Građani Srbije se, prema spremnosti za vakcinaciju, mogu grubo podeliti u tri grupe: odlučne pristalice - koji su doneli odluku o vakcinaciji i jedva čekali na taj način zaštite od bolesti, takozvani "oklevajući" - oni su segment kome se treba obraćati u ovom trenutku, i odlučni protivnici - koji su doneli odluku da se ne vakcinišu i smatraju da je rizik od vakcine prevelik, kaže za Nova.rs Iris Žeželj, vanredna profesorka na katedri za socijalnu psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Profesorka Žeželj objašnjava da ljudi koji oklevaju mogu to činiti iz različitih motiva.
„Najčešće, oni su uplašeni i od vakcine i od bolesti i zbog toga treba što jasnije i češće komunicirati kakvi su rizici od jednog i drugog“, kaže ona.
Napominje da je sada lakše govoriti o vakcinama jer je zaključno sa jučerašnjim danom u svetu dato 560 miliona vakcina i mnogo se više zna o njihovoj bezbednosti nego na početku.
Povezane vesti:
„Mogu, međutim, biti u pitanju i sasvim praktični razlozi za oklevanje – nedovoljna informisanost, digitalna pismenost (problemi sa prijavljivanjem), udaljenost punkta za vakcinaciju“, navodi.
Kako kaže, kod ljudi koji procenjuju da je za njih bolest manje ugrožavajuća (mladi, bez hroničnih bolesti) mogu uzimati u obzir i promene u kvalitetu života koje donosi ili ne donosi vakcinacija – ograničenja u kretanju (putovanja unutar i van zemlje), korišćenje različitih resursa (npr. studentskih domova).
Naglašava da stavovi prema vakcinaciji nisu nepromenljivi, posebno kod ovog „oklevajućeg segmenta“ populacije, i istraživanja govore o tome da se mogu menjati iz meseca u mesec.
Tako je, na primer, u UK procenat pristalica vakcinacije porastao od 61 odsto u novembru 2020. godine do 85 odsto u februaru 2021. u Ujedinjenim Arapskim Emiratima od 63 odsto u decembru 2020. do 78 odsto u februaru 2021., a u Italiji od 52 odsto u decembru 2020. do 75 odsto u februaru 2021.
„Važno je razumeti da mi nismo specifični u poređenju sa drugim zemljama ni po stavovima prema vakcinaciji, ni po tome da li se ti stavovi transparentnom i iskrenom komunikacijom sa javnošću mogu menjati“, poručuje profesorka.
Oni na čiji je stav najteže uticati su odlučni protivnici vakcinacije, koji smatraju da je rizik od vakcine prevelik. Procena je, kako kaže Žeželj, da takvih ima između 10 i 15 odsto.
Među njima ima i ljudi koji veruju u „teorije zavere“ – objašnjenja događaja koja obično uključuju udruživanje zlonamernih, moćnih aktera (političara, farmaceutske industrije) na račun „običnog čoveka“.
Povezane vesti:
„U ljudskoj je prirodi da traži objašnjenja za krizne događaje, poput pandemije, i lakše se prihvataju i ovakva, zaverenička objašnjenja, zato što daju izvestaj osećaj kontrole i predvidljivosti“, objašnjava profesorka.
Kaže da većina ljudi ne spada u vatrene pristalice teorija zavere, ali mnogi će se složiti sa time da „stvari nisu onakve kakve nam se čine“ i da se „mnogo toga odvija mimo očiju javnosti“, i neće definitivno odbaciti mogućnost da je virus nastao u laboratoriji, da je deo plana farmaceutske industrije da nam se nametne korišćenje maski i slično.
Kada je reč o delu populacije koji još uvek okleva, Žeželj kaže da je važno da se ti ljudi ne kritikujeu i ne ismevaju, već da se razumeju njihovi motivi i da im se olakša da donesu odluku.
„U komunikaciji sa njima, mediji treba uvek da iznose istinite podatke i budu transparentni, ali da izbegavaju širenje neosnovanih strahova i takozvani ‘klikbejting'“, napominje.
Objašnjava da uz izveštavanje o stanovištu domaćih i stranih stručnjaka, treba izveštavati o pozitivnim efektima vakcinacije u drugim zemljama, o što više pozitivnih ličnih priča o vakcinisanju, ponavljati jasna uputstva o tome kako se može prijaviti za vakcinaciju, gde i kako se može vakcinisati, da li postoje punktovi na kojima se vakciniše bez zakazivanja.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare