14
“Očekujemo rekonstrukciju GAK-a do kraja ove godine”, “U 2027. stiže novo porodilište”, “Uslovi za mame i bebe su kritični, ministar Mali će da ‘nađe’ pare za sanaciju”…
Toplu dobrodošlicu u prijatnom ambijentu, koji odiše svetlom, svežim bojama i mirisima, zaslužuje svaka beba u prvim danima svog života. Nažalost, u većini srpskih “porođajnih domova”, prizor koji ugleda pristiglo novorođenče, mogao bi da posluži kao dobra scenografija lošeg horor filma.
Samo jedan letimičan pogled na porođajne sobe, dovoljan je da shvatimo da vlaga najčešće “krasi” zidove, malter vapi za molerskom četkom, klimave pločice u kupatilima jedna po jedna “otkazuju poslušnost”, kroz dotrajale slavine jedva da prolazi voda, toaleti su bez osnovne higijene, dušeci na krevetima zaudaraju na ustajalu krv i buđ.
O ovom slikovitom opisu, velikog broja porodilišta u našoj zemlji, neumorno govore i za pomoć apeluju, trudnice i porodilje, ali i zdravstveni radnici.
I tako godinama, decenijama, sve dok u bolničke prostorije ne zakorači “moler Željko”. Njemu je, međutim, potrebna armija ljudi dobre volje, koji uz to imaju mogućnost, sposobnost i način, da nešto preduzmu, promene, dovedu u red, i da naša porodilišta, plemenitošću i vrednim radom, prenesu konačno iz mračnog doba u 21. vek.
“Željko” su svi oni ljudi koji ne čekaju da “država” ispuni obećanje, održi datu reč i položenu zakletvu. Svesni su da mogu da se oslone samo na sebe i na njima slične. Nemaju potrebu da mnogo govore, ali zato se bacaju na posao, rešavaju problem i preko su nam potrebni.
Jasno je, naravno, da ne može drugačije, jer toliko je toga važnije za one koji imaju moć odluke.
Treba podizati stadione, zameniti ulične kocke, našminkati fasade, da sve šljašti i odiše bogatstvom, dok unutar kuće, crvi pojedoše lamperiju.
I beogradski vrapci već odavno znaju u kakvom je stanju jedno od dva najveća porodilišta u Srbiji, Ginekološko-akušerska klinika “Narodni front”, u kojem se godišnje rodi i više od 8.000 beba, a koje iz Ulice kraljice Natalije, već godinama nadležni “sele”, ali samo na rečima. Gust saobraćaj, nepostojeći parking, bučne sirene, zagađen vazduh, ali i objekat neadekvatan i neprilagođen porodilištu, samo su deo razloga zašto ova ustanova mora biti preseljena. Koga da čekamo za realizaciju preseljenja, Željka?
Početkom 2023. ministarka zdravlja Danica Grujičić, izjavila je za medije da je jedan od primarnih ciljeva celog državnog aparata da se poboljšaju uslovi za porodilje i trudnice. Tom prilikom je istakla da žene, koje se odluče da postanu majke, moraju biti mažene i pažene i moraju da se osećaju prijatno kada dolaze na porođaj.
“Mora se uložiti u porodilišta. Ove godine ćemo krenuti sa rekonstrukcijom GAK-a, sledeće godine će krenuti izgradnja novog Narodnog fronta na Bežanijskoj kosi. Obnovićemo i ginekološko-akušersku kliniku u Nišu, Čačak mora da dobije novo odeljenje”, obećanja su koja nam je dala ministarka.
Željko nije ništa obećavao. Samo se pojavio i preduzeo korake.
Takođe, početkom ove godine, predstavljajući „Skok u budućnost“, predsednik Srbije Aleksandar Vučič, zaključio je da se niško porodilište nalazi u “užasnom stanju”. Nakon ove konstatacije, koja je porodiljama iz Niša poznata već decnijama, stiglo je još jedno obećanje.
“Rekonstrukcija porodilišta u Srbiji desiće se u naredne četiri godine”, obećao je predsednik, misleći, valjda, na sva porodilišta koja plaču za obnovom.
Ministarka Grujičić, takođe je, još prošle godine, podvukla da je niško porodilište u kritičnom stanju.
Pročitajte još:
14
6
7
4
“Tokom osamdesetih godina je bilo urađeno po standardima, ali sada je 21. vek. Dotrajalo je i mora sve da se uredi, kako spolja, tako i iznutra. Siniša Mali je dobio nalog od predsednika da nađe novac”, naglasila je ona, a šta ministar Mali o tome misli, nismo imali prilike da čujemo.
Uslovi su ratni. Sve je staro. Teško je održavati higijenu u toaletima koji su polomljeni, u njima nekad danima nema ni svetla, kao da smo u 18. veku, komentari su žena koje su se u ovoj ustanovi porodile.
Podsetimo, obećana rekonstrukcija ovog dela UKC Niš je 2021. odložena zbog pandemije, a tri godine kasnije i dalje ništa od krečenja i dodatnih sanacija. Zašto? Nije poznato.
„Ako se ovde neko ne zarazi, nigde neće, javni WC bolje izgleda i čistiji je, maksimalno ponižavanje žena, koja bruka za Srbiju…“, reakcije su žena na Odeljenje ginekologije u Zdravstvenom centru Užice, a fotografije koje oslikavaju njihove reči, na našem portalu objavili smo krajem 2023.
Javnost je tada bila zgrožena ambijentom u zapuštenoj sobi u porodilištu ove ustanove, u kojoj se jasno videla korpa prepuna smeća i medicinskog otpada, dušek prekriven ustajalom krvlju, vlaga i buđ po zidovima… Zaposleni koji su govorili za naš portal, potvrdili su da i pored ovih uslova, nedostojnih odraslih ljudi, a još manje beba, na ovom odeljenju radi jedan toalet za 27 pacijenata, dok čistačica dolazi samo pre podne da održava higijenu.
Podsetimo da uslovi u porodilištima nisu važni samo za mame i bebe, već i za zaposlene lekare, medicinske sestre, babice i ostalo zdravstveno osoblje, koje u ovim prostorijama svakodnevno provodi najviše vremena i kojima bi posao sigurno bio lakši i prijatniji, da im radno mesto ne podseća na onu ratnu zonu, sa početka priče.
A šta je on uradio?
Željko Šutuljić je naizgled običan građanin. Muž i otac iz Ljiga, koji je uz sve ovo i – moler. Pogođen brojnim pričama trudnica u Srbiji, koje su preživele akušersko nasilje dok su rađale svoje bebe, odlučio je da za sve buduće mame učini nešto kako bi im boravak u porodilištu bio prijatniji. On je svoje zanatske usluge ponudio Kliničko-bolničkom centru Zvezdara, u kojem će kompletno srediti zidove na u prostorijama Odeljenja za patologiju trudnoće. Pronašao je čak i sponzore koji će donirati materijal, međutim potrebna mu je pomoć oko dotrajalih podova, koji zahtevaju hitnu obnovu.
„Ja sam moler, ali pre svega suprug i otac. Nažalost, žena se danas ne poštuje kao što je to bilo nekada. Žena rađa nov život, produžetak loze, žena se muči, rizikuje svoj život. Slušao sam prethodnih dana sve o nemoćnoj Marici iz Sremske Mitrovice koja je zbog akušerskog nasilja ostala bez svoje bebe, ali i o drugim ženama koje su po društvenim mrežama pisale šta su sve preživele. I rastužio sam se, gotovo pa rasplakao zbog toga“, izjavio je za Nova.rs Željko, čovek o čijem nesebičnom činu danas bruji region.
Tapšemo ga po ramenu, aplaudiramo. Ipak, svesni smo da će rekonstrukcije porodilišta i dalje biti sastavni deo svake predizborne kampanje, ali kad prođe brojanje glasova, plač beba, ni vapaj majki, više niko ne čuje. Srećom, uvek su za uglom neki novi izbori, i sa njima, razume se, stara obećanja.
***
BONUS VIDEO: Vrata borskog porodilišta zamenjena donacijama humanih građana
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare