Tramp steže obruč oko Putina: Rusija će tek osetiti posledice prodaje Lukoila

Prodaja, čija se vrednost procenjuje na oko 22 milijarde dolara, predstavlja direktnu posledicu američkih „blokirajućih sankcija“ uvedenih u oktobru prošle godine. Te mere su zamrzle svu imovinu Lukoila u SAD i pod američkom kontrolom, onemogućile poslovanje i praktično naterale kompaniju da se povuče sa međunarodnih tržišta. Kako ocenjuje Njuzvik, reč je o „najvećem pojedinačnom ekonomskom udarcu Moskvi u Trampovom drugom mandatu“.

Imovina od 22 milijarde dolara

Prema navodima kompanije Karlajl, postignut je sporazum o prodaji podružnice „Lukoil International“, u čijem sastavu se nalazi i „Lukoil Srbija“. Analitičari procenjuju da ukupna vrednost Lukoilove inostrane imovine iznosi približno 22 milijarde dolara.

Transakcija, međutim, još nije finalizovana i zavisi od ispunjavanja određenih prethodnih uslova, pre svega dobijanja regulatornih saglasnosti. Među njima je i odobrenje Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog Ministarstva finansija, navodi se u saopštenju Lukoila, koje prenosi agencija Rojters.

Ističe se i da potpisani sporazum nije ekskluzivan.

Američko Ministarstvo finansija je do sada blokiralo dva pokušaja prodaje Lukoilove imovine, prvi u oktobru, kada je potencijalni kupac bila švajcarska grupa Gunvor, i drugi u decembru, koji je podrazumevao predloženu razmenu akcija u aranžmanu kompanije Xtellus Partners, bivšeg američkog ogranka ruske banke VTB.

Lukoilu je ostavljen rok do 28. februara da proda svoj globalni portfolio, navodi se u saopštenju američkog Ministarstva finansija.

Lukoil, deo ratne mašinerije

Za razliku od državnih energetskih giganata poput Rosnjefta, Lukoil je decenijama bio ruski prozor u svet. Imao je rafinerije u Evropi, istraživačko-proizvodna polja na Bliskom istoku i mrežu benzinskih stanica na više kontinenata. Samo u SAD posedovao je oko 200 pumpi u Nju Džerziju, Njujorku i Pensilvaniji. Upravo ta međunarodna infrastruktura donosila je stabilne prihode, devize i politički uticaj – i sada je praktično presečena.

Američki ministar finansija Skot Besent je prilikom uvođenja sankcija jasno poručio da je Lukoil deo „ratne mašinerije Kremlja“ i da je cilj mera da se Rusiji smanji sposobnost finansiranja rata u Ukrajini. „Sada je vreme da se zaustavi ubijanje i uspostavi momentalni prekid vatre“, rekao je Besent, prema saopštenju američkog Ministarstva finansija.

Tramp: Dugo smo čekali

Sam Donald Tramp, koji je ranije bio optuživan za previše blagonaklon stav prema Vladimiru Putinu, objasnio je zašto se odlučio na ovako oštre poteze: „Jednostavno sam osetio da je došlo vreme. Dugo smo čekali“, rekao je, dodajući da su sankcije deo šire strategije pritiska.

Reakcija Moskve bila je burna. Bivši predsednik Dmitrij Medvedev, jedan od najglasnijih Putinovih saveznika, poručio je da su sankcije „čin objave rata Rusiji“ i optužio Trampa da se svrstao uz, kako je rekao, „ludu Evropu“. Ipak, oštra retorika ne može da prikrije realne ekonomske posledice.

Gubitak Lukoilove inostrane imovine znači i direktan udar na ruski budžet. Za razliku od državnih kompanija, čiji se prihodi često koriste netransparentno, Lukoil je kroz poreze i dividende redovno punio državnu kasu. Sada taj izvor presušuje. Prema podacima Rojtersa, prihodi ruskog saveznog budžeta od poreza na naftu i gas u januaru ove godine biće čak 46 odsto manji nego u istom mesecu prošle godine, odnosno oko 420 milijardi rubalja – najmanje još od pandemijske 2020.

Rusija je i dalje ekstremno zavisna od energetskog sektora: oko trećine ukupnih budžetskih prihoda dolazi od nafte i gasa. Za 2026. godinu planirano je da se iz tog sektora prikupi oko 8,96 biliona rubalja, dok su ukupni budžetski prihodi projektovani na nešto više od 40 biliona. U ratnim uslovima Kremlj je manjak nadoknađivao zaduživanjem, povećanjem poreza i rekordnom vojnom potrošnjom. Međutim, takav model je dugoročno neodrživ.

Efekat posle rata

Ono što sankcije čini posebno opasnim po Rusiju jeste njihov efekat „posle rata“. Čak i ako dođe do prekida sukoba, Moskvu čekaju ogromni troškovi obnove, pad životnog standarda i potreba za stabilizacijom privrede. Gubitak međunarodnih korporativnih pozicija, poput Lukoilovih, znači da će Rusija imati znatno manje manevarskog prostora za oporavak.

Upravo zato mnogi analitičari ocenjuju da će Rusija posledice ovih sankcija osećati godinama. Dok Trampova administracija pokušava da kroz diplomatske kanale pogura mirovne pregovore, ekonomski pritisak se pojačava. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski već je poručio da je slučaj Lukoila dokaz da sankcije „deluju“ i da ih treba dodatno pooštriti.

Bez obzira na ishod pregovora, jedno je jasno: finansijski udar koji je Rusija sada primila neće nestati s naslovnih strana zajedno sa ratom. Sankcije su otvorile pukotine u sistemu koji je decenijama građen – i te pukotine bi mogle postati trajne.