“Država zna da u vrtićima radi minimalan broj vaspitača, ali krši svoje zakone. Poznato je da nemamo nikakvu zaštitu, ni obezbeđenje, panik tasteri, kojima smo pozivali nadležne institucije, već godinama ne rade, a neke ustanove ih nikada nisu ni imale, kamere takođe retko gde postoje, pa kako da se osećamo sigurno dok smo same sa decom”, kaže za Nova.rs Bosiljka Jovanović, predsednica Sindikata predškolskih ustanova Srbije. Ona naglašava da u jutarnjim satima između sedam i osam, kao i u večernjim od 17 do 18 časova, najčešće sa decom bude samo jedna dežurna vaspitačica.
Roditelji čija deca veći deo dana provode u vrtićima, s pravom su zabrinuti.
“Moj sin ostaje do šest sati popodne u vrtiću, jer ranije ni suprug ni ja, zbog posla, ne možemo da stignemo po njega. Sva ostala deca odu oko četiri ili pet. Dešavalo se da uđem u vrtić, a vaspitačica i on su sami. Igraju se, crtaju, pevaju, ne smeta im što nema druge dece, ali mene brine što, ako bi se desilo da neko upadne u vrtić, ne znam kako bi prizvali pomoć i ko bi im uopšte pomogao. U jednom periodu nepoznat čovek svakodnevno se šetao oko vrtića i posmatrao decu, pa smo mi, roditelji, zvali policiju i priveden je. Ne znam šta je posle bilo sa njim, ali ga više nismo videli. Vrtić zaključavaju, kada je samo dežurna vaspitačica unutra, ali to nije dovoljno”, kaže za Nova.rs Nataša Rebić, mama petogodišnjeg dečaka sa Novog Beograda.
Problem vrtića je i nedovoljno zaposlenih, a veliki broj dece, koju treba obezbediti i zaštititi.
“Nažalost, jeziv slučaj koji se dogodio u OŠ ‘Vladislav Ribnikar’, pokazao nam je da čak ni ustanove koje imaju čuvara i kamere nisu sigurne. Niko se danas ne oseća bezbedno. Međutim, nekako je lakše ako znate da niste sami, da imate obezbeđenje, nadzorne kamere, bilo šta što će potencijalnog napadača odvratiti od ideje koja može imati teške posledice. Ukazivala sam više puta na činjenicu da u našim vrtićima nemamo nikakvu zaštitu, ni panik tastere, kamere, obezbeđenje, a mnogo opasnosti vreba spolja. Imali smo i neke koje su vezane za roditelje. Dešavalo se u pojedinim vrtićima da po dete dođe roditelj koji ima zabranu prilaska, vi ne smete da mu predate dete, a dok dođe policija svašta može da se desi, pa vaspitačice moraju da budu kao ‘zaštitni zid’”, priča Jovanovićeva.
U vrtićima u jednoj sobi često budu i po dve grupe mališana.
Pročitajte još:
“Bude ih i do 50 u prostoriji, a samo dve vaspitačice ili jedna. Zamislite kad u jednoj radnoj sobi imate dvoje ili troje, u prostoru koji je projektno i planski predviđen za jedno dete. Naš problem je manjak zaposlenih, a osećate se sigurnije, i lakše štitite decu i motrite na njih, kada je više vaspitača prisutno. Međutim, sve nas je manje jer su plate male, a uslovi rada užasni. Sa malim brojem kadrova ne možemo da rasporedimo zaposlene tako da u svakom trenutku bude dovoljno njih sa decom. Kad neka od koleginica ode na bolovanje, nema zamene, pa nije ni čudo što mnoge ponavljaju: ‘kako nas testiraju, da vide dokle možemo da izdržimo’, ali ovo postaje neizdrživo. Sistemski se moraju rešavati uslovi u kojima radimo i to pod hitno”, naglašava Jovanovićeva.
Ona ističe da u vrtićima rade u paru samo dva sata dok se preklapaju sa smenama.
“Inače radi jedan vaspitač sa jednom grupom. U periodima od sedam do osam ujutru i od 17 do 18 uveče su dežurstva i ako nema tehničkog osoblja, jedan vaspitač ostaje sam u vrtiću sa decom, dok ne dođu ostale kolege. Tek ćemo imati ozbiljan problem sa kadrom jer niko ne želi da radi za ovako niske zarade i uslove kao u rudnicima u kojima nemamo nikakvu vrstu sigurnosti. Naravno naši vasptači su profesionalci koji neće dozvoliti da deca bilo šta osete, ali istovremeno profesionalno sagorevaju. Zakon ne dopušta da zapošljavamo nekvalifikovano osoblje, ali u privatnim vrtićima se to izgleda dešava. Ljudi se ne javljaju na konkurse, pa u nekim ustanovama nemaju izbora i moraju da zaposle i one koji nisu kvalifikovani za ovaj posao”.
Šta god da se dogodi u vrtiću, prelomi se na vaspitačima, pa i kad oni nisu krivi ili su bili nemoćni.
“Opasnosti vrebaju sa ulice u različitim oblicima, a pokazalo se na primeru vrtića u Odžacima, da deca mogu biti izložena napadima i u samoj ustanovi”, kaže predsednica Sindikata.
Podsetimo, pedagoškom asistentu iz Predškolske ustanove „Poletarac“ u Odžacima I. O. (26) odeđen je pritvor do 30 dana, zbog sumnje da je polno uznemiravao decu, tačnije fotografisao ih bez dozvole njihovih roditelja.
Osim ovog slučaja, bezbednost dece i zaposlenih u vrtićima ugrožena je na različite načine, pa je tako nekoliko dana posle masakra u OŠ “Vladislav Ribnikar”, uhapšen maloletnik D. U. iz Subotice, učenik gimnazije „Svetozar Marković“, koji je u razgovoru sa školskim psihologom rekao da mu je palo na pamet da nešto slično ovoj pucnjavi, uradi i u blizini vrtića.
BONUS VIDEO: Uprava ukinula prilaz vrtiću zbog bezbednosti, roditelji još više zabrinuti
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar