13
Ono što EPS radi je stravično kršenje zakona godinama i uništavanje zdravlja ljudi. Termoelektrane emituju sumpor-dioksid, koji doprinosi povećanju različitih bolesti, pre svega respiratornih organa, upozoravaju iz organizacije RERI
U Srbiji više od 10.000 ljudi godišnje umre zbog zagađenja vazduha, a jedan od najvećih krivaca za to su štetne emisije gasova koje emituju postrojenja Elektroprivrede Srbije (EPS), koja, prema rečima stručnjaka, suprotno zakonu, korišćenjem najgoreg goriva – lignita, emituje do sedam puta veće količine sumpor-dioksida od dozvoljenog. Ove emisije gasova prodiru u pluća i krvotok, uzrokuju kardiovaksularne i respiratorne bolesti i dovode do prevremene smrti.
– Bojim se onoga što nas čeka. Imali smo sreće ovog puta sa termoelektranama, iako deluje strašno, jer je moglo biti daleko gore. Pitanje je šta će biti sledećeg puta. Ideja da je sneg doveo do kolapsa, zbog čega su ljudi ostali bez struje i grejanja, jeste besramna laž – objašnjava za „Novu“ Mirko Popović, programski direktor Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).
Ističe da sneg pada svake godine i proizvodnja uglja ne bi smela da se zaustavi na ovim temperaturama.
– Ono što EPS radi je stravično kršenje zakona godinama i uništavanje zdravlja ljudi. Termoelektrane emituju sumpor-dioksid, koji doprinosi povećanju različitih bolesti, pre svega respiratornih organa, a osim toga uništava i kvalitet zemljišta i vode. Sumpor-dioksid je generator sekundarnih PM čestica, koje su jako opasne, jer duboko prodiru u pluća i krvotok. Njih ne detektuju stanice za monitoring kvaliteta vazduha, nema ih na mapi koju pratimo svakoga dana – naglašava Popović.
Srbija je još 2006. potpisala Sporazum o energetskoj zajednici, a od 2018. je u obavezi da primeni direktivu u velikim ložištima, po kojoj će smanjiti emisiju štetnih gasova. To se, naravno, nije dogodilo.
– Bili smo u obavezi da direktivu primenimo prvi put 2013., i tada je predsedavajući Ministarskog saveta bila Srbija i Zorana Mihajlović je potpisala taj dokument. Direktiva se u EU primenjuje još od 2001. i dala je rezultate u pogledu smanjenja praškastih materija, azotnih oksida i sumpor-dioksida. A mi nismo ni započeli sa primenom, jer EPS nekažnjeno krši zakone – upozorava programski direktor RERI.
Objašnjava da bi Srbija trebalo da smanji emisije sumpor-dioksida, „izgradnjom postrojenja za odsumporavanje, koja, međutim, mnogo koštaju“.
– U našoj zemlji postoji jedno postrojenje, izgrađeno u Kostolcu i već tri godine nije pušteno u rad, nema ni upotrebnu dozvolu. Godine prolaze i nadležni iz EPS-a nam duguju objašnjenje. Na čelu te firme imamo građanina, koji sedi u direktorskoj fotelji, koji odlučuje da ćuti, jer smatra da nikome ništa ne duguje. EPS je javno preduzeće, tamo se arči naš novac, pa i on i svi moraju da znaju da nam duguju objašnjenje. Neko mora biti odgovoran za decenije zagađenja, koje dovodi do visoke stope smrtnosti, jer ljudi ovde umiru zbog nemara EPS-a. U pitanju je više od 10.000 ljudi, koji umiru od zagađenja vazduha – ističe Popović.
EPS, prema njegovim rečima, prekoračuje godišnje količine dozvoljenih emisija sumpor-dioksida u ogromnim količinama.
– Dozvoljena količina je oko 55.000 tona, dok Srbija emituje preko 300.000 tona, i to nas je dovelo na neslavno prvo mesto među najvećim zagađivačima u Evropi – dodaje.
Lignit koji se kopa u Srbiji, čak i da nije tako lošeg kvaliteta, najgore je moguće gorivo.
– Čak i da ovaj lignit, koji koriste u EPS-u, ne mešaju sa zemljom i blatom, svakako je gorivo užasnog kvaliteta, sa primesama sumpora i vlage. Lignit je mnogo lošiji od uglja koji se loži u EU. Ovo što se dogodilo nedavno sa grejanjem i haosom u TENT-u je samo posledica nesavesnog upravljanja i korupcije, koja godinama vlada u EPS-u – zaključuje Popović.
Naše termoelektrane ispuštaju niz zagađujućih materija kada lignit sagoreva, i od toga obolevamo i umiremo, objašnjava Ognjen Pantić, iz Beogradske otvorene škole (BOŠ).
– Čitava priča oko klimatskih promena vrti se oko sagorevanja uglja i korišćenja fosilnih goriva. U Srbiji, pored toga što postoji akutno zagađenje, proizvodimo i ono koje ostaje u atmosferi. Oksidi sumpora, azota i suspendovanih čestica, u najvećoj meri prisutni su i izlaze iz naših termoelektrana. Emisije sumpor-dioksida su i do sedam puta veće od dozvoljeng. A samo jedan sat izloženosti ovim gasovima je opasan po zdravlje – ističe Pantić.
On objašnjava da nigde u Srbiji, osim u Boru, nemamo prisutne visoke emisije sumpora.
– Međutim, taj otrov se kasnije javlja u vazduhu kao sekundarni izvor PM čestica, koje su odgovorne za više od 10.000 prevremenih smrti. One utiču na pojavu kardiovaskularnih bolesti, ulaze u krvotok, izazivaju bolesti disajnih puteva, skraćuju životni vek i narušavaju kompletno zdravlje – upozorava Pantić.
Srbija je prva u Evropi i deveta u svetu po broju prevremenih smrti koje imaju veze sa zagađenjem.
– Termoelektrane zagađuju i kvalitet zemljišta, koji je u njihovoj okolini. Kad su bile poplave 2014., zemljište je, u širem području oko termoelektrana, potpuno uništeno. Mazut koji koristi EPS je, takođe, štetno gorivo i ima veliki sadržaj sumpora – zaključuje Pantić.
Do sada samo mandatne kazne
Zbog emisije zagađujućih materija u količini većoj od dozvoljene i nedostatka monitoringa, u prethodne tri godine, Osnovno javno tužilaštvo je podiglo osam optužnih predloga, a Privredni sud doneo je sedam osuđujućih presuda protiv EPS-a.
– To su presude za privredni prestup, zbog čega im je određeno da plate mandatne kazne u visini od 50.000 evra, što je za EPS marginalni trošak – kaže Mirko Popović, iz organizacije RERI.
BONUS VIDEO: Ko su najveći zagađivači vazduha NA SVETU
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
