Teorija: Deci potrebno najmanje 5 časova fizičkog nedeljno. Praksa: Nema ni sala, ni nastavnika

Nakon što je pilot-projekat "Svako dete ima pravo da odrasta zdravo", koji se od septembra 2023. sprovodi u blizu 100 škola, a koji predviđa pet puta nedeljno časove fizičkog vaspitanja i četiri puta za srednjoškolce, pokazao dobre rezultate, stručnjaci predviđaju da bi fizičko vaspitanje moralo da bude obavezan čas svakoga dana u osnovnim školama, odnosno da se održava četiri puta nedeljno među srednjoškolcima.

Međutim, takva praksa je, nažalost, teško izvodljiva jer mnoge škole u Srbiji nemaju fiskulturne sale ili im je raspored ionako prebukiran, a što je najgore - nema ni nastavnika fizičkog, pa njega često menjaju nastavnici drugih predmeta.

Profesor fizičkog vaspitanja Zoran Krstić koji radi u beogradskoj Školi za dizajn na Dedinju punih 23 godine, kaže za Nova.rs da je fizičko vaspitanje dar za svakog đaka, ali da poslednjih godina praksa pokazuje da nema čak ni dovoljno sposobne dece za obavljanje fizičkog vaspitanja.

"Naša škola je umetnička, deca koja dolaze su umetnici i jako su specifični. Za ovolike godine rada, fizička sposobnost kod njih odnosi se na trideset odsto, odnosno toliko učenika je sposobno za kvalitetno fizičko vaspitanje. Ostali učenici 'tavore', ocene im se naguravaju, čak se poklanjaju dvojke da ne bi imali jedinice, što je zastrašujuće. Druga stvar, naša škola nema fiskulturnu salu. O čemu više da govorimo?", kaže naš sagovornik.

Profesor objašnjava da deca ne mogu da savladaju osnovne motoričke vežbe, što je još jedan problem.

"Naravno da bi taj projekat trebalo sprovesti u stalnu praksu, posebno što nam deca dolaze u srednju školu, a recimo, ne znaju da plivaju. Zatim, vrlo su problematični s kondicijom. Retko koja devojčice može da istrči 500 metara za ocenu pet, a to je 1.50 do 2.05. Verujte. Deca su u stagnaciji sa fizičkim sposobnostima, što se tiče moje škole, a mislim i uopšte. Zato je i došlo do ideje o povećanju časova fizičkog vaspitanja, što je zaista sjajno, ali nije moguće", smatra on.

Treći problem zbog kog bi više časova fizičkog vaspitanja bilo neizvodljivo jeste i sam broj đaka. Profesor kaže da ima malo dece koja su zdrava i sposobna da rade fizičko.

"Nažalost, ima puno bolesne dece. Ima dosta dece sa deformitetom, recimo u našoj školi imamo dva deteta-leptira, a imali smo ih i ranije, dakle oni ništa ne rade, jednostavno su sprečeni u tome. Imamo đake koji imaju vidljive deformitete, tako da je sve to diskutabilno. Konkretno, deca sa posebnim potrebama moraju da imaju drugačiji status i kriterijum, a nemaju. Njima je fizičko predstavljeno kao i drugoj deci, a ne bi trebalo tako da bude", kaže profesor Zoran.

Naglašava da su deca u problemu jer se ni van škole ne bave fizičkim aktivnostima.

"Telefon nam je glavna preokupacija, i nama odraslima, a kamoli deci. Pokušavam da radim sa decom ono što je nužno i što propagira Komitet za sport. Međutim, imate često slučaj da profesor sa DIF-a kaže da mnogi profesori fizičkog u školama ne rade ništa sa decom. I to je jedan od problema", kaže on.

"Nismo deficitarni, ali neće da rade u školi"

Diplomiranih "difovaca" ima, kaže profesor Zoran, ali neće svi da rade u školi. A oni koji rade, očigledno ne rade svoj posao kako treba. Čast izuzecima.

"Mi radimo odbojku, a deca mi, kada dođu u srednju školu, kažu da nikada ranije nisu igrali odbojku. A ja, recimo, treba da ih pripremim za takmičenje. Tako da, nismo svi za to. Sa decom bi trebalo sprovesti kvalitetan rad u osnovnoj, a zatim isto tako nastaviti rad i u srednjoj. Takođe, deca ne pešače, ne šetaju, nisu aktivna. Pozdravljam tu akciju i poručujem: što više fizičke aktivnosti, inače ćemo da zakržljamo, posebno deca koju mame i tate voze kilometar do škole, prodavnice, na trening. Nažalost, ali tako nam je", jasan je on.

