Studija na 461.586 osoba otkrila idealnu dnevnu dozu kafe koja može da smanji stres

Istraživači sa Univerziteta Fudan u Kini želeli su da nadograde nedovoljno jasne nalaze ranijih studija kako bi ispitali da li kafa može imati zaštitni efekat protiv razvoja poremećaja raspoloženja i stresa.

Koristili su ogromnu količinu podataka: zapise o 461.586 osoba, koje su na početku perioda istraživanja bile dobrog mentalnog zdravlja, a koje su praćene u proseku 13,4 godine. Samoprijavljeni unos kafe upoređivan je sa kasnijim zdravstvenim dijagnozama.

Statistička analiza pokazala je da su oni koji su pili dve do tri šolje kafe dnevno imali najmanju verovatnoću da razviju probleme sa mentalnim zdravljem, u poređenju sa osobama koje uopšte nisu pile kafu ili su pile više od tri šolje, piše Science Alert.

Na gornjem kraju skale, konzumiranje pet ili više šolja dnevno bilo je povezano sa većim rizikom od poremećaja raspoloženja, što sugeriše da je moguće preterati sa stimulativnim efektom.

„Uočene su J-oblikovane veze između konzumacije kafe i mentalnih poremećaja, što ukazuje na to da umeren unos kafe može biti koristan za mentalno zdravlje“, navode istraživači u objavljenom radu.

Ova J-oblikovana povezanost ostala je dosledna kod svih vrsta kafe - mlevene, instant, pa čak i bezkofeinske - a koristi od konzumacije bile su izraženije kod muškaraca nego kod žena.

Istraživači su pažljivo uzeli u obzir više potencijalnih faktora, uključujući godine, obrazovanje, navike vežbanja i relevantna postojeća zdravstvena stanja, čime se povećava verovatnoća da je upravo konzumacija kafe imala uticaj.

Ipak, studija ne dokazuje uzročno-posledičnu vezu. Učesnici su o svojim navikama konzumiranja kafe bili ispitani samo jednom, na početku istraživanja, i to nije praćeno tokom vremena.

Istraživači su sproveli i genetsku analizu, identifikujući osobe čiji su geni ukazivali na to da brže ili sporije metabolišu kofein (tj. kako ga organizam obrađuje). Međutim, ovi genetski podtipovi nisu značajno uticali na uočene povezanosti.

Znamo da kafa sadrži mnogo različitih bioaktivnih jedinjenja, a istraživači smatraju da neka od njih mogu imati umirujući i antiinflamatorni efekat na moždane krugove povezane sa raspoloženjem i stresom. Slični procesi bi mogli štititi mozak od bolesti, kako sugerišu ranija istraživanja.

Iako istraživači nisu direktno merili efekte na mozak, nalazi pružaju korisne nove uvide u uticaj kafe na mozak i preko potrebnu jasnoću.

„Prethodne studije koje su ispitivale povezanost između konzumacije kafe i mentalnog zdravlja, posebno depresije i anksioznosti, dale su neujednačene rezultate u pogledu pravca povezanosti ili optimalnog dnevnog unosa“, navode istraživači.

„Ove razlike mogu se delimično objasniti metodološkom heterogenošću, uključujući razlike u dizajnu studija, veličini uzorka i karakteristikama populacije.“

Ranija istraživanja povezivala su kafu sa dužim životnim vekom, zaštitom od srčanih bolesti i boljom regulacijom telesne težine, tako da se već dovodi u vezu sa brojnim benefitima za fizičko zdravlje, a sada bismo na listu mogli dodati i mentalne.

Kako poremećaji mentalnog zdravlja postaju sve učestaliji, postoji stvarna hitnost u pronalaženju terapija i preventivnih mera za borbu protiv stresa i anksioznosti. Jednostavna rešenja, poput jedne do tri šolje kafe dnevno, mogla bi koristiti milionima ljudi.

„Tokom protekle decenije mentalni poremećaji sve više se prepoznaju kao jedan od najvažnijih tereta bolesti za globalno javno zdravlje“, navode istraživači. „Stoga je neophodno razviti potencijalne preventivne strategije kako bi se suzbila pandemija poremećaja mentalnog zdravlja.“

Istraživanje je objavljeno u časopisu Journal of Affective Disorders.