Dve godine nakon što je urađena reforma gimazije, prva generacija koja je krenula po novom programu i dalje nema udžbenike prilagođene nastavi, a kako stvari stoje tako će biti do kraja školovanja, kaže za Nova.rs Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija i profesor istorije u Osmoj beogradskoj gimnaziji.
Reformisani program za gimnazije u Srbiji zaživeo je pre dve godine, a prva generacija gimnazijalaca za sada je iznela najveći teret promena i još uvek ga nosi.
Ovi gimnazijalci su pre nešto više od mesec dana krenuli u treći razred – i po treći put bez udžbenika koji prate reformisani program. Osim toga, u pitanju je i prva generacija koju čeka i velika matura.
Povezane vesti:
„To je problem na koji mi ukazujemo još od prve godine, a oni su sad već treći. Više puta smo se obraćali Ministarstvu prosvete i odgovor je uvek isti, da će problem u narednoj godini biti rešen i da je udžbenik u stvari samo pomoćno sredstvo“, kaže za Nova.rs predsednik Foruma beogradskih gimnazija Aleksandar Markov.
Markov kaže da i on udžbenik smatra pomoćnim sredstvom, ali da bi u ovom slučaju bio od velike pomoći, jer su ovi učenici došli iz nereformisanih osnovnih škola, nepripremljeni na takav način rada.
Ovaj profesor koji nastavu istorije drži 1. i 3. razredu gimnazije, kaže za Nova.rs da su učenici prinuđeni da se snalaze uz pomoć starih udžbenika.
„Sad je potpuno drugačije, ne prati se hronološki gradivo, već se primenjuje tematski pristup i to je malo teže. Ranije se, na primer, u petom razredu učila prvo praistorija pa Stari istok, Stara Grčka, Stari Rim. A sad radimo recimo državno uređenje i onda pravimo paralele između Starog istoka, Grčke i Rima“, kaže on i objašnjava na koji način se onda koristi knjiga:
„Učenici onda jedan podatak mogu da pronađu u starom udžbeniku na 35. strani, drugi na 150, treći na 180. Mora da se istražuje.“
Kako kaže, to ne mora nužno da bude loše, jer ideja i jeste da učenici malo više razmišljaju – da analiziraju i zaključuju.
„Samo što bi na to da traže podatke, da imaju studijski pristup, morali od malena da se navikavaju. Ovako im je u početku bilo jako teško i još uvek se nisu potpuno navikli“, kaže Markov.
U starim udžbenicima najveći problem bili partizani i četnici
Što se tiče starih udžbenika istorije za srednjoškolce, profesor istorije Aleksandar Markov kaže da, ako zanemarimo materijalne greške koje se povremeno potkradaju, najveće zamerke jesu ideološka obojenost autora i različit pristup nekim vaznim događajima.
„Jedan od najvećih problema se javlja kad je u pitanju Drugi svetski rat, iz kog ugla se gleda na ulogu partizana i četnika, jer je bilo autora koju su ideološki bliži jednima i onih koju su bliži drugima“, kaže Markov.
Nove generacije reformisanih gimnazijalaca sada imaju udžbenike, ali je njihov izbor mali.
„Prva godina gimnazije sada ima na raspolaganju samo jedan udžbenik iz istorije, dok ih je pre reforme za istu godinu bilo četiri“, kaže profesor.
Razlog za to vidi u tome što srednjoškolci manje kupuju udžbenike od osnovaca, jer koriste više polovne, za neke predmete i ne kupuju, zbog čega su izdavači manje zainteresovani za srednje škole.
Najveći problem je, kako navodi, što je Ministarstvo prosvete nakon refome redovno kasnilo sa objavljivanjem programa, zbog čega izdavači nisu imali vremena da odštampaju dovoljan broj udžbenika.
„Gimnazijalci u septembru kreću u drugi razred, a Ministarstvo usvoji program u maju ili junu. To znači da izdavač ima dva meseca da napiše udžbenik koji će pratiti plan i program, da pošalje na odobrenje, da ga u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja odobre i da ga pusti u prodaju. To je nemoguća misija u tako kratkom roku“, objašnjava on i zaključuje:
„Prva generacija reformisanih gimnazijalaca je u tom pogledu žrtvovana. A oni bi trebalo da budu i prva generacija koja će polagati i onu čuvenu veliku maturu. Bilo je inicijative da se ona odloži, da im se omogući da polažu prijemne ispite, ali je teško da će se to desiti.“
Na pitanja zbog čega ova generacija iz većine predmeta nema adekvatne udžbenike, zašto se kasnilo sa objavljivanjem programa i šta ova generacija može da očekuje naredne godine iz Ministarstva prosvete, do objavljivanja teksta nismo dobili odgovore.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare