19
Kada je na ulici u Zaječaru, ugledao čoveka kako pada na pločnik, a potom nepomično leži, njegov sugrađanin, Boban Takov, odmah je prišao i pozvao Hitnu pomoć. A to mu je, sudeći po kasnijem razvoju događaja, bila velika greška.
Pismo Bobana, revoltiranog Zaječarca, razočaranog u sistem, rad Hitne pomoći, a pre svega u ljudskost, koja nam svima, izgleda, izmiče iz dana u dan, prenosimo u celosti.
“Kakvi smo to ljudi postali?
Situacija je sledeća. Centar grada, pošta, prvi ulaz pored nje. Čovek pored ulaza pada. Dva prolaznika i ja, prilazimo da vidimo šta se dešava, a njemu se, onako presavijenom, vidi stomak i izgleda kao ljudi iz logora, jednom rečju – strašno.
Zovem Hitnu pomoć. Odgovaraju da dolaze.
U međuvremenu, jedan od ove dvojice odlazi, a drugi mi pomaže da čoveka podignemo u sedeći položaj, pa ubrzo i on odlazi, rekavši da se vraća. Nije se vratio.
Dok čekamo Hitnu, ispitujem čoveka šta mu je, da li ga nešto boli, da nije pijan, gde živi. Deluje kao beskućnik, obučen, ali bez obuće i u iscepanoj odeći. Odgovara mi da mu se zavrtelo u glavi, a živi u ulazu pored. Kasnije saznajem da je čovek poštar u penziji.
Kaže mi da ima ženu i dve ćerke.
Utom stiže Hitna.
Ekipa prilazi, i umesto da pregledaju pacijenta, počinju da ga ispituju kao da sam pozvao policiju. Kako se zove, kada je rođen, gde živi…
Ne rade ni osnovne stvari, ne mere mu čak ni pritisak. Pitam ih zašto ga ne pregledaju, a doktor odgovara: ‘Takva je procedura!’
I sad ja zamišljam situaciju, ne daj bože: Sudar dva autobusa, mnogo ranjenih, a ekipa iz Hitne ne pruža nikome pomoć, već idu od jednog do drugog i uzimaju podatke, jer šta da se radi, takva je procedura.
Doktoru sam rekao da čovek živi u ulazu pored, pa dotični odlazi do zgrade, zvoni na interfon, vraća se i kaže niko se ne javlja. Vidno iznerviran, odlazim do ulaza, zvonim na sve interfone. Kad su mi otvorili, tehničar je ušao i navodno otišao do stana. Vratio se i rekao da nema nikoga.
Potom sam ja ušao u zgradu i otišao do stana, za koji je čovek tvrdio da je njegov. Vrata su bila širom otvorena. Nije bilo nikoga.
Kad sam se vratio, ekipa iz Hitne je već bila pozvala policiju, a meni su rekli da je čovek pijan, da mu nije ništa i da ne treba oni da ga voze. Naravno, čak i da je bio pijan, od trovanja alkoholom može da se premine. Pričao sam sa tim nesrećnim čovekom, koji niti se osećao na alkohol, niti je delovao pijano, ali ko sam ja da procenjujem – pored doktora.
Nisu mu ni prišli, ni odveli u bolnicu, da ga nahrane, da se oporavi, da kontaktiraju porodicu. Samo su otišli!
Potom je stigla policija. Zamolio sam ih samo da ga ne ostavljaju tako.
Jedan od njih je potrčao da zaustavi onu Hitnu, a oni su mu nešto rekli i otišli.
Najstariji među njima, rekao je kolegnici da upiše ime i prezime doktora i tablice kola Hitne.
Objasnio sam im gde čovek živi, da mu je stan otvoren i ponovo ih zamolio da ga ne ostavljaju, da insistiraju da ga prime u bolnicu.
Najstariji policajac, kojem je ovaj čovek pao u naručje i onesvestio se, zove načelnika i objašnjava situaciju.
Videvši da više ništa ne mogu da pomognem, odlazim, zamolivši ih, po ko zna koji put, da ga ne ostavljaju u takvom stanju, niti da ga vode u stan, jer je očigledno da čovek neće preživeti dan.
Obećavaju da neće.
Uzimaju moje podatke i ja odlazim.
Posle 15 minuta zvali su me da pitaju za još neku informaciju. Memorisao sam taj broj, pa nakon dva sata, pozvao sam ja njih.
Pročitajte još:
19
0
13
58
Rekli su mi da je čovek smešten na Urgentni, da mu je stigla žena i da je bolje.
Ovom prilikom želim da se zahvalim tročlanoj ekipi iz policije, koja je učinila sve da ga spasi.
A ostalima, ako se ikada nađu u ovakvoj situaciji, daću nekoliko saveta:
Naučite broj hitne.
Kada dođu poštujte „proceduru“, spremite ime, prezime, datum rođenja bolesnika, ako treba i za koga je glasao, JMBG, imena svih predaka od majke i oca pa nadalje.
Verujte doktoru sve što vam kaže, makar vas i lagao, jer ko ste Vi da sumnjate u njegove dijagnoze, ipak je on završio fakultet i položio Hipokratovu zakletvu.
Da ne biste prolazili kroz isti scenario kao ja, najbolje da ipak odmah okrenete 192 i napustite mesto događaja, što bi svi (ne)normalni ljudi učinili u današnje vreme.
A posle se pitajte gde je nestala empatija.
Ljudi danas preskaču “leševe” na ulici, nije ih briga ni za koga i ni za šta.
Ali, kao što kaže Đorđe Balašević: ‘Neko to od gore gleda sve’”, napisao je i poručio Boban Takov, čije je zalaganje i osećaj empatije spasilo jedan život.
Na naša pitanja o M. O., čoveku koji se u nedelju u 18 sati srušio na ulici, ispred zgrade u kojoj živi, i zbog kojeg je došla Hitna pomoć, ali ga i ostavila na toj istoj ulici, iz Zavoda za hitnu medicinsku pomoć Zaječar, nismo dobili odgovore do objavljivanja ovog teksta.
***
BONUS VIDEO: Zašto smo izgubili Saru? Kako da Hitna pomoć bude zaista hitna?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare