Grafika: Slađana Đermanović

Većina nas svakog dana čuje da je neko iz njegove okoline zaražena koronavirusom, a sve češće čujemo i za poznanike koji su preminuli od posledica zaraze. Statistika pokazuje znatno veći broj umrlih u odnosu na isti period prethodnih godina. U Beogradu je, recimo, u decembru 80 odsto porastao broj sahrana u odnosu na isti mesec prošle godine. Da li i koliko možemo da verujemo u zvaničnu statistiku zaraženih i umrlih od korone?

Na ovo pitanje odgovaraju anesteziolog Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta i epidemiolog prof. dr Zoran Radovanović, lekari koji su pristali da učestvuju u akciji portala Nova.rs u kojoj odgovaramo na pitanja građana o koronavirusu.

Panić ističe da sve statističke metode, poređenja sa istim periodom prethodnih godina i matematički modeli pokazuju da je smrtnosti značajno povećana i kod kovid i kod nekovid pacijenata.

„Neki umiru od kovida, a neki zbog kovida, jer je onim pacijentima koji nisu kovid, baš zbog epidemije značajno otežan pristup zdravstvenom sistemu“ objašnjava Panić.

 

Govoreći o statistici koja se odnosi na umrle i obolele od kovida 19,  navodi da je „gotovo sigurno se može govoriti o tome da se i dalje friziraju podaci o broju preminulih“.

„U jednom trenutku  možda je broj novoobolelih prilazio onom realnom broju zaraženih, jer se išlo na tu varijenatu da se prikaže da ako ništa drugo Srbija nije uspela, da je bar uspela da ima jednu od najmanjih smrtnosti u Evropi. Da bi to postigli, potrebno je da broj zaraženih približe stvarnom broju, a da broj umrlih friziraju“ objašnjava Panić.

Ističe da podaci koje viđa na poslu, ali i oni koje dobija od kolega iz drugih zdravstvenih centara, pokazuju da „da brojka od 40 do 50 preminulih dnevno koja se konstantno ponavlja nije tačna i da bi trebalo da bude veća“.

„Nemam konkretne dokaze, ali više puta do sada se dešavalo da kada pokušate da prikupite podatke iz okružnih zavoda za javno zdravlje, vidite da taj broj i kada niste dobili podatke iz svih okruga veći od onoga što se saopštava na nivou države“ naglašava Panić.

Zaključuje da je očigledno da se dašava ono što je bio slučaj i tokom prvog i drugog talasa, da se „broj prijavljenih smrtnih slučajeva  značajno smanji, dok iz konkretne bolnice preko zavoda za javno zdravlje, stigne do Instituta Batut“.

Profesor Radovanović podseća da nas „iskustvo nas uči da moramo da budemo vrlo rezervisani prema zvaničnim podacima koje nam servira Krizni štab“.

„Pozivam se na jednu svoju raniju izjavu da je krivotvorenje brojeva obolelih i umrlih od kovida 19 u Srbiji verovatno najveća medicinska podvala u više od 800 godina dugoj istoriji naše medicine“ navodi.

Međutim, jasno je, kako navodi, da se „ove jeseni ne podvaljuje u meri u kojoj je to činjeno proletos i letos“.

„Neki kvantitativni pokazatelji čak ne deluju daleko od realnih očekivanja. Brojevi bolesnika na mehaničkoj ventilaciji i brojevi umrlih se još uvek održavaju, ali reč je o zaraženima pre dve i više nedelja“ ističe on.

Trenutni podaci o novozaraženima, prema njegovim rečima, daju izvesnog osnova da najgore prolazi.

Tu mrvu optimizma može da naruši preterano opuštanje, jer bi izostanak očekivanih mera ograničenja tokom predstojećih praznika olakšao rasejavanje zaraze sa još uvek zabrinjavajuće velikog broja nosilaca novog virusa korona na bližnje.Odlika pametnih ljudi i kompetentnih stručnjaka je sposobnost predviđanja bliske budućnosti i delovanje u skladu sa takvim prognozama“ upozorava profesor Radovanović.

 

Ne možemo i ne smemo da stojimo sa strane i nemo posmatramo kako smrt i bolest nadjačavaju život u zemlji koju zovemo svojim domom. Zato Nova.rs pokreće rubriku “Struka protiv korone” u kojoj će na pitanja građana o epidemiji koronavirusa i svim njenim posledicama odgovarati stručnjaci, nekompromitovani pritiscima vlasti. Na vaša pitanja od danas će odgovarati epidemiolozi Zoran Radovanović, Radmilo Petrović, Verica Lela Ilić, Ivana Prokić, Predrag Đurić, virusolog Ana Gligić, mikrobiolog Nada Kuljić Kapulica, imunolozi Emina Milošević i Dušan Popadić, infektolog Jovana Milić, pulmolozi Dragana Jovanović, Srđan Lukić i Dejan Žujović, anesteziolog Rade Panić, neurolog Anđela Gavrilović, psiholog Aleksandar Baucal, pedijatar Ljiljana Lukić, specijalista opšte medicine Milica Ljubisavljević, i svi oni – stručni, savesni i hrabri – koji žele da nam pomognu u ovom poduhvatu, a za koje su vrata našeg portala otvorena.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar