Deca, samoubistvo, depresija,
Foto: Shutterstock

Epidemija depresije, anksioznosti, otuđenja, agresije, prati pandemiju koronavirusa, koja je, osim zdravstvenih, izazvala i „tektonske“ socijalne i psihološke promene kod ljudi, kojih ni najmlađi nisu pošteđeni. U Srbiji, kao i u celom svetu, povećan je broj samoubistava, a psiholog Bojana Grahovac iz Doma zdravlja Stari grad, upozorava da se starosna granica drastično spustila, i da jedan deo njenih pacijenata sa suicidnim mislima čine deca, učenici osnovnih škola, koja su jedva navršila 11 godina.

Kod dece su suicidne ideje postojale i pre pandemije, ali sad je mnogo više faktora koji ih izazivaju, a roditelji često kasno primete simptome koji ukazuju na problem.

„Sve je više dece osnovnoškolskog uzrasta koja se javljaju zbog problema sa suicidnim idejama. Pored mogućih genetskih faktora, razloge ovome vidim u stresnijim uslovima odrastanja. Generalno, na ponašanje i stavove dece i mladih, utiče veći broj faktora, a ključni su porodica, škola i mediji. Kada je u pitanju suicid, senzacionalistička izveštavanja o tome, pogotovo u slučajevima suicida mladih i poznatih ljudi, naprave više štete nego koristi i smatram da su mediji odgovorni za to. Kada se pre nekoliko godina ubila jedna manekenka, kod mene su u velikom broju, tih dana, dolazili studenti, koji su pričali da i oni imaju takve misli i da često požele da ih nema. Takođe, nedavno je mlada devojka, zvezda Jutjuba, izvršila suicid. Nju su pratili najmlađi i posle tog užasnog događaja, desila se ekspanzija vesti o njoj i njenom životu u medijima. Deca koja pohađaju osnovnu školu su pratila te vesti, a onda su mnogi dolazili kod mene da pričaju kako i oni misle o tome – o suicidu. Zato smatram da samoubistvima javnih ličnosti ne treba na ovakav način pridavati značaj kroz medije, jer je ishod takvih vesti kontraproduktivan“ objašnjava Grahovac, koja je doktorka psiholoških nauka.

Najmlađi pacijenti su učenici petog razreda osnovne škole.

„U mojoj praksi, najmlađi pacijenti sa suicidnim mislima su uzrasta od 10, 11 i 12 godina. Tokom pandemije, mnogi od njih sedeli su po ceo dan u kućama, išli u školu ‚putem kompjutera‘ onlajn, sa drugarima komunicirali isključivo preko društvenih mreža i vajbera, gledali svakakve serije i filmove sa sadržajem koji nije za decu. Odvojenost od vršnjaka i promena svakodnevnog ritma dovela je do pojačanja anksioznosti i otuđenosti. Pre nekoliko nedelja je kod mene na razgovoru bila devojčica koja mi je rekla da prati izvesnu seriju, čija se radnja svodi na samoubistva i u svakoj epizodi sledi objašnjenje zašto neko malo dete treba da se ubije. Strašno je što roditelji ne znaju da deca gledaju ovakve stvari, a morali bi da znaju. Uvek je bilo agresije u filmovima i serijama, video spotovima. Ono što je danas problem je što deca gledaju sve to i vide da za loše ponašanje nema kazne, nema nikakve sankcije, jer živimo u takvom društvu. To je svakako jedan od razloga povećanog agresivnog ponašanja među mladima. Roditelji ne mogu uvek da takva agresivna ponašanja savladaju, a nastavnicima i učiteljima u školama je oduzeta moć bilo kakvog uticaja na vaspitanje učenika, što u budućnosti može izazvati strašne posledice po naše društvo“ naglašava Grahovac.

Pandemija koronavirusa dovela je do masovnog gubitka poslova, finansijske sigurnosti, emotivne nestabilnosti, pa tako i do velikog broja razvoda, što može biti pogubno po decu.

Znamo da je poslednjih godina povećan broj razvoda, kao i da ima mnogo takozvanih ‘loših razvoda’ u kojima najviše pate deca. Kroz takve procese, deca su preplavljena neprijatnim osećanjima i mislima, a često budu ‘zanemarena i zloupotrebljena’ u odnosu i komunikaciji bivših supružnika. U takvim momentima, kada roditelji ne vide dete, ono prestaje da voli sebe, što svakako pored niza drugih tegoba, može doprineti i pojavi suicidnih misli. Naravno, na uzrastu male dece, to se uglavnom svodi na misli i impulse, dok kod odraslih osoba često postoji razrađen plan. U osnovnoj školi deca nemaju razrađene ideje i ne pokušavaju stvarno sebi ozbiljno da naškode, ali misle o tome i samopovređuju se, a praksa pokazuje rast samopovređivanja kod dece i mladih” kaže psiholog.

Odnos između roditelja i dece je najvažniji.

„Roditelji moraju biti otvoreni sa decom, da sa njima pričaju o osećanjima, razmišljanjima, o tome šta rade u školi, sa kim se druže, kuda se kreću, šta prate na internetu, kakve igrice igraju…. Tako će dete imati poverenja u njih i kad naiđu loše misli, poveriće se prvo roditelju. Ako primete da se dete čudno ponaša, uvek moraju pitati o čemu se radi i uključiti psihologa ako je potrebno. Moraju da im daju do znanja da su tu za njih, uvek i bez obzira na sve. Deca koja dolaze kod mene na razgovore imaju najviše problema upravo zbog loših odnosa sa roditeljima, ili zbog pogrešnih modela vaspitanja, dosta su zastupljeni i problemi sa vršnjacima, ali i sa učenjem. Danas je mnogim mladima koji dolaze kod mene teško da uče, da pamte, da se skoncentrišu, ometaju ih igrice, televizija, brzina i količina informacija koje upijaju svaki dan putem interneta“ navodi Grahovac.

Tokom pandemije, veliki broj dece izgubio je jednog roditelja, brata, sestru, baku, deku, a svaki iznenadni gubitak dovodi do krize koja zahteva dodatan angažman oko deteta i psiholozi su tu da pruže podršku.

Prema podacima istraživanja UNICEF-a o uticaju pandemije kovida-19 na porodice u Srbiji, koje je objavljeno u tri dela u periodu između marta 2020. i maja 2021. godine, 17 procenata dece i mladih imalo je pogoršano mentalno zdravlje.

Najnegativniji uticaj bio je na adolescente uzrasta 13 do 17 godina, iz porodica sa nižim socio-ekonomskim statusom iz Beograda i drugih urbanih centara. Čak 44 odsto njih je imalo teškoće sa koncentracijom, a najčešći problem na koji su se njihovi roditelji žalili, bila je razdražljivost.

Video: Sve što treba da znate o depresiji

Pratite nas i na društvenim mrežama:
Facebook

Twitter
Instagram

Komentari

Svi komentari (0)