Profesor Petrović o SPIRI sistemu: Funkcioniše veoma kilavo, studenti i fakulteti mogu imati ozbiljne probleme prilikom upisa

Sistem SPIRI pušten je u rad 5. januara. Njima je stvoren jedinstveni račun za sve visokoškolske ustanove, koje su dosad imale odvojene račune. Mnogi sagovornici N1 su, od najave sistema, isticali da je ovo vid gušenja autonomije fakulteta.

"Ono što su prve informacije jeste da sistem funkcioniše vrlo kilavo. Ono što bi trebalo da bude rutinska stvar, a to je isplata budžetskog dela plate, koja je obično isplaćivana između 5. i 10. januara, na mnogim fakultetima je isplaćeno kasnije, a postoje fakulteti na kojima taj deo nije isplaćen. Ta stvar je išla rutinski. Brinemo se šta će biti kada krene intenzivno potraživanje sredstava fakulteta tj. upravljanje svojim sredstvima koji su sada, na neki način, pod kontrolom države", istakao je profesor ua N1.

Profesor je objasnio da visokoškolske ustanove u redovnim okolnostima imaju nekoliko hiljada različitih osnova za plaćanje, a da će sada svi ti nalozi morati da prolaze kroz rigidan tehnički sistem sa dodatnim procedurama odobravanja, zbog čega je neizvesno kako će sistem funkcionisati kada dođe do zagušenja.

Naveo je i primere kada ovaj novi sistem može stvoriti problem.

"Kada radite međunarodne projekte, od vas se očekuje da otvorite poseban podračun na koji se uplaćuju sredstva iz tog projekta. To sada više neće biti moguće, jer fakultet ima samo jedan glavni račun kod Trezora i ne može da otvara podračune. Problemi mogu da nastanu i kod pogrešnih uplata, što je česta situacija tokom upisnih rokova, kada veliki broj studenata uplaćuje školarine i takse i često dolazi do grešaka, poput pogrešnog poziva na broj. Sada je sistem rigidno postavljen, takve uplate se označavaju kao nenamenske i ostavlja se vrlo kratak rok da se greška ispravi. U uslovima velikog broja uplata, fakulteti to neće moći da isprate, a ukoliko se ne reaguje na vreme, novac se trajno gubi i odlazi u budžet", objasnio je Petrović.

Postavlja se pitanje koji su motivi za uvođenje ovako komplikovanog sistema, i to uprkos brojnim apelima da se najpre uvede testna faza. Profesori sa tehničkih fakulteta, ističe sagovornik N1, upozorili su da za ovakav model ne postoji adekvatna softverska podrška.

"Postoje dve vrste vanrednih profesora - Kleut i ministar prosvete"

Prošireni Senat Univerziteta u Novom Sadu odbio je prigovor Jelene Kleut na prethodnu odluku da ne bude izabrana u zvanje redovne profesorke. To znači da postoji mogućnost da ostane bez posla.

"O profesorki Jeleni Kleut postoji jasna slika onoga što je najavljivano - da će režim koristiti sva moguća sredstva za represiju, posebno protiv profesora koji se nisu libili da javno ukažu na probleme u funkcionisanju društva i da otvoreno podrže studente. Profesorku Kleut lično poznajem i zaista se radi o vrhunskoj naučnici i profesorki. U ovoj državi trenutno imamo dva vanredna profesora - profesorku Kleut i ministra prosvete. Njihova naučna dostignuća su neuporediva: doprinos ministra prosvete praktično ne postoji, dok profesorka Kleut ima bogat citatni indeks i objavljene radove u relevantnim časopisima", istakao je on.

Profesor je zaključio da je glasanje bilo tajno kako bi oni koji su glasali protiv izbora profesorke Kleut mogli da opravdaju svoj stav ličnom netrpeljivošću, nalogom režima ili željom da se dodvore vlasti, iako je inače na univerzitetu uobičajena praksa da se glasanje obavlja javno.