Protest na Dorćolu zbog Marine: "Zemlju punu teških metala deponuju kod naših zgrada", investitor tvrdi da nema razloga za brigu

Jedan od stanara Goran Ostojić pojašnjava za N1 da je Zavod za zaštitu zdravlja u aprilu mesecu prošle godine vršio ispitivane ovog tla i na dubinama od 10 do 50 centimetara utvrdio veliko prisustvo teških metala - žive, olova, bakra, nikla, arsena i naftnih derivata.

"Oni su u toj studiji naložili investitoru da mora da obezbedi gradilište, jer tu postoje posebni uslovi za iskop i odnošenje takvog materijala, i kao što se vidi, on ništa ne radi na tu temu, čak je počeo iskop sa ove parcele ovde, i kamionima bez ikakve zaštite nosi na sledeću parcelu, koja je isto njegova, i tu deponuje tako kontaminirano zemljište, koje se tretira kao industrijski otpad. Ta deponija koju on pravi ovde je apsolutno nezaštićena, znači to su otvorene gomile zemlje, koje vetar može da nosi po celom Beogradu, jer te nanočestice mogu da stignu čak i do Senjaka i Dedinja", ukazuje on.

Dodao je da je jedna doktorka koja se bavi tom problematikom upozorila da su "ti teški metali veoma opasni za zdravlje ljudi, da praktično ne postoji nijedan organ u ljudskom organizmu koji nije napadnut tim česticama, a pogotovo za starije ljude izaziva Alchajmerovu bolest, a što je najgore, kod dece može da izazove autizam, što je najstrašnije u celoj toj priči".

Na pitanje da li su se obraćali nadležnim institucijama i samom investitoru, kaže da je investitor Serbe rekao je da će primenjivati najsavremenije metode i da on u svakoj zemlji u kojoj radi poštuje zakone, što misli da ovde nije slučaj, i da radi po najvišim standardima.

Ističe da ovde nema nikakvog standarda, "ne najvišeg nego nikakvog standarda".

Navodi da je njegovo gradilište na 30 metara od naselja Dunavski kej, a 100 metara od njega je i dečije igralište.

Kaže i da je planirano naselje koje će biti izgrađeno predimenzionisano, jer se planira 195.000 kvadrata na prostoru od oko četiri hektara.

Navodi i da je Zavod za zaštitu prirode u studiji naveo da mora da bude minimum 30 odsto zelene površine u kontaktu sa tlom, ali je posle godinu dana tadašnja v.d. direktorka Marina Šibalić dala svoje lično mišljenje da ne mora 30 odsto nego 10.

"Na osnovu tog ličnog mišljenja koje je podmetnuto u tu studiju, Sekretarijat za zaštitu životne sredine je prihvatio tu studiju, i ona mu (investitoru) je omogućila da ovde pravi takvog giganta od 195.000 kvadrata", naveo je Ostojić i dodao da je podneta i tužba Upravnom sudu u vezi Studije o zaštiti životne sredine.

Takođe, sumnjaju na korupciju, iako nemaju nikakve dokaze za to, kako dodaje, te je zbog toga, udruženje građana Dorćol u srcu podnelo i krivične prijave protiv Marine Šibalić i podsekretarke Sekretarijata za zaštitu životne sredine Jasmine Madžgalj i to je sad u javnom tužilaštvu.

Navodi i da na Studiju o zaštiti životne sredine nema nikakvo pravo nažalbu, nego se samo podnese tužba Upravnom sudu, što su oni i uradili i sada čekaju odgovor.

Građani nose transparente na kojima piše "Marina Dorćol ekološka bomba", "Kontaminirano zemljište bez zaštite", "Investitor truje građane", "Stop trovanju".

Investitor: Poštujemo sve mere zaštite, nema nikakve potrebe za brigu

Direktor Serbe u Srbiji Tomas Klima kaže za N1 da oni poštuju sve mere zaštite koje su propisane Studijom, kao i da u njoj piše da su nivoi zagađenja znatno ispod nivoa za remedijaciju.

Tvrdi da nema nikakve potrebe za brigu, kao i da je treći, četvrti dan od početka gradnje na gradilište došla inspektorka za zaštitu životne sredine koja im je naložila neke mere, koje oni apsolutno poštuju.

Ističe i da su ispoštovani i uslovi - vlaženje terena, zaštita od buke i upotreba savremene mehanizacije.

"Svi građani i naše komšije mogu svakodnevno da vide da je tamo prisutna cisterna Štrabaga, glavnog izvođača, koja je tamo redovno i vlaži celo gradilište, tako da ne bi došlo do nekih problema. Ja bih možda istaknuo još jednu stvar. Mi smo otvorena firma i mi želimo da komuniciramo, bilo da se radi o javnim ustanovama ili o komšijama. Mi smo već održali jedan sastanak sa njima. I na osnovu tog sastanka i na osnovu nekog našeg dobrog iskustva sa ovakvim stvarima. Mi spremamo sad redovne sastanke sa komšijama, takozvana otvorena vrata, gde bismo želeli redovno da komuniciramo sa njima, da delimo informacije šta se sada u ovom trenutku dešava na gradilištu i šta će se desiti u narednom periodu, da ne bi moralo da dođe do sumnji da se tamo radi nešto što ne bi trebalo da se radi", poručio je.

Naglašava da ovde žele da uvedu standard koji bi trebalo da bude "na kraju svuda", kao i da razume nepoverenje i sumnje građana u institucije i investitore, jer je to stvar loših iskustava iz prošlosti.

***