10
Novinarka NIN-a Sandra Petrušić kaže da je zdravstveni sistem u Srbiji pukao onog trenutka kada više nismo mogli da dođemo do Hitne pomoći da nas prebaci do bolnice ili do do kovid ambulante, do pomoći u kovid ambulanti, do PCR testa, kao i do toga da dobijemo mesto u bolnici... "Tada je sitem gotov, mi više nemamo ništa", kaže Petrušić.
Ona je za N1 rekla da bi moglo da se kaže da je sistem pukao davno, kada su svi građani koji bi trebalo da dobiju medicinsku pomoć prestali da je dobijaju pošto se dogodilo da su nonkovid pacijenti izbačeni iz sitema lečenja, ali da zbog vanrednih okolnosti to ipak ne stoji. Međutim u sadašnjim okolnostima, situacija je takva da je zvanično 3.000 zdravstvenih radnika obolelo, a ne zna koliko ih je umrlo, više nama ni boca za kiseonik, a ni kiseonika, rekla je Petrušić. Podsetila je i da je direktor bolnice u Čačku apelovao da nema čime više da se napune boce.
Istakla je da je i da je došla do podataka da za 15 odsto teških pacijenata nema mesta u bolnicama i da su oni kod kuće. Ona je objasnila da prema svetskim istraživanjima zasnovanim na statistici od pacijenata koji su oboleli dokazano, ne asimptomatski, 80 posto njih su sa blagim simptomima, 15 posto sa teškim simptomima i pet odsto ih je u kritičnom stanju.
„Tih 20 posto bi morali da budu po bolnicama jer ne postoji način da se leče kod kuće, virusna upala pluća zahteva bolničko lečenje…Mi smo došli u situaciju da se po proračunima do kojih sam došla oko 5,5 posto ljudi nalazi po bolnicama, a skoro 15 posto njih nisu u njima. Nema više mesta u bolnicama, a radi se o pacijentima koji moraju da imaju kiseoničku potporu“, rekla je Petrušić. Ona je ocenila da u razvijenijim zemljama od naše možda postoje takvi teži pacijenti mogu da sede kod kuće, kada je u pitanju lakše stanje i početna upala pluća ali da su to sistemi u kojima postoji kućna nega.
Prenela je i da joj je doktorka koja je virusolog u Italiji rekla da oni imaju sanitarne službe koje svakoga dana obilaze i kontrolišu pacijente. Kod nas se, dodaje, ljudi sa ozbiljnim upalama pluća vraćaju kući i eventualno idu na neku kontrolu u kovid ambulantu gde čekaju satima, da li će umreti u čekaonici li ne umreti…
Ističući da je sa jedne strane apel iz Kriznog štaba da oboleli ne sede kući nego da se javljaju lekaru, a sa druge strane situacija u Kraljevu da je preminuo pacijent u čekaonici, a direktor bolnice apeluje da ljudi koji nisu tako jako bolesni ostanu kod kuće dva tri dana da bi stariji i ozbiljniji slučajevi dobili pregled.
Petrušić je prenela i poređenje dr Ane Gligorijević iz KBC Zvezdara o prvom talasu i situaciju u bolnici sada, i da je razlika u tome da su tada primani svi pacijenti kojima je bilo potrebno kliničko lečenje, da se svaka upala pluća primala i da je imala 40 pacijenata na odeljenju, od njih je 15 bilo pokretno, drugih 15 relativno pokretno, a pet odsto je bilo na respiratoru.
„Sada je u situaciji da nema više nijednog pokretnog pacijenta, da su svi koji su tu stalno priključeni na kiseonik“, rekla je Petrušić i naglasila da dok je pacijent u boljem stanju i ranije se počne lečenje tada se očekuje uspeh.
Problem je, kaže i što više u bolnicama nema ko da radi, da su lekari na izmaku snaga.
„Nema ko da radi, nema više ni kreveta, ali zbilja nema ko da radi. Beskrajno su iscrpljeni ljudi, a malo je virusologa i lekara obučenih za ovo“, kaže Petrušić i dodaje da sada dolaze psihijatri, patolozi i lekari drugih specijalizacija koji nikada nisu videli pluća.
„To je ratno stanje, tako se leči u ratu“.
Prenela je i da su joj ti lekari koji dolaze u ispomoć u crvenu zoni rekli da su srećni što mogu da pomognu u ovoj situaciji, ali da je činjenica da oni nisu dovoljno obučeni.
Drugi problem je, kaže, što oni posle mesec dana u crvenoj zoni, prelaze na mesec dana u zelenoj zoni, gde ih sačekaju duplo stalni pacijenti.
Neki od njih, dodaje, kada se vrate u ustanove u kojima rade shvate da im je pola pacijenata mrtvo jer nije imao ko o njima da brine dok su bili u crvenoj zoni.
Prenela je i stravična svedočenja lekara u Novom Pazaru koji su joj ispričali da i dalje čuju ljude kako vrište i kako se guše.
„To su traume koje niko ne može da iznese“.
Pričali su joj, dodaje i kada su se rasplakali u pukli, a da je ona onda u dilemi da li to treba da napiše i da ih dovede do toga da budu izloženi podsmehu u zemlji u kojoj je vlast napravila parodiju od tuđe patnje, kao u slučaju doktora Panića.
„Odjednom postaje ljudska patnja i pucanje nešto što je za podsmeh“, kaže.
Ističe i da u Srbiji postoje konstantni dokazi da se manipulisalo sa podacima o smrtnosti i da bi, da su zvanično objavljeni podaci tačni, mi bili čudo na svetu.
To, naglašava, pokazuju i podaci koje je objavio BIRN, ali i oni do kojih je ona letos došla sakupljajući podatke iz regionalnih i lokalnih zavoda i instituta koji se nisu podudarali sa Batutovim podacima.
„I tu je statistika neumoljiva. Umire 2-3 posto ljudi kod kojih se registruje bolest, 0,9 odsto u populaciji ukupnoj umire“, rekla je Petrušić i dodala da se podaci za populaciju ne mogu računati osim u izolovanim slučajevima, na kruzeru na primer.
A kada se uzme ovo prvo merilo – od dva do tri odsto registrovanih, to znači da kod nas umire između 5.000 i 8.000 ljudi. Kaže da Mađarska ima isti broj obolelih kao i mi ima 8.500 umrlih.
„Kod na se očito manipuliše tim podatkom“, rekla je Petrušić.
Upitana za povećanje cene PCR testa na lični zahtev na 9.000 dinara, ona kaže da „treba da se naplati sto evra pomoći koja je podeljena na početku epidemije“.
Ocenjuje da je naplaćivati PCR test u redu ako neko želi da putuje, ali da ne razume plaćanje kontrolnog testa da bi se neko vratio na posao ili za lekara koji mora da plati da bi se vratio da leči pacijente.
„Cela stvar sa testovima je da oni koštaju 10 evra i već 6. 000 dinara bila je velika zarada, a ovo je sumanuta zarada na muci naroda koji nema više pristup zdravstvu. Oni su rešili u ovoj situaciji da zarađuju“, kaže.
Iznela je i neobičan podatak da se u novembru prijavljivalo više od stvarnog broja obolelih po Srbiji i da je do tih malerzacija došla na osnovu podataka koje dobija od lokalnih zavoda.
Došla je, kaže do podataka da je mnogo manje zaraženih na lokalu nego što se prijavljuje na centralnom nivou i da su krenuli sa lažiranjem podataka oko 15. novembra, dok pre 10-tak dana to nije krenulo da se izjednačava i približava i sada i na lokalu i prema zvaničnim podacima imamo isti broj obolelih.
Razloge za to, kaže, samo može da nagađa i kao jednu od mogućnosti navodi to da su nadležni hteli da naprave krivu koja njima odgovara jer je bilo jasno da će treći talas nositi i 7.000 zaraženih dnevno i da ako su na lokalu prijavljivali manje a ovde više onda se pokazuje da je ravna kriva, da smo uspeli da je zaravnimo i da ovladamo epidemijom kojom uopšte ne vladamo.
Možda, dodala je, sve ima veze i sa Novom godinom i testovima koji već papreno koštaju, a ako bi se zemlja zatvorila za praznike, ne bi država mogla da zaradi.
