Psiholog ima zlata vredan savet za roditelje malih maturanata u Srbiji, ali mnogima će biti baš teško da ga prihvate

Posle osam godina školovanja, mali maturanti će u junu imati tri dana da na testovima pokažu šta su naučili tokom osnovne škole. To će im ujedno biti i najvažniji ispit u dosadašnjem školovanju.Ipak, taj stepenik u obrazovanju, nikako ne treba shvatiti kao sudbonosni korak, koji će „zapečatiti“ buduće zanimanje deteta, ukazuje psihološkinja Dragana Đurić.Njen savet deci i roditeljima uoči polaganja male mature je, da razmišljaju o alternativi ukoliko dete ne upiše prvu školu sa liste želja i da, kako kaže, izaberu „dovoljno dobru srednju školu“.Dodaje i da bi u tom slučaju, roditelji trebalo da neguju spremnost deteta da izađe u susret svojim potrebama, da se ne boji izazova i da u narednom ciklusu obrazovanja, koji dolazi za četiri godine, njihovo dete proba da dođe do onoga šta mu najviše odgovara.“Dete sa 14 godina i dete od 18, apsolutno nisu ista osoba. Posle srednje škole to je mlad čovek. Za te velike četiri godine, oni steknu mnogo životnog iskustva. To je period najintenzivnijih promena. Nikada kasnije u životu se nećemo za tako kratko vreme toliko menjati, tako da je to ono na šta treba računati prilikom upisa u srednju školu“, poručila je psihološkinja Đurić.

Ona je, osvrćući se na činjenicu, da se svaki čovek oseća dobro kada radi ono što mu je blisko i gde ostvaruje sebe, istakla da ipak ne možemo da gledamo mnogo u budućnost, te da je teško predvideti kakva će zanimanja biti potrebna za 20 ili 50 godina.Digitalizacija, zanati, zapostavljena zanimanja...Naša sagovornica podseća da su danas potpuno izumrli pojedini zanati i zanimanja, koja su u prošlosti  donosila veliki novac ljudima koji su, kako kaže „stvorili ovu državu“.Kao primer navodi da su nekada najimućniji bili opančari i trgovci stokom. Dodaje da takvih zanimanja danas nema, pa je kako kaže, pitanje koja će današnja zanimanja opstati u decenijama pred nama.“U trenutku u kome mi živimo stavlja se veliki akcenat na digitalizaciju i sve što je u spektru informatičkih zanimanja. Međutim, neke procene govore, da će upravo digitalizacija dovesti do toga da će se smanjiti broj potrebnih ljudi i u tim branšama, odnosno da će određene poslove u sferi informatike i digitalizacije, u perspektivi raditi roboti”, kaže psihološkinja.S druge strane, ona napominje i da se u ovom trenutku neopravdano relativizuju neka druga zanimanja.

“Pogledajte na primer zanimanje šumarski inženjer.  Koliko je zainteresovanih? To zanimanje je u ovom trenutku zanemareno i gurnuto u drugi plan. Takođe, neki fakulteti koji su bili izuzetno poželjni pre samo 15 godina, sada više nisu. Na primer, Poljoprivredni ili Saobraćajni. Ovom prilikom se ograničavam, ne govorim o kvalitetu tih fakulteta, naprotiv, mislim da su izuzetno kvalitetni. Međutim, ta zanimanja više ne privlače pažnju koju su imala ranije. To ne znači, da u jednom trenutku neće doći do potrebe za tim stručnjacima i da će ova zanimanja ponovo postati aktuelna“, istakla je Dragana Đurić.„Dobro obrazovanje je jedina sigurna budućnost“Naša sagovornica ocenjuje da je u celoj Srbiji primetna tendencija roditelja i dece da upišu „značajno preferirane i popularne škole“, koje će, kako kaže, „spremiti“ decu za lakšu prohodnost na određene fakultete.

Međutim, dodaje da se u stvarnosti pokazalo da fakultete upisuju i sa uspehom završavaju i deca koja su završila stručne škole.Prema njenom mišljenju, ključno je da roditelji prate senzibilitet svog deteta i usmeravaju ga da „radi na sebi“.“Naša deca žive u svetu vrlo brzih promena. Te promene će svakako biti još brže. Samo oni koji imaju kapacitet za prilagođavanje i koji imaju suštinske i formativne kvalitete će moći da se prilagode promenama. Tako da mi treba da forsiramo našu decu da razmišljaju, da čitaju, da budu telesno aktivni, da budu zdravi na svaki način. To je način na koji im obezbeđujemo opstanak u svetu sutrašnjice.Detetu treba dati puno razumevanja i podrške, ali i puno granica u tom periodu, da bi ono razumelo da nije sve ono što žele i ono što mora da im se dogodi. Od nekih želja naprosto moraju da se oproste, a od nekih je baš dobro što su se oprostili”, zaključila je psihološkinja Dragana Đurić, direktorka Nacionalne asocijacije roditelja i nastavnika.BONUS VIDEO: Mala matura, veliki stres - mora li tako?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=malamaturavelikistresmoralitakogostisneanaromandiianavlajkovi-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3715846"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram