“Porodilje nam dolaze sa muzičkim željama, a opuštaju se u đakuziju”: Dejan, srpski ginekolog u Berlinu, otkriva kako izgleda porođaj u Nemačkoj i zašto tako ne može u Srbiji

Kad žena u Nemačkoj sazna da je trudna, pa nakon što primi čestitke familije i prijatelja, nađe se u dilemi, u kojoj od dva dobra - treba da odabere bolje.

“Trudnica ima pravo da bira bolnicu u kojoj će se poroditi, a taj izbor nije lak. Kako bi se predstavile u što boljem svetlu, bolnice organizuju redovno kratka predavanja o toku porođaja, organizuje se šetnja kroz ustanovu i porodilište, gde se zainteresovane trudnice i njihovi partneri upoznaju sa osobljem i prostorijama ustanove. Predavanje drži načelnik porodilišta, a odlučujući faktor pri izboru bolnice je osećaj sigurnosti i bezbednosti, ali je važno i da se trudnica oseća prijatno”, priča za Nova.rs dr Dejan Nešković, specijalista ginekologije i akušerstva iz Berlina.

Ambijent prijatan, osoblje ljubazno

Teško je u bilo kojoj bolnici omogućiti osećaj prijatnosti, ali, ističe doktor, Nemci su se potrudili da porodilišta budu maksimalno lepo opremljena, a babice i lekari jako ljubazni kako bi taj cilj bio ispunjen.

“Tokom trudnoće postoje kursevi o bolovima, tokom kojih trudnica saznaje kako da diše na porođaju i kako da se sa njima na prirodan način izbori. Sve trudnice dolaze na porođaj jako dobro informisane, što je veoma važno”, naglašava dr Nešković.

Na samom porođaju, pred njima je više mogućnosti.

“Postoji recimo đakuzi ili kada, u kojoj se porodilja može opustiti pre porođaja, a može u njoj i da se porodi. Nemice nekada imaju dosta visoka očekivanja, pa dolaze i sa spiskom želja na papiru A4 formata, na kojem između ostalog napišu i koju muziku žele da slušaju, koje lekove ne žele da im se daju ni u kom slučaju i generalno iznose svoje lične stavove i zahteve koje imaju u vezi svog porođaja”, navodi srpski ginekolog-akušer iz Berlina.

U Srbiji često dođe do problema na porođaju, ako ginekolozi po svaku cenu pokušavaju da ženu porode na prirodan način, a izbegavaju carski rez. Međutim, broj ovakvih porođaja u Nemačkoj raste, iako nije nimalo poželjan.

“Procenat porođaja završenih carskim rezom u Nemačkoj je sve veći i na državnom nivou je oko 30 odsto. Ovaj procenat zavisi od bolnice do bolnice i ako je negde upadljivo veći, onda je indikator lošeg kvaliteta te ustanove. Planski carski rezovi se po pravilu vrše u spinalnoj anesteziji. Trudnica je tokom operacije budna, a partner prisutan u operacionoj sali. On sedi pored porodilje i služi joj kao podrška. Oni su uvek jako uzbuđeni i taj dan pamte kao najlepši u životu. Mi smo, kao osoblje, naravno srećni što im možemo pomoći i biti deo tog doživljaja”, sa osmehom priča doktor Nešković.

Manje od 10 minuta za carski rez

On naglašava da su izuzetak hitni carski rezovi, koji se moraju uraditi u opštoj anesteziji, bez čekanja.

“Sam tok hitnog carskog reza predstavlja vrhunac organizacije zdravstvenog sistema gde su multidisciplinarni timovi, uključujući ginekologe, anesteziologe, pedijatre, babice, neonatološke sestre i instrumentare, neprestano, tokom 24 sata, spremni da u svakom trenutku reaguju najbrže moguće. U momentu kada ginekolog donese odluku i aktivira taster za hitan carski rez, svi zaduženi timovi budu alarmirani. Trudnica se hitno transportuje iz porođajne u operacionu salu, intubira i beba se rađa”.

Za hitno izvođenje carskog reza, neophodna je, ne samo uvežbanost timova, već i odgovarajuća infrastruktura bolnice.

“Porođajna sala mora biti u blizini operacione sale, tako je jedino moguće da ceo proces bude izveden brzo. U Univerzitetskoj klinici, u kojoj radim, smo ponosni da se od momenta odluke do rođenja deteta, hitan carski rez u proseku uradi u značajno kraćem periodu od 10 minuta. Za ove male pacijente je svaki minut važan, a želimo da deca na svet dođu zdrava i da se u prvim godinama života neurološki, intelektualno, socijalno i emotivno dobro razvijaju. Kada je reč o porođajima, tokom kojih se vrši pritisak na stomak, manevar je koji se zvanično ne preporučuje, jer je povezan sa dodatnim rizicima i komplikacijama, a efikasnost je uglavnom dovedena u pitanje”, objašnjava naš ginekolog-akušer u Nemačkoj.

