ranije da je tadašnje prisustvo štetnih komponenata u koncentratu topljene rude, iako je on bio razblažen, bilo veoma visoko i daleko iznad dozvoljenih granica.

Mile Bugarin, tadašnji zamenik direktora Instituta za rudarstvo i metalurgiju, a danas direktor te ustanove, čiji je zadatak bio da vrši nadzor nad iskopavanjem i topljenjem rude, negira odgovornost za ekološku katastrofu i ističe da je „cela priča po svim aspektima izmišljena“.

„Mi uopšte ne bežimo od istine, ako smo napravili grešku reći ćemo da smo je napravili. Greše i ljudi koji rade u NASA, pa šta. Tako da mi ne bežimo od odgovornosti. Nisam učesnik toga, ali sam dobro pratio situaciju…“, rekao je tom prilikom Bugarin.

Na pitanje zašto je iskopano više rude od dozvoljene količine, on je dao neobično poređenje: „To je kao da me pitate da li sam pojeo više supe nego što je trebalo„.

Podsetimo, portal Nova.rs došla je do saznanja da je došlo do trovanja radnika u IRM-u olovo-oksidom prošle godine, a direktor ovog instiuta Mile Bugarin još uvek nije odgvoroio na naša saznanja, već je negirao naša saznanja putem lokalnih medija.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar