Podeli
teži oblik kovida
Foto: EPA-EFE/Karoly Arvai/kormany.hu

U Srbiji je iz dana u dan situacija sa koronavirusom sve bolja... ili je sve gora. Nikome nije jasno. Ipak, već smo navikli na stalne kontradiktornosti kada su informacije od javnog značaja u pitanju, ali nećemo se navići na to da ljudi umiru, a da su možda mogli biti spašeni. Naime, sa jedne strane broj zaraženih u našoj zemlji raste, stopa smrtnosti se ne smanjuje, ali nekim čudom, obolelih na respiratorima je sve manje.

Prema poslednjim informacijama, koje je saopštio predsednik Aleksandar Vučić, Srbija je prošla kroz najgoru noć! Tačnije imali smo najveći broj umrlih od posledica koronavirusa, a razlog tome je pre svega, ističe on, ulazak virusa u Gerontološki centar u Nišu, odakle je i najviše preminulih.

Pa gde su bili ti ljudi? Ako je situacija sa respiratorima sve bolja, odnosno sve se manje koriste, šta je sa zaraženima kojih je sve više, zašto nisu “na mašinama”.

Foto:TANJUG / DRAGAN KUJUNDZIC / an

Nema dovoljno edukovanog osoblja

Epidemiolog dr Zoran Radovanović kaže za Nova.rs, da svi koji umiru i umiraće narednih dana, su oni koje “skidaju sa respiratora”, ali da ne idu svi stari i oboleli na mašine.

Pročitajte još:

“Srbija prosto nema dovoljno osoblja edukovanih za rad na respiratoru, oni koji su znali da intubiraju, da ih koriste, otišli su u inostranstvo. To je jedan od razloga zašto nema više ljudi na mašinama. Istina je da zvuči nelogično kada se kaže da imamo sve manje ljudi na respiratorima, a sve više zaraženih, pa i broj umrlih se ne smanjuje. Ipak, verujem da oni zaraženi, koji su iz Gerontološkog centra i jesu na respiratoru, ali da će teško preživeti. Ti stari ljudi imaju hronična oboljenja, karcinome i njih respirator ne može da spasi. Mislim da mi čak imamo i previše respiratora. Bolje da smo kupovali aparate za gasnu analizu, kojima se procenjuje koji je pacijent za “mašinu”, a koji nije” objašnjava dr Radovanović.

On naglašava da je čak preživljavanje na respiratoru sad nešto ispod 50 odsto, a pre korone bilo je još gore.

“U Srbiji je pre pandemije, preživljavanje na respiratoru bilo još niže, toliko nisko da me je sramota da izgovorim. To je zato što su na mašine stavljali ljude koji umiru od karcinoma ili drugih teških oboljenja i koji su praktično već bili mrtvi” navodi epidemiolog.

Foto: Ivan Dinić/Nova S

Respirator ne garantuje život

Kada lekari gube svaku nadu da će pacijent preživeti, onda ga stavljaju na respirator.

“To nije nikakva garancija za preživljavanje. Moramo se pripremiti na to da će bar svaki peti iz Gerontološkog centra u Nišu, umreti. Kada ovakva zaraza uđe među stare, rizik fatalnog ishoda je neuporedivo veći. Problem je što je prosek umrlih u Srbiji 65 godina, a u Evropi je 80. To je ono što zabrinjava. U Kini je prosek smrtnosti među starima 15 odsto, a u Italiji je preko 20 odsto, ali umrli su imali preko 80 i 90 godina” naglašava dr Radovanović.

To što je neko zaražen koronavirusom ne znači da treba da ide na respirator, koji može i dodatno da ugrozi organizam.

“Treba napraviti tačnu procenu koji su pacijenti za stavljanje na respirator, jer mašina ume da oteža situaciju. Čim koncentracija kiseonika padne ispod određenih vrednosti, čovek se prevodi na mašinu. U tim situacijama on nije svestan, a mašina diše umesto njega, za njega. To međutim povlači i druge komplikacije, kao što su slabljenje disajnih mišića, iscrpljivanje već napaćenog organizma. Ti pacijenti su vrlo ugroženi. Ljudi koji umiru u Srbiji su oni koje skidaju sa respiratora. Ova mašina je samo slamka za koju se lekari hvataju kada vide da gube pacijenta” kaže za Nova.rs dr Dragoljub Paunović, pulmolog.

Komentari

Vaš komentar