Na zidu Trinaeste beogradske gimnazije naslikan je mural sa likom dr Nenada Maksimovića, bivšeg đaka te škole. Dr Maksimović je u izgubio bitku sa koronom, u 37. godini. Mesecima je kao anesteziolog radio u crvenoj zoni KBC "Dragiša Mišović". Ovo je priča o jednom "borcu protiv tame".
IV/6. Druga klupa do zida. Tu je nekada sedeo kao učenik Trinaeste beogradske gimnazije. Danas, s prozora te iste učionice pogled na mural s njegovim likom. Doktor Nenad Maksimović.
„Doktor Nenad je bio…i za mene je on i dalje…divan čovek, divan lekar, ja mislim da se rečima ne može opisati kakvo je predivno ljudsko biće bio doktor Nenad. Ni dan danas ne mogu da verujem. Duša me boli. Duša me boli za njega. Ne znam šta da vam kažem“, priča njegova prijateljica Maja Mrkić.
Mural posvećen doktoru Nenadu Maksimoviću Foto:Filip Krainčanić/Nova.rs
Kada je od posledica koronavirusa anesteziolog Nenad Maksimović 5. januara preminuo u bolnici Dr Dragiša Mišović, bolelo je sve njegove kolege i boli ih i dalje. Toliko da, kažu nam, ni danas nisu spremni da govore o svom Neši. Upravo na njihovu inicijativu, na zidu Trinaeste beogradske gimnazije, akademski slikar Milan Milićević Deroks naslikao je mural s likom doktora Neše.
„Prvo što je Nenad bio jako vezan za svoju školu, za svoju razrednu i za svoje odeljenje i mi o njemu imamo stvarno najlepše sećanje“, kaže direktor Trinaeste gimnazije Bojan Vučković.
N1: Vi ste mu u određenom trenutku i predavali?
Vučković: Jeste, predavao sam mu godinu dana, to je bilo predivno odeljenje, to je bilo III/6… To je bilo pre 20 godina, ne mogu da kažem da se sećam detalja, ali se sećam jednog izuzetnog učenika, ozbiljnog posvećenog, kasnije sam slušao od njegove razredne Gordane Radosavljević da je bio čvrsto opredeljen za medicinu, niko nije mogao da ga odgovori od toga.
A pokušala je baka Olga sa kojom je živeo i koja ga je odgajila. Nije je poslušao. Izabrao je da specijalizira anesteziologiju i odmah potom zaposlio se u Kliničkom centru. Pisao je da je biti anesteziolog više od lekarskog poziva.
Nizao je dežurstvo za dežurstvom u kovid zoni, da bi drugi pobedili koronu. On sam nije uspeo. Hospitalizovan je 4. decembra, a već 14. priključen na respirator, mašinu uz pomoć koje je on spasio mnoge živote.
„Hvala svima koji ga se sećaju, i dok je svh nas koji ga se sećamo, živeće i on“, dodala je Maja Mrkić.