Podaci Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu iz 2022. godine pokazuju da na teritoriji Grada Beograda od ukupno 202 osnovne škole čak 21 nema fiskulturnu salu, što je oko 10 odsto, dok od 87 srednjih škola njih 20 nema salu, odnosno oko 22 odsto.

Kako su tada objasnili, nastava fizičkog vaspitanja za učenike u ovim školama realizuje se na bazenima, sportskim centrima, balon-salama ili u najbližim školama koje imaju fiskulturnu salu i slobodne termine.

To je slučaj sa Osnovnom školom "Dragojlo Dudić" na Zvezdari u kojoj đaci rade fizičko u sobi veličine učionice.

"Nastava od prvog do četvrtog je organizovana unutar škole, u prostoriji u kojoj se trenutno nalazimo, a za učenike od petog do osmog razreda gradski sekretarijat odvaja sredstva, plaća nam salu u okruženju", istakla je tada Danijela Pavić, direktorka OŠ "Dragojlo Dudić".

A tako je i sa gimnazijom "Patrijarh Pavle" u Rakovici. Srednjoškolci preko zime imaju čas fizičkog vaspitanja svake druge nedelje jer nemaju fiskulturnu salu.

"Istraživanje pokazalo pomaka"

Predsednica Radne grupe pilot-projekta "Svako dete ima pravo da odrasta zdravo" Tatjana Medved kaže za naš portal da je projekat pokazao najviše pomaka kod dece u uzrastu od sedam do 12 godina.

"Zaista se vide pozitivne promene kod dece, najviše kod đaka nižih razreda. Analize koje smo dobili iz razgovora i obilaskom škola koje su obuhvaćene projektom, od nastavnika, odnosno učitelja, to je da su im koncentracija i pažnja povećane, da se zaista vide promene. Naravno, kada svaki dan imate časove fizičke aktivnosti to mora da ima uticaj na njihove ostale aktivnosti u toku dana", navodi ona.

Dodaje da je cilj da se od sledeće godine sva deca vrate u sistem da svake godine imaju sistematske preglede.

"Oni se sada obavljaju svake druge godine, a ideja je da se to sada obavlja jednom godišnje. Dakle, za svu školsku decu, a kao što je Ministarstvo zdravlja i najavilo to je da će se lekarski pregledi frekventno obavljati na jednogodišnjem nivou, a Radna grupa teži ka tome da se to odvija u školama. Veoma je važno da se zdravstveno stanje učenika proverava svake godine, jer na taj način može da se prati i fizička sposobnost te dece".

Rezultati Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" upozoravaju da je u Srbiji sve veći broj gojazne dece, takođe da sve više mališana ima problem sa krivom kičmom i ravnim tabanima.

"Sve se to i dešava zbog nedovoljne fizičke aktivnosti. Mi znamo da u tom ranom periodu sve to može da se ispravi bez odlaska kod fizijatra. Samo kroz vežbe i redovne aktivnosti od tih ranih godina. Kao neko ko je sa 50 godina i dalje u sportu i ko je odrastao u sportu, smatram da je izuzetno bitno to fizičko vaspitanje", kaže Medved.

Pilot projekat sprovodi se od početka školske 2023/2024. godine u 95 škola (od ukupno oko 3.700): 73 osnovne i 22 srednje škole. Za 3.536 učenika časovi fizičkog organizovani su u okviru rasporeda časova, ali i tokom vančasovnih i vanškolskih aktivnosti, i to u 194 odeljenja: 172 odeljenja osnovnih škola i 22 odeljenja srednjih škola.

Svako peto dete gojazno

Prošle godine je Srpski savez profesora fizičkog vaspitanja i sporta zatražio da se poveća broj časova fiskulture i zdravstvenog obrazovanja, jer svako peto dete ima loše držanje a svako četvrto je gojazno.

Ffizičko i zdravstveno vaspitanje treba da bude obavezan predmet na svim nivoima obrazovanja, treba mu dodeliti natpredmetni status, osigurati više časova za fiskulturu u đačkom rasporedu, a kada su odeljenja brojnija i rad u grupama s manje učenika – suština je Inicijative za unapređivanje nastave fizičkog i zdravstvenog vaspitanja koju je prosvetnom vrhu tada uputio Srpski savez profesora fizičkog vaspitanja i sporta (SSPFVS).

Oslanjajući se na istraživanja, iz ovog saveza ukazali su da nivo fizičke aktivnosti opada s uzrastom, da to započinje već polaskom u osnovnu školu, a najizraženije je u adolescenciji.

BONUS VIDEO: Đaci u Srbiji su preopterećeni, a reforme kasne: SPS koji vodi prosvetu u najviše mandata ne prihvata krivicu na sebe