0
Organizacije Alternativa za bezbednije hemikalije (ALHem) iz Srbije i Arnika iz Češke objavile su najnoviji izveštaj „Gutljaj koji teže pada“, koji pokazuje zabrinjavajuću migraciju olova i kadmijuma iz keramičkih šolja dostupnih na srpskom tržištu. Rezultati, kažu, jasno ukazuju na rizik po zdravlje potrošača i nužnost strožeg inspekcijskog nadzora.
U okviru istraživanja testirano je 30 šolja, a čak 5 (17%) nije ispunilo zahteve važećeg Pravilnika o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe. Kod dva uzorka utvrđene su nedozvoljene vrednosti i olova i kadmijuma, kod dva uzorka samo olova, a kod jednog samo kadmijuma. U pojedinim slučajevima migracija olova bila je višestruko, čak i desetine puta, veća od propisanih granica. Teški metali, ističu stručnjaci, potiču iz pigmenata boja korišćenih u dekoraciji keramike.
Pročitajte još...
Šolje su kupljene u prodavnicama širokog asortimana, specijalizovanim radnjama, knjižarama, suvenirnicama, kineskim radnjama, zanatsko-umetničkoj radionici, ali i online – preko popularnih platformi i Instagram profila prodavaca. Laboratorijska ispitivanja obavio je Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ u avgustu i septembru 2025. godine.
„Iako postoji prepoznat rizik od migracije olova i kadmijuma, na tržištu se i dalje mogu naći keramičke šolje koje ne ispunjavaju propisane zahteve, što je problem imajući u vidu visoku toksičnost ovih elemenata“, upozorava Gordana Vraštanović Pavićević, specijalista sanitarne hemije i jedna od autorki Izveštaja.
ALHem je, uz podršku 12 organizacija civilnog društva, podneo inicijativu Ministarstvu zdravlja za povlačenje nebezbednih šolja, njihov opoziv, javno objavljivanje u NEPRO sistemu brzog obaveštavanja i informisanje građana. Svetska zdravstvena organizacija svrstava olovo i kadmijum među 10 najrizičnijih hemikalija po zdravlje na globalnom nivou.
U Srbiji je regulativa koja se odnosi na posuđe i ambalažu za hranu poslednji put ažurirana 1989. godine. „Bez savremenog pravilnika i redovnog nadzora nastavićemo da se suočavamo sa zastarelim graničnim vrednostima, neujednačenim metodama ispitivanja i nedovoljnom bezbednošću proizvoda koje svakodnevno koristimo“, ističe Jasminka Ranđelović, programska menadžerka ALHem-a.
Jedan od posebnih problema predstavlja online prodaja, naročito preko društvenih mreža. Takvi proizvodi često zaobilaze kontrole i mogu biti kanal za plasiranje nebezbednih proizvoda.
„Alarmantno je što se na tržištu i dalje mogu pronaći keramičke šolje koje otpuštaju teške metale u piće. Zaštita potrošača podrazumeva efikasan nadzor i usklađeno zakonodavstvo“, poručuje Markéta Möller iz Arnike.
Građanima se savetuje da izbegavaju šolje intenzivnih boja u unutrašnjosti i na rubovima, kao i da ne koriste oštećene šolje ili one koje menjaju boju posle pranja.
Istraživanje je sprovedeno u okviru projekta „Edukacija mladih za ekološki odgovornu Srbiju“, uz podršku Programa za promociju tranzicije Ministarstva spoljnih poslova Češke Republike. U radu, pored ALHem-a i Arnike, učestvovali su mladi aktivisti iz udruženja Protecta iz Niša i BUM iz Bečeja.
