Bilo je to - pokazuje neumoljivi Gugl i pouzdana evidencija portala Nova.rs - negde u 9:46 ujutru, nakon objavljivanja teksta koleginice Nataše Latković naslovljenog sa "Otkrivamo nove detalje u slučaju ubistva Olivera Ivanovića".
„Najsmešniji virus“, letnji protesti, izbori, maske, vakcine, lažni dijalog, bojskot skupštine, „višak smrtnosti“, smrt patrijarha, Nole u zatvoru, krah u Kataru, inflacija, poskupljenja, Kokeza, Vidić i Džaja, hapšenja, Ritopek, norveški papiri, briselski dijalozi, sankcije u najavi, Milov pad, tuđi Geneks i Beograđanka, (sve manje) naš EPS, preslaganje kocki, tajni spomenici, barikade na KiM, rat u Karabahu, rat u Ukrajini, zemljotres u Turskoj.
Malo li je? Pa samo da pročitate i na kratko se prisetite svih ovih tema i događaja treba vam više od 1.000 sekundi. A mi ih obrađujemo evo 1.095. dan.
Tri godine portala Nova.rs bile su ujedno i najturbulentnije tri godine u novijoj istoriji Srbije. Nema dileme: pandemija smrtnonosnog virusa, kosovsko ubrzanje i rat koji će zauvek promeniti Evropu događaji su koji će obeležiti živote generacija. Za sve to vreme mi smo tu za vas – 24/7.
Počeli smo u nevreme, priznajem. Maltene nekoliko dana nakon puštanja u rad portala uvedeno je vanredno stanje. Vojnici su se šetali naoružani Beogradom, a novinari i urednici Nove su otkrivali „vajber“ kolegijume. Odmah je usledila topla dobrodošlica – koleginicu Anu Lalić su uhapsili jer je pisala istinu o korona katastrofi, a kolegi Voji Milovančeviću huligani su na protestu razbili glavu – mašala! U međuvremenu, Anu su pustili, Voja je naučio da zamahuje, a Nova.rs je polako rasla.
A onda je Njega počela da boli glava od nas. Pa je počeo da saziva vanredne konferencije za štampu i na njima targetira svakog ko piše suprotno od onoga što je on na svom kolegijumu dogovorio. U jednom trenutku, odlučio je da nas u Skupštini označi saradnicima Aljbina Kurtija, zatraži od BIA da interveniše, da otvori istragu o curenju tajnih dokumenata. Onda je Nova.rs počela da raste malo brže, a On je konačno počeo da se navikava na „novo normalno“.
Negde usred tog puta, Vesa i Stojan su morali da odu. Ne prođe, međutim, dan da nam se ne jave – nekad kroz sećanje na anegdote, nekad kroz zlatne standarde uređivanja koje su postavili, nekad kroz tekstove i slike koji su iza njih ostali, a meni često i u snu. Samo se „vajberom“ ne javljaju, ostali kanali komunikacije ostali su otvoreni.
Ima ih još koji su otišli (manje dramatično, hvala bogu), ali ostaju uvek deo naše kuće. Mnogi su, međutim, i došli, i kada bih pošteno pisao ovaj tekst u njemu bi trebalo samo da se nađu imena kolega sa kojima smo gradili Nova.rs i jedna reč – hvala. Samo, malo bi bilo 3.000 karaktera. Hvala i vama što nas čitate i trpite što ponekad i pogrešimo. Da znate: nije iz zle namere, nego iz prevelike želje.
Živeli svi zajedno i još jednom da vam kažem – tek smo počeli.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar