Mladi Hrvat tvrdi da zarađuje 80.000 evra mesečno - pokazao je kako i pokrenuo lavinu

Objava započinje pitanjem: "odakle mu pare za BMW-a?" i ubrzanim snimkom na kojem postavlja pločice na zid kupatila - a na istom ispisuje svoju formulu uspeha.

Tvrdi da po prostoriji naplaćuje oko 8.000 evra i da nedeljno uspe da odradi dva do tri kupatila.

"Dalju računicu odradi sam", poručuje na kraju, implicirajući da se tako dolazi do mesečnog prihoda od 80.000 evra.

Njegov video, koji je prikupio više od 200 hiljada pregleda, savršeno se uklapa u rastući globalni trend u kojem mladi pripadnici Generacije Z sve više odbacuju fakultetske diplome u korist zanatskih poslova, ponosno pokazujući da se rad rukama i više nego isplati, piše Večernji list.

Iako je cilj videa valjda bio da pokaže kako se od poštenog rada može živeti luksuzno, njegova računica izazvala je pravu lavinu komentara i pokrenula raspravu o cenama majstora i realnosti takve zarade.

Dok su mu jedni čestitali, mnogi su, uključujući i ljude iz struke, izrazili duboku sumnju. "Brate moj, ako uradiš jedno kupatilo od 5-6 hiljada za manje od sedmice, znači da varaš", napisao je jedan korisnik. Drugi su se nadovezali, ističući da kvalitetna adaptacija kupaonice, koja uključuje pripremu, sušenje materijala i završne radove, jednostavno ne može biti gotova za dva do tri dana. "Ne znam koje kupatilo rešiš za dan i po. Radio sam to, lagano kupatilo traje sedam do deset dana", istakao je jedan od komentatora.

Bilo je i onih koji su ga podržali. "Istina, moj sin je isto keramičar, radio kupatilo za tri dana, zaradio 2000 €. Momci pošteno rade, neka i zarade, hvala Bogu!" napisala je jedna korisnica. Najviše simpatija prikupio je sarkastičan komentar: "Amater. Napraviš jednu dnevno, naplatiš svaku 875.000 €, to je preko trista miliona godišnje."

Stručnjaci za ovo tržište ističu da je u regionu velika potražnja za kvalitetnim majstorima, što je dovelo do rasta cena usluga, pa visoka zarada nije nemoguća. Ipak, mesečni prihod od 80.000 evra za samostalnog majstora smatra se gotovo nerealnim, što upućuje na to da su brojke možda namerno preuveličane kako bi se podstakla rasprava i povećala vidljivost objave, zaključuje Večernji.