Prilikom porođaja, u Nemačkoj se, kao i u svim zemljama, dešava da, usled nepredviđenih komplikacija, dođe do smrti novorođenčeta ili porodilje.

“U Nemačkoj se tako nešto dešava jako retko. Procenat smrtnosti porodilja je pokazatelj razvijenosti zdravstvenog sistema u toj državi. Dok u Nigeriji premine preko 1.000 žena na 100.000 porođaja, u Nemačkoj preminu tri. Lično nikada nisam doživeo smrt porodilje ili novorođenčeta. U tom slučaju se porodica svakako nalazi u stanju šoka i treba im dozvoliti da izraze svoju tugu, nezadovoljstvo i da se u miru oproste od preminulih. Dobijaju podršku kako od lekara i babica, tako i od socijalnih radnika, psihologa, a u nekim bolnicama su prisutni i sveštenici. Ova podrška se nastavlja i po otpustu iz bolnice”, priča dr Nešković.

Pratnja na porođaju uobičajena

U Srbiji je, nakon brojnih prijava nasilja i nepravilnosti u porodilištima, pokrenuta inicijativa da muž, partner ili bliska osoba, prisustvuje porođaju.

Ova praksa, međutim, u Nemačkoj je uobičajena.

“U svim porodilištima u Nemačkoj, prisustvo partnera, partnerke ili drugog člana porodice, dozvoljeno je već duže od tri decenije. U Zapadnoj Nemačkoj gotovo 50 godina postoji ova praksa. Ne postoje tačni podaci, ali se procenjuje da devet od 10 očeva prisustvuje rođenju svoga deteta. Očekivanje društva je po tom pitanju veliko, pa i sami očevi ne odbijaju tu obavezu, iako im porođaj, koji može tokom noći trajati satima, kao i adrenalin koji uz to ide, ne padaju lako. U Srbiji je trenutno aktuelna tema akušersko nasilje, ali smatram da ono u pravom smislu postoji u retkim izolovanim slučajevima. Ova tema povukla je sa sobom i pitanje prisustva partnera na porođaju”, navodi dr Nešković.

Međutim, bolnice moraju prethodno biti dobro opremljene za ovu vrstu prakse.

“Da biste kod nas, na državnom nivou doneli odluku i dozvolu za prisustvo partnera na porođaju, morate da imate bolnice gde su porođajne sale prostorno i zvučno potpuno odvojene jedne od drugih. Ne možete imati porodilište u unutrašnjosti, gde se recimo, između dve porodilje nalazi samo paravan ili improvizovana prostorija i da partneri dolaze u kontakt i slušaju kako se druga trudnica porađa. Ceo koncept je onda besmislen jer je poenta da se trudnica sa partnerom oseća prijatno, a ne da se kreiraju dodatne neprijatnosti. Dakle potrebno je prvo obezbediti odgovarajuću infrastrukturu, pa onda dozvoliti prisustvo partnera ili dozvoliti selektivno prisustvo, pa da svaka bolnica odluči, ima li odgovarajuće uslove za tako nešto. Verujem da se onda medicinsko osoblje generalno tome ne bi protivilo”, zaključuje doktor Nešković.

Svaka prijava zahteva istragu

Podsetimo, prošle nedelje javnost u Srbiji uzdrmala je vest o smrti novorođenčeta u bolnici u Sremskoj Mitrovici, za šta je majka Marica Mihajlović, optužila ginekologa-akušera, koji je u međuvremenu uhapšen. Nakon nje, u javnost su izašle brojne porodilje iz ove bolnice sa sličnim iskustvima, ali i žene širom Srbije, iz drugih porodilišta, koje su na porođajima prošle torturu.

Zbog ovih tragičnih događaja, dr Nešković izražava saučešće, ali ističe da uvek treba sačekati da se završi kompletna istraga.

“Mnogo mi je žao i saosećam sa gubitkom trudnice i njene porodice. Žao mi je i kolege zbog celokupne situacije u kojoj se našao. Nismo još čuli njegovu izjavu, a zaboravili smo da treba zauzeti neutralan stav dok se ne završi istraga”, smatra doktor.

***

BONUS VIDEO: Trudnicama zabranjeno unošenje telefona u porodilište, jer "moraju da učestvuju u porođaju"

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=1404gostpodlupomniporodilitejovanastojanovi-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5813930"]