Šta na granici može više da šokira od saznanja da ste na poternici

Društvo 13. jul 202215:55
Podeli:
Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

Zamislite situaciju da dođete na granični prelaz i saznate da ste na poternici i da ne možete dalje. Predsednica Prekršajnog suda u Beogradu Olivera Ristanović objašnjava u kojim situacijama sud izdaje naredbu o zadržavanju. Ristanovićeva ističe i da se zbog neplaćenog duga na granici može oduzeti automobil po nalogu izvršitelja.

Olivera Ristanović ističe da se na opštoj poternici po naredbi za dovođenje može naći bilo koje lice, građanin Republike Srbije.

Dodaje da ako se iz bilo kog razloga okrivljeni ili kažnjeni ne odaziva sudu, sudija izdaje takvu naredbu stanici policije u čijoj nadležnosti je taj sud i onda se može desiti da vas zaustave u bilo kom gradu u Srbiji i proverom u sistemu, a to je jedinstveni sistem MUP-a, vide da je za vama raspisana potraga od neke druge stanice.

"Ukoliko niste na graničnom prelazu, nego ste samo zatečeni od strane policije u Srbiji, oni će vam reći da se u roku od 24 časa javite sudu koji je izdao naredbu ili će vas zadržati u stanici policije najduže 24 sata i onda vas odvesti do sudije koji je izdao naredbu, a ako ste na graničnom prelazu nećete moći da napustite zemlju dok ne regulišete", objašnjava predsednica Prekršajnog suda.

"Izdavanje opšte naredbe ne znači da lice treba da dođe u sud i prizna izvršenje prekršaja. Opšta naredba se izdaje zato što se neko nije odazivao po pozivu suda, ili izbegavao prijem poziva i samim tim doveo sebe u situaciju da se izda opšta naredba za njegovo dovođenje. To samo znači da treba da dođete u sud i date svoju odbranu", poručuje Olivera Ristanović.

Prema njenim rečima, Zakon o prekršajima primenjuje se u ovoj verziji od 1. marta 2014. godine, a 2016. se uzima kao godina kada su sudije prekršajnih sudova počele u većem obimu da izdaju opšte naredbe stanicama policije za raspisivanje potrage za licem.

"Ranije nije postojala ta potreba jer je postojala jedna odredba zakona pri kojoj su lica pri odlasku u stanicu policije da regulišu svoja lična dokumenta dobijala saznanje da ne mogu tu radnju obaviti dok se ne jave sudu po naredbi za dovođenje ili po rešenju o prekidu postupka zato što su bili nedostupni. Ta odredba je 2016. godine od strane Ustavnog suda proglašena neustavnom i od tada sudije prbegavaju procesnom sredstvu izdavanje opšte naredbe za dovođenje i samim tim taj broj opštih naredbi je od tada povećan", objašnjava predsednica Prekršajnog suda u Beogradu.

Foto: Nova.rs

Još više se koristi opšta naredba za dovođenje

Prema njenim rečima sada se opšta naredba za dovođenje koristi još više, zato što je koriste i sudije koje postupaju po izvršniim predmetima. To su oni predmeti gde je građanima izdat prekršajni nalog koji je postao konačan i izvršan, odnosno u pitanju je jako mali novčani iznos koji su građani propustili da plate u polovini iznosa u roku od osam dana i onda takav nalog dođe u sud na izvršenje.

"Ukoliko kažnjeno lice dalje ignoriše rešenje suda koje dobije i ne plati kaznu onda sudije pribegavaju izdavanju opšte naredbe za dovođenje", naglašava Olivera Ristanović.

Ristanovićeva ističe da sudije prekršajnih sudova primenjuju preko 200 zakona i 800 podzakonskih akata. Svaka oblast života je apsolutno prekrivena nekim prekršajem i ne postoje zakoni po kojima to sudije češće rade ili ne.

"Nebitno je o kojoj se vrsti prekršaja radi, da li je prekršaj zanemarljive prirode, na primer niste imali ličnu kartu kod sebe kada vas je legitimisao policajac. To ne znači da će sudija ceniti predmet kao manje važan i neće izdati opštu naredbu za dovođenje jer je to procesno sredstvo koje sudija mora da korsti", poručuje predsednica Prekršajnog suda.

Zbog duga može biti oduzet auto na granici

Ristanovićeva je kazala i da se zbog neplaćenog duga na granici može oduzeti auto po nalogu izvršitelja.

"Takva mogućnost postoji i ona je zakonita, ali ja ne mogu da gledam na to zdravo za gotovo ako je mali dug da se oduzima auto. Verujem da i izvršitelji pre toga, kao i sudije preduzmu sve druge radnje, pa je to poslednja opcija koja jedina preostaje da se primeni", ističe predsednica Prekršajnog suda.

Prema njenim rečima, svi dužnici po sudskom postupku nalaze u Registru neplaćenih kazni i Registru sankcija.

Navodi da je pristup Registru jednostavan, to je javni registar, svaki građanin može prilikom pristupa unošenjem jedinstvenog matičnog broja, imena i prezimena da dobije podatak da li je izrečena neka kazna ili uneta u registar sankcija.

"Tu su samo pravosnažne odluke. Problem mogu predstvljati postupci koji su u toku. Tada građani ne znaju da se protiv njiih vodi postupak", poručuje Olivera Ristanović za RTS.

BONUS VIDEO - Od sledeće godine nova pravila za putovanja u EU - obavezna elektronska autorizacija

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar