U škole se uvode dodatni časovi fizičkog zbog sve više gojazne dece

Ideja projekta “Svako dete ima pravo da odrasta zdravo“ je da se unapredi fizičko vaspitanje dece i njihovo zdravstveno stanje – koje će se pratiti redovnim sistematskim pregledima. Za sada su projektom obuhvaćene škole u kojima se nastava odvija u jednoj smeni. Učestvuje 70 odeljenja od prvog do četvrtog razreda, 30 od petog do osmog i 20 odeljenja srednje škole, prenosi RTS.Tatjana Medved ističe da je Ministarstvo prosvete odlučilo da je to najbolji model kako bi mogli da krenu u pripremu za implementiranje na ceo sistem od školske godine 2024/2025.“Rezultati znamo kakvi će biti i šta će povećanje, tj. unapređenje nastave fizičkog vaspitanja, pokazati i koliko će doprineti pre svega zdravlju dece“, dodaje Medved.Ukazuje da je alarm bio što je poslednjih nekoliko godina sve više gojazne dece, sa slabom motorikom.“Mi u sportu smo prepoznali da nam je baza izuzetno slaba, jer nam deca dolaze tehnički nedovoljno pripremljena da bismo mogli da radimo sa njima“, dodaje.Naglašava da je ključno praćenje zdravstvenog stanja, a to je uvođenje sportskih lekarskih pregleda, koji će osim osnovnog pregleda podrazumevati i obavezan EKG i krvnu sliku, jer su to parametri iz kojih može da se vade značajni izveštaji i prati zdravlje dece.

Osnovci će imati fizičko pet puta nedeljno, srednjoškolci četiri puta

Ovim programom đaci dobijaju dva dodatna časa fizičkog vaspitanja, tako da će osnovci imati fizičko pet puta nedeljno, a srednjoškolci četiri puta.

Tatjana Medved naglašava da je najbitnije da svima bude jasno, roditeljima najpre, da to nije preopterećivanje dece, kao i da fizičko vaspitanje nije sport.“Postoje tri segmenta u fizičkoj kulturi – to su fizičko vaspitanje, sport i rekreacija. Kroz fizičko vaspitanje decu učimo fizičkim aktivnostima, povećavamo njihove fizičke aktivnosti kroz koje ćemo da radimo na njihovoj motorici, na njihovim kognitivnim sposobnostima, koje uključuju percepciju, koncentraciju“, objašnjava Medved.

Lekarski pregledi će biti u školama

Navela je i da danas imaju sastanak Radne grupe na kojem će se utvrditi gde će se lekarski pregledi izvoditi.“Cilj nam je da ih dovedemo u škole, da se svi lekarski pregledi vrše u školama. Znači da je škola ta koja će sve to da organizuje, osim obrazovanja i te preglede", dodaje Medved.Naglašava da su svi ujedinjeni u ovom projektu koji treba da ima dugoročno rešenje po zdravlje naše dece, a svakako i zdravlje naše nacije, jer su deca stubovi našeg društva sutra.

Fizičko stanje dece nije zadovoljavajuće

Fizičko stanje dece nije zadovoljavajuće, a prema ranijim istraživanjima svako osmo dete bilo je gojazno. Deca imaju probleme i sa motorikom.

"Ti podaci do kojih smo pokušali da dođemo se negde i preklapaju. Dete radi fizičko, a ujedno je u nekom sistemu sporta, pa se nalazi na dve liste. Ministarstvo sporta trenutno radi na tome da iznedri način kako ćemo da imamo te prave izveštaje, prave statističke izveštaje koje će da pokazuju pravo stanje", dodala je Medved.Ističe da se sportom ne bavi veliki broj dece."Kada radim promocije po osnovnim školama i kada dolazimo na čas fizičkog, imam mali broj dece koji je odmah spreman da bude aktivan, da učestvuje i prilično veliki broj dece, posebno devojčica, koje čak nisu ni u sportskoj opremi u smislu dresa i šortsa. I to je još jedna od inicijativa koja će biti implementirana, jer prosto mora detetu da sa tim načinom da dolazi na fizičko vaspitanje sa majicom i šortsem između ostalog utiče na njegovo vaspitanje da brine i o svom zdravlju i o svojoj ličnoj higijeni", objašnjava Medved.

Šta je razlog smanjene fizičke aktivnosti

Postavlja se pitanje šta je razlog smanjene fizičke aktivnosti? Da li i to što se od roditelja očekuje da plate privatne treninge? Tatjana Medved kaže da je mnogo stvari na to uticalo."Ne postoji jedan razlog. Ako se okrenemo u poslednjih 30 godina od raspada Jugoslavije, sve se dešavalo, dešavale su se razne promene u našoj državi. Došla su vremena gde našem detetu danas veću pažnju i koncentraciju odvlači nešto drugo, a ne ono na šta smo mi navikli i često čujete kada sedite negde sa društvom, prijateljima, familijom – jao mi smo u naše vreme, a naša deca danas su pred telefonom. Međutim, ja stičem drugu sliku, kada izađem da radim sa decom i kada promovišemo i kada ih aktiviramo, oni su spremni odmah i za loptu, posebno za loptu, bilo nogom ili rukom, ali i za te igre, spremni su da odmah uđu i nije baš sve da može na mobilnom", naglašava Medved.Ipak, tehnologija može da pomogne u ovom projektu, a planira se, dodaje, i uvođenje softvera za praćenje fizičke aktivnosti dece.

Čemu sport može da nas nauči

Tatjana Medved ima impresivnu sportsku karijeru sa preko 200 nastupa u dresu rukometne reprezentacije. Na pitanje šta je za nju pravo sportsko vaspitanje, kaže da stalno ističe da je takvu kakva jeste stvorilo roditeljsko, školsko i sportsko vaspitanje.

"Taj sportski duh, ja se nisam rodila sa njim – to je meni sport utkao. I to su prosto neke stvari koje sam kroz sportsku karijeru iznedrila u sebi i to su legati koji su ostavili, koje ja moram i imam obavezu i moralnu i sportsku da prenosim na druge", dodaje Medved.Prenela je i šta je sport naučio."Svakako da uvek ideš napred, nikada nema korak nazad, da se problemi rešavaju, ne da se guraju po tepih, da se uvek funkcioniše timski bez obzira da li ste u individualnom sportu ili u kolektivnom i svakako moje dostojanstvo, moja snaga je nepokolebljiva i to je nešto što ti utka sport – nema ne, ne mogu i neću", poručila je Tatjana Medved.BONUS VIDEO Prof. dr sci. med. Đorđe Bajec: Kako se hirurški rešiti gojaznosti

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=profdrscimedorebajeckakosehirurkireitigojaznosti720p-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5440893"]