Docentkinja Brankica Filipić sa Farmaceutskog fakulteta i Aleksandra Buha Đorđević iz Udruženja farmaceuta Beograd u Novom danu predstavile su brošuru Farmaceutskog fakulteta "Covid-19 vakcine u Srbiji" u kojoj je odgovoreno na razna pitanja o vakcinama.
Filipić kaže da „ne misli da je za edukaciju bilo kada kasno“.
„Brošura je podeljena na dva dela – u prvom su dati neki osnovni podaci o tipovima vakcina koji su nama dostupni za izbor preko portala eUprave, a drugi, koji će možda biti i interesantniji našim građanima, sadrži pitanja koja su se najčešće javljala u praksi sa jasnim i jednostavnim odgovorima“, objašnjava Buha Đorđević.
Filipić kaže da se čini da je najveća dilema povezana sa vakcinama – da li su dovoljno bezbedne.
„Volela bih da istaknem da se bezbednost vakcina procenjuje tokom kliničkih studija i da bi bila odobrena za primenu, mora ispuniti kriterijume bezbednosti. I nakon odobrenja budno se motri na vakcine, bilo koji nagoveštaj, sumnja o povezanosti sa nekom neželjenom reakcijom uključuje crveni alarm, kao što smo videli da je bio slučaj sa AstraZenekinom vakcinom. Evropska agencija za lekove i SZO su izašli s jasnim stavom da je korist od vakcine i dalje daleko veća nego bilo kakav rizik. Rizik od tromboze nakon prirodne infekcije je daleko veći, jasna su upustva i SZO i Evropske agencije za lekove da se nastavi sa vakcinacijom AstraZenekinom vakcinom“, kaže ona.
Govoreći o brzini vakcinacije u Srbiji, kaže da je utisak da građani koji su nestrpljivo čekali vakcinu su i pristupili vakcinciji čim su se stvorili uslovi za to.
„Neki odgovori mogu biti da možda određena grupa građana i dalje čeka da vidi kako će vakcine delovati sada kada se nalaze u primeni u našoj zemlji, možda je razlog i aktuelni talas, jer osobe koje su inficirane u tom trenutku nisu kandidati za vakcinu“, kaže ona.
Govoreći o brošuri Farmaceutskog fakulteta „Covid-19 vakcine u Srbiji“, kaže da im je cilj bio da edukuju farmaceute kao zdravstvene radnike, ali da su se trudili da je napišu na razumljiv način, tako da može biti prijemčiva i građanima.
„Važna je edukacija, ali je važno da se zasniva na naučno dokazanim činjenicama. Građanima će biti lakše onda da kritički sagledaju dostupne informacije i naprave razliku koje su od informacija tačne i zasnovane na činjenicama, a koje treba odbaciti“, kaže Filipić.
Brošura se može preuzeti na sajtu Farmaceutskog fakulteta, a distribuirana je i u apotekama.
Pročitajte još:
Aleksandra Buha Đorđević ističe da je „izradu brošure iniciralo nekoliko regionalnih udruženja Srbije, kao i Savez farmaceutskih udruženja Srbije“.
„Samu brošuru izradili su profesori sa katedre za imunologiju i mikrobiologiju u saradnji sa Alimsom, a dizajn su uradili naši studenti iz Nacionalne asocijacije studenata farmacije. Celokupni rad je bio u potpunosti volonterski, proizvod našeg velikog entuzijazma i želje da pomognemo našim koleginicama i kolegama koji rade u praksi. Nekako se čini da su tokom trajanja ove pandemije farmaceuti bili ‘tihi heroji’, odnosno heroji iz senke, budući da su apoteke kao zdravstvene ustanove bile otvorene i tokom vanrednog stanja, a da su farmaceuti kao najdostupniji zdravstveni radnici bili izloženi velikom broju pitanja, a počela su da se tiču i vakcina“, kaže ona.
Dodaje da su, kad su videli brošuru, shvatili da je napisana jasnim jezikom.
„Odlučili smo da je učinimo dostupnom, prvo elektronski, a zatim uz podršku Ministarstva zdravlja i širom Srbije u apotekama. Brošura je podeljena na dva dela – u prvom su dati neki osnovni podaci o tipovima vakcina koji su nama dostupni za izbor preko portala eUprave, a drugi, koji će možda biti i interesantniji našim građanima, sadrži pitanja koja su se najčešće javljala u praksi sa jasnim i jednostavnim odgovorima“, kaže.
Jedno od pitanja je, navodi ona, da li se sprovodi vakcinacija trudnica i dojilja.
„Trenutno ne, ali razlog nije činjenica da vakcine nisu bezbedne, nego što u kliničkim ispitivanjima te populacije nisu do sada bile uključene, tako da nema dovoljno podataka o njihovoj efikasnosti i bezbednosti, međutim, sada se pojavljuju istraživanja koja govore da trudnice i dojilje koje su vakcinisane razvijaju mnogo jači imuni odgovor nego nakon prirodne infekcije i da se antitela prenose preko placente na fetus i preko majčinog mleka na odojče, tako da su benefiti višestruki“, kaže ona.
Dosta se govori i o tome, dodaje, da li žene koje planiraju potomstvo u skorijoj ili daljoj budućnosti treba da se vakcinišu.
„Odgovor je da ne postoji nikakav naučni podatak koji ukazuje da imunski odgovor na koronavirus, bilo da je u pitanju prirodna infekcija ili vakcina, ima uticaj na neplodnost. Tokom istraživanja su neke žene i zatrudnele, tako da se pokazalo da nema nikakav uticaj na neplodnost“, kaže ona.
Filipić objašnjava da se efektivnost određuje kada se vakcina primenjuje u realnim okolnostima.
„Potrebno je neko vreme da se skupe informacije i na pravilan način interpretiraju. Ne očekuje se neko veliko odstupanje u odnosu na procenjenu efikasnost. Mi smo naveli u brošuri kolika je efikasnost procenjena tokom kliničkih studija, sve su preko 50 odsto, što je neka donja granica koju je propisala SZO, tako da građani nemaju razloga da brinu da li vakcine pružaju adekvatnu zaštitu“, kaže Filipić.
Apelovala je na građane da je važno da se poštuju sve aktuelne mere prevencije, posebno nakon primene prve doze, a i nakon primene druge doze vakcine.
„Jer je virus i dalje izuzetno prisutan u cirkulaciji što znači da postoji rizik da se dobije infekcija. Nijedna vakcina nije sto odsto efikasna, velika većina vakcinisanih će razviti imuni odgovor, ali postoji mogućnsot da neke osobe ne razviju adekvatan odgovor“, kaže ona.
Govoreći o merenju antitela, kaže da „i dalje nije poznato koji nivo antitela štiti ili ublažava simptome infekcije“.
„Prisustvo antitela nije garancija da je osoba zaštićena, i obrnuto, odsustvo antitela ne znači da osoba nema određenu zaštitu prema infekciji“, kaže ona.
Filipić dodaje da je kompanija Fajzer/Biontek počela ispitivanja o primeni treće doze.
„Kompanije žele da idu korak ispred virusa, dok je virus prisutan, on mutira, zato se javljaju nove varijante“, kaže.
Istakla je da je u brošuri odgovreno na pitanje o vakcinaciji kada je u pitanju potpomognuto začeće.
„Postoje neke evropske i svetske smernice, jedan blaži kriterijum je da se toj proceduri može pristupiti već nakon primene druge doze vakcije, a postoji i stroži kriterijum gde je preporuka da se sačeka dva meseca. Negde je izbor i na toj osobi, može da se konsultuje sa lekarom i proceni koristi ili rizik za vakcinaciju“, kaže Filipić.
Objašnjava da je poznato da se britanski soj lakše prenosi.
Pročitajte još:
„Samim tim je u riziku veći broj građana da dobiju infekciju, a time se povećava statistička mogućnost za teške oblike infekcije. Tipično za taj soj je da može dovesti do infekcije kod mlađe populacije, negde kod srednjoškolskog uzrasta, ali na sreću dostupne vakcine pokazuju dosta dobru efikasnost prema britanskom soju, zadovoljavajuću, nešto je niža prema brazilskom i južnoafričkom. Apelujem na građane koji su u mogućnosti da se vakcinišu, jer samo tako možemo sprečiti cirkulaciju virusa“, kaže ona.
Govoreći o osobama sa autoimunim bolestima i o onkološkim pacijentima, kaže da bezbednost u tim grupama nije upitna.
„Ono što može biti problem je efikasnost, jer te grupe inače imaju slabiji imunski odgovor, pa samim tim i odgovor na vakcinu može biti slabiji, ali bilo kakav odgovor je bolji od odsustva odgovora“, ističe.
Na pitanje šta ako se zarazimo između dve doze vakcine, Filipić kaže da je preporuka da se proces vakcinacije kompletira.
„Što znači da se prime obe doze vakcine, poželjno u predviđenom roku, ali ukoliko se dogodi iz različitih medicinskih i nemedicinskih razloga, moguće je odlaganje druge doze. Ne preporučuje se ranija primena, ali ona se može odložiti, imamo primer Velike Britanije gde se druga doza Fajzera daje posle 12 nedelja. Neophodno je da osoba najpre izleči infekciju, i čim se steknu uslovi, mesec dana od kliničkog izlečenja, da se pristupi drugoj dozi“, kaže Filipić.
Naglasila je da još nemamo precizan podatak koliko dugo će nas postojeće vakcine štititi, tako da se u ovom momentu ne može odrediti da li ćemo ih primati svake godine.
***
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar