Ispiti - najmučniji deo svakog studiranja. Studentima neretko problem predstavlja samo jedan predmet zbog kog čitavo školovanje znatno produže. Da problem postoji pokazuje i to što akademci traže pomoć stručnjaka, odnosno psihologa, koji ih savetuju kako da efikasnije pripreme gradivo, ali i reše probleme koji su ih odveli u ćorsokak sa učenjem. Postoji nekoliko tehnika za to.
Već tri godine, psihološkinja Tamara Kostić pomaže studentima da polože ispite koji im zadaju muke. Većina njih se na savetovanje javlja kada već situacija odmakne kontroli, odnosno kada shvate da sami neće uspeti da se suoče sa težinom procesa učenja i svim izazovima koje polaganje ispita nosi.
„Oni se obično obraćaju zbog problema anksioznosti ili izbegavanja izlaska na ispit. Tu su i različiti telesni, odnosno psihosomatski simptomi koji dolaze u toku pripreme ispita. Suočavaju se i sa perfekcionizmom i očekivanjema koji su sebi postavili. To su teme na kojima obično radimo“, kaže Kostić.
Dodaje da je sve više zainteresovanih studenata, kao i da prednjače oni sa fakulteta poput medicine ili farmacije. Manje studenata dolazi sa humanističkih, odnosno društvenih nauka.
Naša sagovornica kaže da se prvo treba suočiti sa psihološkim problemima i raditi na njima, a da drugi deo rešenja predstavljaju konkretne tehnike koje će olakšati sam proces učenja.
„Ako su u pitanju strahovi, jako je važno da razgovarati sa studentima čega se tačno plaše, potom treba naučiti strategije samoregulacije emocija. To znači da kad dođe trenutak straha, važno je pravilno disanje i lepe reči upućeni sebi“, navodi Kostić.
Dodaje i da sa studentima uči kako da pronađu ključne reči u tekstu, kao i da koriste tehnike efikasnog preslišavanja koja im pomažu da nešto brže ponove. Ona izdvaja tri.
„Tu je i takozvana semafor tehnika za raspored ispitnih pitanja, kao i vizuelna tehnika pomoću kojih pojmove pretvaramo u slike. Koristimo i sve popularnije mape uma“, navodi sagovornica Nova.rs.
Ova tehnika označava podelu pitanja po bojama semafora. Tako je važno da student nauči sva pitanja koja ima, a onda ih podeli po nivou znanja.
Zelenom bojom označavaju se pitanja koja student veoma dobro zna i za koje nije potrebno veliko obnavaljanje.
Potom sledi narandžasta ili žuta boja kojom student označava pitanja koja nije najbolje naučio. Potrebno je da ih više puta obnovi.
Crvena boja sa ovog „semafora“ rezervisana je za teška pitanja na koja student ne zna odgovor. Tokom obnavljanja boja koju student dodeli pitanju može se menjati u zavisnosti od toga koliko zna odgovor na neko pitanje.
Već izvesno vreme ova tehnika veoma je popularna među studentima, ali i mlađim učenicima.
Jednostavno rečeno, mapa uma predstavlja niz crteža koji će pomoći da pogledom na nju, student dobije asocijaciju na određenu ključnu reč i dalje lekciju.
Savetuje se da se mape uma crtaju u boji. Ova tehnika omogućava da se pojmovi koji su važni, razdvoje od onih koji to nisu.
Ova tehnika će pomoći studentima koji su navikli da pamten na osnovu slika. Sve što treba je da putem asocijacija student osmisli za svaki pojam koji mu je težak – neki crtež.
Na taj način će svaki put kada pogleda u sliku znati o kom se pojmu radi. Praktičan primer možete pogledati u videu ispod.
BONUS VIDEO: