Piše Bratislav Marković: Ko je pomerio zavesu?

Kakva sjajna metafora naše gluposti i gomila otvorenih tema. Moglo bi se reći da je pomeranjem zavese otvorena Pandorina kutija. Priča se da su tamo zaratili kolalicioni partneri SNS i SPS, jer SNS ima ideju da nekretnine SPS vrati gradu. I tu se u meni rađa čudan poriv da se jednom u životu složim sa idejom vladajuće stranke. Jedini je problem što im ne verujem, jer SNS i vraćanje imovine građanima su dva suprotna pojma, tako da imam razloga da sumnjam da se na ove nepokretnosti nameračio neko jači od SPS.

A od socijalista je trenutno jače i udruženje golubara ne samo iz Kragujevca, nego iz bilo kog grada u Srbiji. Ranjeni lav je međutim najopasniji, a kako su socijalisti ekstremno netolerantni kad im diraš u imovinu, odlučili su da nakon 30 godina otkriju navedenu sliku. Ko tebe imovinom ti njega slikom iz NOB-a. Jer, po istorijskoj genezi socijalisti bi trebalo da su levičari, dakle naslednici partizana, a opet naprednjaci su nastali od radikala, a idejni otac radikala je Šešelj koji ima čin četničkog vojvode. Ali, osam decenija nakon završetka kako drugog svetskog rata, tako i građanskog rata u Srbiji, ni partizani ni četnici nisu ono što bi trebali biti, bar po izvornoj verziji. Jer niti je Šešelj savremeni Draža Mihailović, a još manje je Dačić JB Tito. I jedni i drugi lože se na lovu, poštujući onu poučnu izreku da nije sve u novcu, ima nešto i u nekretninama. O komunističkoj ili četničkoj ideologiji ni jedni ni drugi nemaju pojma. Ideologija je živeti na foru.

Ali, da se dotaknemo ovde i grešaka prve demokratske vlasti koja je pobedila u Kragujevcu nakon pola veka. Kad stvari guraš pod tepih (u konkretnom slučaju pod zavesu) to nije dobro. Trebalo je napraviti one pokretne panoe za svaku vlast. I onda kako se vlast menja, tako uzmeš i staviš drugu sliku, kojom pokriješ onu prethodnu od mrskog neprijatelja. Kao u filmu “Boško Buha”, kad onaj fotograf menja slike u izlogu u zavisnosti koja vojska osvoji grad. Samo, nekako tu pre tri decenije nije bilo kreativnosti. Mogao je neki demokratski slikar naslikati recimo lidere koalicije “Zajedno” na čelu ogromne kolone studenata i građana. Ali, oni nisu bili dugo zajedno, tako da je verovatno i to razlog što takva slika nije nastala. Đinđić je kasnije ubijen, a ostali opozicioni lideri su još uvek živi, samo što se to ne primećuje. Jedino što su znali da urade je da Kunovu sliku pokriju zavesom, umesto da je premeste u muzej. A kad nešto ostaviš u sali za sednice, moraš da očekuješ da će duh iz boce biti kad tad oslobođen.

Ni naprednjaci nisu pokazali kreativnost. A bilo je motiva nije da je falilo. Mogli su recimo da stave sliku Šešelja koji u Hagu poziva sudsko veće da mu oralno obradi polni organ. Slika bi mogla da se zove ulje na platnu “oralni prkos”. Bilo bi veselo. NIsam verovao da ću ikad nešto napisati u odbranu Šešelja, ali i Kunova slika a i ova oralna što sam je predložio, predstavljaju samo prkos nad moćnijima. Samo, zbog Šešeljevog prkosa u Hagu šta god ja o njemu mislio, u Kragujevcu niko nije stradao. Zbog partizanskog prkosa, Kragujevčani su stradali i 41-ve i 45-te. Al dobro, pobednici pišu istoriju, a kad su kreativni slikaju slike. A kad pobednici nisu kreativni, a nemaju ni volje ni snage, onda samo spuste zavesu.

Socijalisti naravno, nemaju više mnogo mogućnosti. Stranka koja samostalno u Kragujevcu ne bi prešla census, nema ljude za velika dela u bilo čemu pa ni u likovnoj umetnosti. Ostala im je moć da nalože radnici koja brine o uređenju sale da pomeri zavesu. I to je njihov maksimum. Uskoro neće moći ni to. Oni ne mogu da prebole činjenicu da nekad kad su maznuli imovinu koja je pripadala narodu, SPS jeste bio ogromna partija, a mnogi građani tada još nisu verovali da je Tito umro, te je otimanje imovine svih građana prošlo. Danas, je potpuno druga situacija, da ne kažem slika, jer slika je još uvek jedna jedina, a izgleda i da se zavesa ne menja, nego samo pomera, levo-desno. Oću da kažem SPS nestaje, a dobro bi bilo da ono što im je ostalo od imovine ne nestane.

Ali kad se naprednjaci umešaju, velika je verovatnoća da će imovina preći na nekog pojedinca a ne na građane. Jer oni nikad ništa ne rade za građane već za sebe. U tome je sličnost između jednih i drugih.

Nama nažalost niko nije kriv. Odavno smo stare motive i prošlost morali smestiti u muzej, a napraviti novu sadašnjost, sa mnogo veselijim bojama.

Međutim, ni u Kragujevcu, niti u Srbiji za to očigledno nema volje…