Superćelijska oluja napravila je juče haos u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji. Pet osoba je tokom nevremena izgubilo živote, a pričinjena je ogromna materijalna šteta. Jak orkanski vetar nosio je sve pred sobom, lomio prozore i krovove, bacao kontejnere, čupao drveće i obarao kranove. Stručnjaci jačinu ove oluje upoređuju sa jačinom atomske bombe, a svi se slažu u jednom, da ovakvu oluju nikada nisu videli.
Žitelji svih delova Beograda na društvenim mrežama kačili su slike i snimke nastale širom Beograda koje su izgledale zastrašujuće.
Poznati klimatolog u penziji Zvonimir Katušin rekao je da nikada nije video oluju poput ove koja je prvo poharala Zagreb, a onda i Srbiju.
„Već danima najavljuju veliko nevreme, očekivao sam ovako nešto, ali opet je strašno videti. Dugo sam ovo radio i proučavao, ali ovako nešto nisam video. Svuda razbacano granje, ogromna šteta, automobili, teški kontejneri svuda… Strašno. Priroda je pokazala svu svoju razornu snagu i moć“, rekao je Katušin za 24 sata.
PROČITAJTE JOŠ:
On je istakao da su slične oluje zabeležene u 19. veku na području Novske, ali on sam nikada tako nešto nije doživeo.
„Ova velika nestabilnost stvorila je povoljne uslove za nastanak ovakve situacije. Kada se pokrene, verovatno ima snagu atomske bombe. Nije pitanje hoće li ili neće biti jakog udara, već koliko će biti“, kazao je Katušin, koji je tokom nevremena boravio u Novom Zagrebu.
„Video sam svojim očima kako je vetar kao od šale bacao te ogromne metalne kontejnere, a jedan se zabio u auto. Hteo sam da pomerim taj kontejner sa komšijom, ali nas dvojica nismo uspeli. Zamislite koliko je jak vetar. Da je kojim slučajem dete stajalo na mestu automobila, ne želim ni da znam šta je moglo da se desi“, rekao je on i dodao da u budućnosti možemo očekivati još ovakvih nevremena kao posledicu klimatskih promena.
Meteorolog Marko Čubrilo objašnjava za Blic da superćelijske oluje karakteriše to što su izuzetno snažne i zahtevaju striktne parametre. Nije dovoljna samo toplota ili vlaga u atmosferi, već mora da se poklopi niz faktora.
„Jedan od bitnih faktora je količina energije. Pred veliku oluju u prošli četvrtak išla je na 4.500-5.000 džula po kilogramu, to je mnogo, i čim se energija poveća na te vrednosti, onda može biti zaista snažno nevreme“, kaže Čubrilo.
Meteorolog Ivan Ristić ranije je upozorio na opasnost od superćelijskih oluja, koje imaju neverovatnu snagu. Stručnjaci ih upoređuju sa jačinom atomske bombe, a loša vest je što se od nje ne možemo nikako zaštiti.
„Globalno ovaj toplotni talas trajaće do 26. jula kada će nam stići oblaci, kiša i osveženje. Skoro deset dana će biti vrućine. Kada su u pitanju ove superćelijske oluje, čim u panonsku niziju uđe malo svežeg vazduha posle vrelih dana treba očekivati pojavu tih oluje. Nastaju tako što hladniji vazduh dolazi u prizemlju, a u međuvremenu je tu bilo puno toplog vazduha. On počinje da se uzdiže i što je topliji, veća je šansa da bude jača oluja. I ti vrhovi oblaka koji nastaju od tog toplog vazduha budu i do 15 kilometara. To je ta energija… Mi tu ne možemo ništa da uradimo, ni protivgradna zaštita. Ta snaga atomske bombe, mi tu ništa ne možemo da učinimo“, kaže Ristić.
Direktor RHMZ Jugoslav Nikolić nedavno je takođe istakao da se energija kojom raspolaže kumulonimbus upoređuje se sa energijom atomske bombe. Posledica ove energije su jaki olujni vetrovi koji ponekad čupaju drveće, kidaju električne vodove, oštećuju krovove građevinskih objekata.
„Prema definiciji Svetske meteorološke organizacije kumulonimbus je težak i gust oblak, znatnog vertikalnog obima, u obliku planine ili ogromnih kula. To je oblak vertikalnog razvoja i za njegovo formiranje je potrebno da hladan i vlažan vazduh naiđe na toplu podlogu. Zato se grmljavinski oblaci – kumulonimbusi najčešće formiraju u toplijoj polovini godine“, objašnjava Nikolić.
Grmljavinska nepogoda nastaje tek kada se oformi oblak koji se horizontalno prostire nekoliko desetina kilometara, dok mu se vrhovi podižu od pet kilometara visine sve do nižih delova stratosfere.
Osnovna jedinica u građi takvog kumulonimbusa je „konvektivna ćelija“, homogena celina unutar oblaka u kojoj dolazi do snažnog vertikalnog vazdušnog strujanja kada se vreo vazduh sa tla podigne do hladne i vlažne vazdušne mase na visini.
„Ako kumulonimbus sadrži više ovakvih ćelija, on se naziva višećelijski. Superćelijski oblaci sadrže superćelije, složenije tvorevine koje karakteriše cirkulacija istih i kod kojih je otežano dejstvo u cilju sprečavanja grada. Energija kojom raspolaže kumulonimbus upoređuje se sa energijom atomske bombe. Posledica ove energije su jaki olujni vetrovi koji ponekad čupaju drveće, kidaju električne vodove, oštećuju krovove građevinskih objekata“, naveo je Nikolić.
„Ciklus za svaku posebnu ćeliju traje oko jedan sat, s tim što prva dva stadijuma, kada je aktivnost najveća, traju 30-40 minuta. Grmljavinske nepogode traju i duže, jer svaku od njih najčešće čini skupina grmljavinskih ćelija. Pri prelasku neke od tih ćelija u poslednji stadijum, dolazi do izraženog silaznog kretanja vazduha što može dati jak impuls za razvoj nove ćelije. Ponekad se na ovaj način može regenerisati i susedna ćelija u fazi nestajanja, pa se u već relativno mirnom oblačnom sloju neočekivano nastavlja grmljavinska aktivnost“, objasnio je Lazar Lazić, sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu.
BONUS VIDEO:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar