Ruke malih Vukića pune su žuljeva od krunjenja kukuruza: Svi spavaju u jednom krevetu, a drugari ih zadirkuju VIDEO

"Većina ljudi odavde živi u inostranstvu. Mi nismo želeli u tuđinu, ništa nam ne može biti lepše od našeg sela. Boli me samo što ne mogu deci priuštiti bolje uslove, da ne odrastaju u kući od blata, slame i vlage, da se ne guramo svi u jednom krevetu i da se ne kupaju u korito", priča domaćin Žarko članovima humanitarne organizacije Srbi za Srbe.

Deca su, ne skidajući osmehe, odmah pohitala da pokažu kako se njih sedmoro smesti na jedan krevet, priznajući da zimi ume da bude hladno jer se greju samo na jednu furunu.

"Ovde se poređamo i spavamo. Iznad je velika mapa jer želimo jednog dana ceo svet da obiđemo. Sad je malo manje gledamo jer nam brane tata i mama da često palimo sijalicu, hoće da udari struja od kad se urušio plafon zbog prokišnjavanja", povikaše uglas mali Vukići, koji u svojoj malenoj sobi sanjaju velike snove.

Bori se Žarko koliko može. Iako nema stalan posao, ne odbija ništa, gde god može neka dnevnica da se zaradi. Tu su i socijalna pomoć, dečiji dodatak, bašta, plastenik, svinje, kokoške…

O svemu zajedno sa njim brine supruga Višnja koja je, slobodno možemo reći, stub domaćinstva.

"Кako padne mrak, tako iz rupa izlaze bube i miševi. Iako se plaše, veseli su. Evo Aleksa voli harmoniku. Кad vidi na televizor, on krene isto sa njegovi prstići da svira, al’ bez harmonike. Ja sam, nažalost, imala jako težak život. Bilo nas je sedmoro, ali nas je majka ostavila, a otac je umro mlad. Podizali su nas baba i deda. Zbog svega toga pružam mojoj deci ljubav i nije mi ništa teško za njih. Teško mi je samo kad čujem da ih zadirkuju u školi i što neće da im dođu na rođendane ili zovnu na svoje. Ipak, zadržavam tu veselost u sebi. Mnogo sam se obradovala i vi kad ste pozvali, skakala sam od sreće. Zagrlila sam svu decu i rekla da nam dolazi nada", uključila se i ona u razgovor, gledajući netremice s očima punim nekog pozitivnog iščekivanja.

Vukići su 2020. godine krenuli sa izgradnjom nove kuće, nakon što su od dobrih ljudi dobili nešto materijala. Sami su zidali i vukli sve, čak je i mali Mitar kotrljao blokove. Ipak, nakon dobrog početka sve je stalo. Кuća im stoji neukrovljena već godinama, da je gledaju i da se nadaju da će "nada" stići.

"Ne vredi, sve je skupo, a treba prehraniti decu… Verujte da odužujem leti što uzimam zimi. Desi se i da nema, pa trpimo. Stisne muka, pa nekad zadremam za stolom. Ne diram onda decu, neka ih, nek se bar malo raskomote u krevetu", rekao je još dobri i namučeni Žarko.

Prema legendi, nekada su se u ovom mestu spremali vitezovi za boj protiv Turaka. Verovatno otud i prelep naziv sela – Viteževo. I kao što su se naši neustrašivi preci borili za opstanak srpskog naroda u ovim krajevima, tako je danas porodica Vukić jedna od retkih koje svojom brojnošću omogućavaju da ovo naselje živi.

Vodeći se time da svaki trud u životu treba da se isplati i ceneći što Vukići nisu skrštenih ruku čekali pomoć, Humanitarna organizacija Srbi za Srbe pokreće veliku akciju pomoći kako bi završili njihov započeti dom. Olakšajmo breme ovih čestitih roditelja i učinimo da petoro dece dosanja svoj san.

Pomozimo Vukiće iz Viteževa!

Sve informacije o tome kako možete pomoći ovoj porodici pogledajte na ovom linku.

BONUS VIDEO: Kuhinji solidarnosti potrebna pomoć (3.8.2024.)