Konačno otkriveno zašto Hitna pomoć ne dolazi kad je zovemo i razlog je skandalozan

Beogradska Hitna pomoć najmanje izlazi na teren u odnosu na sve ostale gradove u našoj zemlji, pokazala su istraživanja Pokreta „Pravo na život – Meri“ i Građanske inicijative, pa se primeri u kojima građani ostaju bez lekarske nege u situacijama kada se bore za život broje u hiljadama.„Mladić koji nam se obratio nakon što je umalo umro jer je Hitna pomoć odbila da dođe i pomogne mu, svoj slučaj će lako dokazati, jer ima fono zapis. Nakon što je osetio da mu je leva strana oduzeta, njegov cimer bezuspešno je molio Hitnu da dođe, a onda je konačno uspeo da ga spusti sa četvrtog sprata do taksi vozila, uz pomoć taksiste koji je izašao u susret. Odveli su ga u Urgentni centar, gde mu je dijagnostikovan šlog. Dečko je, na sreću, preživeo, jer je na vreme stigao u bolnicu, ali bez intervencije Hitne službe“, vidno potresen, priča Zejnula.

Jedan od razloga zašto dugo čekamo dolazak ekipa Hitne pomoći, kao i zašto na poziv odbijaju da dođu, jeste što nema dovoljno lekara, medicinskih sestara i tehničara koji „pokrivaju“ ceo Beograd, odnosno rade na terenu, već su preraspoređeni na poslovima u komercijalne svrhe.„Hiljade građana obratilo mi se u protekle dve godine, od kako pripremamo predlog Zakona o radu Hitne pomoći, i svi oni imali su negativna iskustva sa ovom službom, zbog koje su članovi porodica umalo izgubili život, a neki su nažalost i preminuli. Zbog svih tih slučajeva uradili smo analizu, koja je obuhvatala 1200 dokumenata, a između ostalog je pokazala da beogradski Zavod ima dovoljan broj medicinskog osoblja, tačnije 230 lekara, ali samo deo njih radi na terenu i odgovara na pozive građana. Ako se zna da se u ekipi nalazi jedan lekar, jedan tehničar i jedan vozač, a da ima pet smena, pitanje je gde su angažovani ostali lekari i tehničari“, kaže Zejnula.Informacije koje su dobili, kao i Analiza „Efikasnost rada Gradskog zavoda za urgentnu medicinu Beograd“, ukazuju da je najmanje 50 članova osoblja Hitne pomoći raspoređeno na dežurstva komercijalne prirode.

„Dok se mi borimo za život, zovemo ih i čekamo da se udostoje da dođu i pomognu nam, deo ekipa Hitne, radi na komercijalmnim poslovima o trošku Fonda, odnosno na uštrb nas, građana. Oni satima sede u ambulantama po sportskim centrima, sudovima, javnim površinama, kao na primer na Adi Ciganliji - i ne rade ništa. Pa zar ljudi koji rade u sudu ili u sportskom centru, ne mogu da okrenu 194 ako se desi da je nekome potrebna pomoć, nego svakoga dana tamo dežuraju ekipe, a zauzvrat rukovodstvo Zavoda dobija propusnice za bazen, saune i slično. Plaćeni su iz budžeta RFZO da rade za nas, za građane i da izlaze na teren čim ih neko pozove, a ne da sede po komercijalnim ambulantama“, kaže Zejnula, koji će iz ovog razloga podići krivičnu prijavu protiv direktora Zavoda, dr Gorana Čolakovića, zbog nesavesnog upravljanja i zloupotrebe službenog položaja.

Naime, dokumenti prikupljeni tokom istraživanja pokazuju da je, donedavno, osoblje beogradske Hitne pomoći bilo angažovano u „ambulantama“ u Višem i u Kasacionom sudu, kao i na bazenima „Milan Gale Muškatirović“ i „Mirko Sandić“.„Nije jasno zbog čega su na ovim mestima formirane takozvane ambulante i zašto je za rad u njima angažovano osoblje iz redovnog dežurstva. U sudovima i sportskim centrima zabeleženo je 1.035 pregleda, a od toga su samo dva zahtevala hitnu intervenciju“, naglašava Zejnula.Na njihove prijave reagovala je inspekcija Ministarstva zdravlja.„Inspekcija je nedavno, nakon prijave Pokreta ‚Meri‘, donela odluku o zatvaranju ovih ambulanti, koje su osnovane mimo propisa. Međutim one su samo mali deo, plašim se da je takvih ambulanti mnogo više, ali mi o njima još nemamo podatke. Znamo da je Zavod imao i ugovor o saradnji sa JP ‚Ada Ciganlija‘ kojim je dvomesečno angažovanje različitih ekipa u četiri ambulante, tokom leta, plaćeno više od 4.5 miliona dinara, a za koje su nam rekli da je, takođe, angažovano redovno osoblje. Takođe, Državna revizorska institucija ustanovila je da je čak 42 miliona dinara isplaćeno Hitnoj pomoći na ime pogrešnih koeficijenata za plate medicinskih tehničara, za šta niko nije odgovarao“, ističe Zejnula, predsednik ovog pokreta.

Povodom podataka koje su izneli Pokret „Pravo na život – Meri“ i Građanska inicijativa, pozvali smo direktora Hitne pomoći u Beogradu, doktora Gorana Čolakovića, koji je odbio da komentariše ove navode, kao i krivičnu prijavu koja će biti podignuta protiv njega.Srbija jedina u regionu nema Zakon o hitnoj pomoćiPokret „Pravo na život - Meri“ je krajem septembra prošle godine predstavio javnosti Predlog zakona o hitnoj pomoći, s obzirom na to da u Srbiji oblast urgentne medicine nije posebno regulisana, ni uredbom, ni zakonom, što nije slučaj u zemljama u okruženju. Poslanici Skupštine Srbije upoznati su sa Predlogom i on se nalazi u skupštinskoj proceduri.Najmanje intervencija u BeograduUmesto predviđenih 46 terenskih ekipa, beogradska Hitna pomoć ima samo 21, a to je i razlog zašto beleže najmanji broj intervencija na 1000 stanovnika u odnosu na svoje kolege u Nišu, Novom Sadu i u Kragujevcu. Beogradski Zavod realizuje najmanji broj intervencija na 1000 stanovnika, samo 64, dok kolege u Zavodu u Kragujevcu imaju 103 intervencija na 1000 stanovnika, u Nišu 100, a u Novom Sadu po 98.BONUS VIDEO

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=dejanzejnulazatohitnapomonikehitna-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5422440"]