"Ružno je i uvredljivo kad se upoređuju Dijana Hrka i Uglješa Mrdić": Vladeta Janković o dešavanjima pred Skupštinom Srbije

Janković je za agenciju Beta kazao da su tokom prošlosti mnogi časni i neustrašivi ljudi tim činom pokazivali požrtvovanost i spremnost da se bez obzira na cenu bore za ideje i principe, ali da to nije slučaj sa predstavnicima vlasti u Srbiji.

"Ti ljudi ne štrajkuju zbog načela. Za taj čin je potrebna ljudska hrabrost i spremnost na žrtvu, a kod naprednjaka to više liči na nekakvo šegačenje. Oni od jedne uzvišene kategorije prave cirkus, koji predstavlja uvredu za svako poštovanja dostojno ljudsko biće koje je spremno da se bori za pravdu", kazao je Janković.

Prema njegovim rečima, pre dva dana je imao čast da se upozna sa Dijanom Hrka koja je na njega ostavila utisak nepokolebljive ličnosti koja je potpuno stabilna, orijentisana i svesna okolnosti.

"Njeni zahtevi ne tiču se samo tragedije koju je sama pretrpela, nego izražavaju interes čitave zajednice. Utoliko njen postupak zaslužuje više poštovanja. Ružno je i uvredljivo kad se uporede okolnosti pod kojima ona strada sa uslovima pod kojima štrajkuje Uglješa Mrdić, kao što su i njegovi zahtevi, u poređenju sa njenim, u suštini sitničavi i nenačelni", kazao je profesor.

Majka mladića koji je stradao prilikom pada nadstrešnice novosadske Železničke stanice Dijana Hrka ne uzima hranu od 2. novembra i traži da budu procesuirani odgovorni za smrt njenog sina i ostalih 15 žrtava i da predsednik Srbije Aleksandar Vučić raspiše izbore.

Poslanik SNS Uglješa Mrdić otpočeo je štrajk glađu 31. oktobra u večernjim satima i zatražio od tužilaštva hapšenje bivšeg predsednika Skupštine akcionara Infrastruktura železnice Srbije Nebojšu Bojovića i bivšeg izvršnog direktora te kompanije Milutina Miloševića, a danas je prevezen u Urgentni centar.

Vladeta Janković smatra da Hrka "traži odgovornost ubilačkih pljačkaša i pravdu za svakog građanina Srbije", dok Mrdić ubeđuje javnost kako je spreman da umre da bi vlast u zatvor strpala dvojicu činovnika.

U Srbiji su štrajkovi glađu više puta korišćeni kao vid političkog pritiska ili protesta, pa je tako 2020. godine tadašnji lider opozicionog pokreta Dveri Boško Obradović započeo štrajk glađu ispred Doma Narodne skupštine zahtevajući da vlast odloži izbore i pozove opoziciju za pregovarački sto.

Kao odgovor na njegov potez, poslanici SNS Aleksandar Martinović i Sandra Božić su otpočeli štrajk glađu, ističući da to čine zbog "odbrane države i institucija".

Profesor Janković ocenio je taj postupak kao primer napednjačke prakse da se "izobličeno i nakazno" kopiraju postupci opozicije.

"To je u suštini bilo isto ono što su danas blokade javnih prostora, marševi pristalica i 'studenti koji žele da uče' ili, da se podsetimo, Hit tvit kao kontrateg Utisku nedelje", naveo je profesor.

Jedan od poznatijih primera političkog štrajka glađu u Srbiji desio se 2011. godine, kada je tadašnji lider SNS Tomislav Nikolić započeo štrajk glađu i žeđu u znak protesta zbog "nepoštenih izbornih uslova i odnosa vlasti prema opoziciji".

"Sa sve zavojem na glavi, na udobnom kauču i u prisustvu suzne supruge, uspešno je izazvao veliku pažnju javnosti, a osam dana kasnije štrajk je prekinut uz posredovanje nikog manje nego patrijarha. Tu nedostojnu predstavu treba uporediti sa ledenim kišnim noćima koje Dijana Hrka provodi pod šatorom na pločniku, uz ludačku muziku sa razglasa i topovske udare baraba koje štiti policija", naveo je Betin sagovornik.

Janković je za agenciju Beta rekao i da štrajk glađu kao način političke borbe, ali nekad i ličnog pritiska, ima dugu istoriju čiji koreni sežu do antičkog doba.

Prema njegovim rečima, Irci su generacijama bili posebno radikalni i nepokolebljivi u primeni tog metoda borbe protiv engleske dominacije, još su brojne sifražetkinje štrajkovale glađu i umirale boreći se za ženska prava, a i jedan od osnivača savremene indijske države Mahatma Gandi se u nekoliko mahova odlučivao za taj vid političke borbe.

Profesor dodaje da, koliko je njemu poznato, ni u bolničkim uslovima nijedan štrajkač nije živeo duže od 70 dana.

Prema njegovim rečima, postoji međunarodna deklaracija koja ne dopušta prinudnu ishranu osobe koja štrajkuje glađu, ali se lekari često toga ne pridržavaju, pošto poštuju Hipokratovu zakletvu koja ih obavezuje da se po svaku cenu i do kraja bore za ljudski život.